Бисерко:Тадић хоће да замени КиМ за Републику Српску

Владу занима само парче Косова

Балкан мора одмах у Европску унију * Београд жели поделу Косова, то је идеја читавог српског пројекта, која је на делу скоро 30 година, да се ампутира Косово, а узму западни делови Босне и Херцеговине и да се Србија помери на северозапад * У време Коштунице промовисан је културни модел који је ужасно етноцентричан, њега је Коштуница редуцирао на српство и на православље * Власт сада више негира Сребреницу, него пре пар година * На Косову 80 одсто Срба живи у енклавама и они се противе подели Косова. Тамо је просек старости већи од 50 година и они су остављени на ветрометини, власт очекује да се они током времена или иселе или изумру
Разговарао: Бојан Тончић

Соња Бисерко, председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији, поново се нашла у жижи интересовања србијанске јавности, након расправе у Европском парламенту о међукултурном и регионалном дијалогу на Западном Балкану, где је констатовала да је српска политичка елита „и даље заробљеник затворености у митове великосрпског етноцентризма, теорије жртве и завере”, те да су „неки министри склони да кривицу за споро придруживање Европи приписују неодлучности партнера у Европској унији. У разговору за е-новине наглашава да српска политичка елита није постигла консензус о европским интеграцијама и да је на делу својеврсна блокада процеса придруживања Европи.

„Чинило се да ће, након хапшења Радована Караџића, Србија направити важан искорак, али се испоставило да је на делу блокада, јер политичка елита упорно истрајава на илузији да ће њен великодржавни пројекат, пре свега када је реч о Босни и Херцеговини и Републици Српској, успети.”

*Шта подразумевате под државним пројектом?

Идеју која игнорише нову балканску реалност – да ће се створити међународне околности које би омогућиле припајање Републике Српске Србији, јер они чине све да би доказали да држава која је створена међународним споразумима не може да функционише. А Косово држе као један инструмент да би добили РС – јер, они неће Косово, хоће само 12 посто територије Косова. Власт у Србији је на Косову направила паралелне институције већ самим позивом Срба да не учествују на изборима. Из медија се види да Београд жели поделу Косова, то је рекао и председник Тадић, па се повукао. То је идеја читавог српског пројекта, која је на делу скоро 30 година, да се ампутира Косово, а узму западни делови Босне и Херцеговине и да се Србија помери на северозапад. То је истина која мора да се стално понавља. Одједном је ратна прошлост стављена испод тепиха и ископава се Други светски рат и када се дође до овакве расправе, све се посматра у том контексту. Или, чак и у контексту Првог светског рата. По томе смо ми изгубили зато што смо уопште ушли у Југославију, ево Ћосић је о томе дао онај интервју, Никола Пашић је испао највећи зликовац, а од истог Добрице Ћосића је почело глорификовање Пашића и Слободана Милошевића у исто време.

Кога брине Косово

*Да ли странке безразложно стављају, рецимо, косовски проблем у врх своје агенде?

Манипулишу и мислим да је то у раскораку. Јер Тадић је схватио да на причи о Косову губи изборе и потписао је уговор са Фијатом на којем их је добио. И нападан је у предизборној кампањи, а грађани нису реаговали. И паљење амбасада је неко други органитзовао. Имамо све те манифестације од признања Косова, демонстрација, митинга, реакција, претње суседима који признају Косово – а 130 хиљада људи је ове године отишло на летовање у Далмацију. И нико их неће зауставити. Та фиксација на државну идеју је прошла код обичног света, нема подршку, нема енергије из осамдесетих и деведесетих. Али се друштво у међувремену криминализовало, државне институције и државни представници су фокусирани на приватни интерес, нема јавног интереса.

*Мислите, дакле, да је реч о антидејтонском пројекту?

Све је антидејтонски пројекат, политика против било којег споразума којим су утврђене границе и односи у региону, Охридског, Кумановског, Резолуције 1244. Они траже да се врате доле, па, ко ће то да им дозволи после тако кратког времена, када регион још увек није стабилан.

*Видите ли неко решење, нову логичну политичку идеју у садашњој констелацији?

