bitka između Džordža Buša i Džona Kerija
Polovina Amerikanaca
ne veruje obećanjima

BEOGRAD - Sjedinjene Američke Države prekosutra biraju predsednika između aktuelnog šefa države, republikanca Džordža Buša, i njegovog izazivača, kandidata Demokratske partije Džona Kerija. Većina analitičara primećuje da je možda najkarakterističnije raspoloženje među Amerikancima uoči izbora - nepoverenje, i to u sve i svakog.

Prema rezultatima nedavne ankete konsalting firme "Desižn kvest" iz Los Anđelesa i agencije Rojters, neverovanje političarima i liderima biznisa dostiglo je nivo epidemije. Razlozi za to su, prema nalazima istraživača, obmane u vezi sa Irakom, spor oko predsedničkih izbora 2000. godine i više finansijskih skandala koji su potresli zemlju.

Na skali poverenja od A plus do F, što znači od potpunog verovanja do potpunog neverovanja, predsednik Buš i njegov protivnik na predstojećim izborima za šefa države, senator Keri tek su na nivou C. Razlika je samo u tome što su ocene Buša dijametralno suprotne, od vrlo povoljnih do krajnje loših, dok se kod Kerija primećuje uravnoteženost, primećuje Rojters.

IRAK

Buš: Sadašnji šef Bele kuće smatra da SAD mogu da obezbede mir i stabilnost u Iraku tako što će uvežbati lokalne snage bezbednosti koje će preuzeti ulogu policije, i održavanjem izbora, planiranih u januaru iduće godine. Buš se nada da će do kraja ove godine biti osposobljeno 125.000 pripadnika iračkih snaga bezbednosti, a 200.000 do narednog leta. Inače je već mesecima glavni posao američkih vojnika u Iraku smirivanje pobune u takozvanom sunitskom trouglu.
   
      

Džordž Buš

Izjava: Problemi s kojima se SAD suočavaju u Iraku rezultat su dolaska velikog broja stranih terorista koji se bore protiv Amerikanaca.
Istina: Američke trupe iz Iraka izveštavaju da ogromnu većinu pobunjenika u Iraku čine Iračani, a ne stranci.
Izjava: Bilateralni pregovori sa Severnom Korejom bili bi fatalna greška i značili bi kraj multinacionalnih pregovora o nuklearnom programu Pjongjanga.
Istina: Zemlje koje učestvuju u pregovorima - Kina, Rusija i Južna Koreja, smatraju da bi pregovori bili unapređeni ukoliko bi SAD direktno pregovarale sa Severnom Korejom, kako bi je već jednom ubedile da je neće napasti ako obustavi nuklearni program.
Tvrdnja: Osama bin Laden je izolovan, a 75 odsto njegovih ljudi je izvedeno pred lice pravde.
Istina: Možda se Bin Laden psihički i izolovao, ali on je u arapskom svetu i dalje daleko popularniji nego Buš. Uprkos značajnim uspesima u borbi protiv terorizma, obaveštajne informacije ukazuju na to da se Al kaida obnavlja jako brzo, posebno od američke invazije na Irak.
      
      
      
   

Keri: Plan za Irak senatora iz Masačusetsa direktno zavisi od toga da li će druge zemlje preuzeti deo odgovornosti za saniranje posledica američkog rata. Nekoliko dana pošto je Buš zakazao regionalni samit arapskih zemalja o Iraku, Keri je pokušao da poentira istom idejom, uz dodatak da će tražiti od NATO da preuzme misiju obučavanja iračkih snaga bezbednosti. Takođe je obećao da će ubrzati proces obučavanja iračkih snaga, ubediti više država američkih saveznica da učestvuju u obnovi Iraka i zaposliti više tamošnjeg lokalnog stanovništva.

TERORIZAM

Buš: Njegova namera je da ustanovi funkciju šefa nacionalne obaveštajne službe, kao što je preporučila Komisija za istraživanje događaja od 11. septembra 2001. Takođe planira da poveća broj agenata koji patroliraju granicom i da na 50 najvećih graničnih prelaza uvede biometrijske provere. Buš nije pristalica povećavanja broja vojnih lica u aktivnoj službi. Tako bi kućama sa raznih položaja u svetu uskoro trebalo da se vrati između 60.000 i 70.000 vojnika, najviše iz Evrope i Azije, što će biti najveće smanjenje američkih trupa od završetka hladnog rata.

Keri: I on želi da uspostavi kralja obaveštajaca, ali s nešto drugačijim obimom ovlašćenja. Za borbu protiv terorista, Keri namerava da duplira broj specijalaca u američkoj armiji i da poveća broj aktivnih vojnih lica za 40.000 ljudi. Zagovornik je temeljnih pregleda aerodroma, aviona i luka, kao i stvaranja liste traženih terorista na nacionalnom nivou.

