Biti slavan



Mnogi ljudi bi želeli da postanu slavni. Kako su povezani ljubav i popularnost?

Voleti nekoga znači pokazati mu da je za onoga ko ga voli vredno ljudsko biće. Tako se prožimaju osećanja voljenosti i lične vrednosti. Malo dete koje u svojoj porodici oseća voljenost izjednačava ljubav i prihvaćenost od strane drugih sa vlastitom vrednošću. Ali kada dete izađe izvan svog doma, izvan svog intimnog socijalnog kruga u svet ljudi na ulici, tada otkriva činjenicu da postoji svet koji ga ne prihvata i ne voli apriori. Razlike su velike: u svetu bliskosti postoji prihvatanje i ljubav, a u svetu javnosti postoji distanca i, eventualno, ljubaznost.

Ne razumevajući razlike koje postoje između sveta bliskosti i sveta javnosti – pogotovu kada ga roditelji tome ne poduče – dete na svet javnosti primenjuje ona pravila koje važe u svetu bliskosti. Ne shvatajući da je distanca između ljudi nešto što je sasvim normalno u javnoj komunikaciji, dete počinje da misli da je distanca znak da ga drugi ne vole, a da je ono za to krivo. Misli da nije dovoljno vredno ljudsko biće da bi zaslužilo ljubav nepoznatih. Zato dete koje se na ulici ili u razredu oseća nedovoljno vrednim, na razne načine pokušava da ga sva druga deca prihvate.

Pokušavajući da „zasluže” prihvatanje,mnoga deca čine stvari koje njihovi roditelji ne odobravaju: poklanjaju igračke „kupujući” naklonost druge dece, ponašaju se nevaspitano kako bi zadiviladrugu decu, postaju jako duhovitaili zauzimaju ulogu dvorske lude... Međutim, čak i onda kada je dete uspelo da postane omiljeno među decom – „popularno dete” – ono i dalje izjednačava ličnu vrednost sa prihvaćenošću.

Vrhunac ove logike su dečje fantazije o slavi. Prema toj logici,što veći broj ljudi nekoga prihvata i voli, to je njegova vrednost veća. A vrhunac lične vrednosti jestekada nekoga prihvata i voli ogroman broj ljudi koje ta osoba i ne poznaje. Tome odgovara popularnost javne ili slavne ličnosti. I zato deca sanjare o tome kako će jednoga dana postati slavna, kako će se dogoditi neka situacija u kojoj će ona svima pokazati svoju vrednost spasavajući zajednicu ili čovečanstvo, pokazujući svoj talenat – i konačno biti voljena od svih.

Emocionalno zreli ljudi znaju da je pogrešno poistovetiti prihvatanje i ličnu vrednost. Lična vrednost suviše često izaziva diskvalifikacije motivisane zavišću. Pa ipak mnogi odrasli nose u sebi ono „unutrašnje dete” – sebe kao devojčicu ili dečaka – koje i dalje fantazira o slavi kao dokazu lične vrednosti i motiviše ih na izuzetna, društveno korisna dostignuća. Pored njih je danas sve više onih koji misle da im slava pripada samo zbog toga što postoje.

Zoran Milivojević

Izvor: Politika

Ah, biti voljen, omiljen i slavan  Imam teoriju po kojoj skoro svi ljudi to zele ali da vremenom prihvataju to kao nemoguce jer je zaista tako. Biti popularan i stremeti ka prihvatanju od ljudi nije nista lose, lose je to shvatiti kao licnu vrednost i kako si vise ili manje bitan zbog toga sto si popularan ili ne

Cak ih i ima mnogo vise od onih koji jos nisu shvatili da trebas biti svoj a da prihvatanje dolazi samo po sebi

lalalala lala lala lala ...

Kako volim da ovakve likove spustim na zemlju i pokažem im gdje im je mjesto. 

ja bih da sam anoniman; ali pun ki brod.

Ne zelim da budem slavan,ali zelim da budem zdrav i da imam puno para 

 


Poslušajte samo prvu rečenicu teksta i biće vam sve jasno...

biti stvaran, silovan i slavan ... 

samo kad sebe gledaš kao skroz običnu,normalnu osobu..drugima si poseban.
čim se reklamiraš,nabrajaš uspjehe i kvalitete,jedino što imaš od toga je da smoriš ljude i da na kraju živiš od tih  nabrojanih uspomena. a sad..slava-slava,to već nikad sebi ne bih željela,a obična popularnost na lokalnom nivou..ne ubija,prija ali  i postavlja limite koje kao anonimac ne bi imao