CLANAK JEDNOG BISTROUMNOG NOVINARA :

Ima na Balkanu jedna zemlja, koja se graniči sama
sa sobom.

Gde žive najlepše žene, a natalitet opada.
... Gde ne zaposleni najviše rade, gde na najplodnijoj
zemlji žive ljudi koji gladuju.

Gde vozovi kasne po redu vožnje.
Gde svi igraju fudbal, a pobeđuju u vaterpolu,
košarci, rukometu ili odbojci.
Gde svi žure na posao, a niko ne stiže na vreme.
Gde osmočasovno radno vreme traje dvanaest sati.
Gde je zdravstvo besplatno, a lečenje skupo.
Gde su novinari slobodni da napišu šta god im se
naredi.
Gde je svetska kriza dobila državljanstvo.
Gde su javne nabavke tajne, a državne tajne javne.
Gde se ratovi nikad ne završavaju.
Gde se istorija ponavlja svaki dan.
Gde su najbogatiji oni koji nikad nisu radili.
Gde je strana valuta uzeta za domaću.
Gde ljudi slave slavu, a psuju Boga.
Gde pametne zbog nerazumevanja proglašavaju
ludacima, a ludake sposobnima. Gde nepismeni
pišu istoriju.
Gde su zakoni nezakoniti, a anarhija normalno
stanje.
Gde vlast prezire građane kao neželjene svedoke.
Gde se živi od budućnosti, jer na sadašnjost
nemaju pravo.
Gde se svako svakome smeška, a niko nikome ne
želi dobro.
Gde sudski postupci traju duže od života.
Gde su samo poplave način navodnjavanja
zemljišta.
Gde prizivaju diktatora, a demokratiju smatraju
porezom na budale.
Gde smatraju da će zemlja više napredovati ako što
više nazaduje.
Gde nisi normalan, ako ne poludiš.
Gde živiš samo zato da bi umro.
Gde je vreme beskonačno, a glupost besmrtna...