NUKLEARNO ORUŽJE

Buš: Predsednik želi da nastavi multinacionalne pregovore o severnokorejskoj nuklearnoj krizi i da ubedi Severnu Koreju da odustane od svog programa razvoja nuklearnog oružja. On je odbacio zahtev Pjongjanga da SAD i Severna Koreja pregovaraju u četiri oka. Buš je sa zadovoljstvom prepustio Evropi da vodi pregovore s Iranom oko nuklearnog programa te zemlje i obnavljanju inspekcija. Predložio je da se poveća budžet za ispitivanje najnovije generacije nuklearnog oružja.
   
      

Džon Keri

Izjava: Ja imam plan u četiri tačke za pobedu u Iraku, Buš nema.
Istina: Kerijev plan - organizovanje regionalnog samita kako bi se dobila veća podrška arapskih zemalja, brže osposobljavanje iračkih snaga bezbednosti, kao i organizacija izbora za narednu godinu - prepisan je od Bušove administracije.
Izjava: Pre nego što je Bušova administracija stupila na vlast, nuklearni program Severne Koreje bio je pod strogom kontrolom. Sporazum je propao zato što je Bušova administracija odbila da nastavi s Klintonovom politikom, a rezultat je to što Severna Koreja sada ima nuklearno oružje.
Istina: Severna Koreja je priznala da je razvijala program obogaćivanja uranijuma kako bi proizvela nuklearno naoružanje. Bilo je to kršenje sporazuma s Klintonovom administracijom.
Izjava: Oka skinuti neću sa cilja rata protiv terorizma, a to je Osama bin Laden.
Istina: Osama je svakako izuzetno važan kao simbol, ali Al kaida je, evoluirala u globalnu mrežu, što onemogućava Bin Ladenu da ima ulogu centralnog planera u svim akcijama.
      
      
      
   

Keri: Senator namerava da poveća fondove iz kojih se finansira američki program uništavanja zaliha nuklearnog materijala posejanog po Rusiji u vreme SSSR-a, tako da taj posao bude gotov u naredne četiri godine - sa sadašnjim tempom, potrajao bi do 2018. Keri ne bi napustio multinacionalne pregovore o nuklearnim planovima Severne Koreje, ali bi i direktno pregovarao sa tom komunističkom zemljom. On takođe želi da se SAD više angažuju u pregovorima sa Iranom, zahteva da ta islamska zemlja obustavi svoj nuklearni program i zagovara međunarodne sankcije protiv Teherana, ukoliko budu potrebne.

POREZ

Buš: On tvrdi da je sniženje poreza, koje namerava da sprovede, od presudne važnosti za stimulisanje ekonomije i izvlačenje zemlje iz recesije. Buš je već odobrio smanjenje poreza ukupne vrednosti 1.77 milijardi dolara, a u mnogim slučajevima radilo se o privremenoj meri. U drugom mandatu u Beloj kući, Buš želi da sprovede trajne reforme u koje spada novih 10 odsto poreza prema dohotku, smanjenje poreza neudatim i neoženjenima, olakšice u oblasti istraživanja i razvoja kao i posebne mere koje će olakšati malim preduzećima nabavku opreme. Obećao je i da će do 2009, ako na izborima dobije drugi mandat, prepoloviti budžetski deficit za koji ekonomisti predviđaju da će ove godine dostići rekordnih 477 milijardi dolara, a u narednih 10 godina čak 2,4 milijardi dolara, milijardu više od prethodnih procena.

Keri: Demokratski kandidat želi da ostavi poreske olakšice većini Amerikanaca, ali ne i porodice koje zarađuju više od 200.000 dolara godišnje. Deo tih para Keri želi da preusmeri u fondove iz kojih bi se kreditirale druge mere koje namerava da sprovede. On tvrdi da će, ukidajući kompanijama mogućnost da prolongiraju plaćanje poreza na prihode od spoljne trgovine, prikupiti gotovo 12 milijardi dolara, što će opet omogućiti snižavanje poreza firmama sa 35 na 33.25 odsto.

ZAPOŠLJAVANJE

Buš: S obzirom na to da je 821.000 milion Amerikanaca ostalo bez posla otkako je on postao predsednik u januaru 2001, Buš tvrdi da će nova radna mesta biti automatski otvarana kad se budu snizili porezi. Poreske olakšice će podstaći ekonomiju i stimulisati poslodavce da upošljavaju novu radnu snagu. Da bi u međuvremenu pomogao armiji od nekih osam miliona nezaposlenih, Buš je obećao da će tokom drugog mandata nezaposleni dobijati pomoć od 3.000 dolara za brigu o deci i prevoz.

Keri: U pokušaju da spreči porast nezaposlenosti, Keri je u poreskoj politici obećao reforme zbog kojih će stranim kompanijama biti mnogo manje privlačno poslovanje u inostranstvu. Takođe je obećao da će povoljnim kreditima ohrabriti mala preduzeća, proizvođače i uopšte sve koji šire posao u zemlji, a ne van nje. Osim toga, Keri namerava da do 2007. godine poveća najmanju nadoknadu za rad na sedam dolara po satu.
Priredila: V. Popović