Улазак у Еврозону, јер ових неколико држава које су најтеже погођене кризом већ добијају подршку Међународног монетарног фонда и европских институција да консолидују банкарски систем, постоји нека солидарност у том систему. Србија са овом позицијом коју власт назива неутралном не може да добије ништа, чак ни визе. Србија је због Косова за Русију била само један инструмент против Запада, али то се истрошило.

Расплет у вези са ЕУЛЕX-ом је привремено био проглашен председничким извештајем, дакле, не резолуцијом, није толико обавезујуће, али очигледно је да ће о свакој тачки из споразума морати поново да преговарају Срби и Албанци. То је процес који тече и, очигледно, нема велике опструкције у распоређивању ЕУЛЕX-а. И та карта је потрошена.

Власт је отписала Србе у косовским енклавама

*Да ли инсистирањем на шест тачака власт поправља положај Срба на Косову или је реч о пуком инаћењу?

Те тачке су игра, Београд је доказао да га не занимају Срби у енклавама, али држи то питање отвореним због нечег, желе да се нагоде, а не знамо око чега. Европска унија је нудила властима у Београду позицију кандидата за пријем у чланство, а да након изручења Ратка Младића уђе у ЕУ брже него ико. Они то неће.

*Све време говорите „они”, стиче се утисак да не говорите само о људима који су на високим државним функцијама. Ко су „они”?

Говорим о читавом том блоку у којем је и део Српске академије наука и уметности, пензионисани део војног естаблишмента, кругови који су направили ратну атмосферу и почели ратове и који би хтели да воде исту политику и данас. И јасно је да они неће у Европу из много разлога. Рецимо, отвара се конкуренција, треба да постоје неки стандарди и нека правила игре која овде нико не поштује, јер се све ради на буразерском принципу. Одуговлачење у приближавању Европској унији поништава и тај мали потенцијал Србије који је суштински проевропски. И то је била моја порука у Европском парламенту, да се не разговара само са владом него и са људима који суштински желе у ЕУ. То су синдикати, предузетници у малим и средњим предузећима, цивилно друштво или његови делови. Постоје тачке у друштву које могу да се мобилишу за такву опцију.

*Видите ли у врху власти извесну различитост, супротне ставове, или је оно о чему сте у Бриселу говорили заједнички именитељ свим странкама?

Постоје неки делови власти који, пре свега из економских разлога, виде Србију у ЕУ, пре свега Г17 плус, као и део Демократске странке. Али, очигледно је присутна блокада у којој се Ратко Младић користи као инструмент да се зауставе процеси интеграције Србије у Европу.

*То је манифестација, али шта је суштина. Добар део Демократске странке је у, како сте рекли, „митовима етноцентризма”?

Да, националисти. Шта да радимо, то је национализам који се обновио...

*Да ли је то континуитет са владама Војислава Коштунице?

Да, Вук Јеремић из ДС заговара неутралну Србију, он је више Коштуничин него Тадићев, не може човек да их одвоји.

*Јеремић је персонификација политике која понавља матрицу да је Косово Србија. Шта за Србију значи толико трошење времена и новца?

Њих то не занима, они процењују да је међународни контекст такав да могу да истерају своје аспирације у Босни, да Црну Гору, на дугом штапу, али, ипак, могу да врате у „окриље матице”, њихове „анализе” говоре да ће Европа да се распадне, да ће да уђу у Европу под својим условима, а не како ЕУ каже. Мисле да ће да узму паре, јер ми ионако живимо од Европске уније, све што је после 2000. обновљено, путеви, школе, болнице, обновљено је средствима Европске уније. Власт живи на цевчицу и ништа је друго не занима.

Београд генерише проблеме

Тај државни концепт који заговарају је централистички и он ће покидати и саму Србију, зато што је блокира. Права илустрација за то је ситуација у вези са статутом Војводине, који је минималан и у складу са Уставом из 2006. А академици се томе противе и пишу петицију. Они се опиру свакој иновацији која иде ка демократизацији и блокирали су целу земљу. Београд је постао проблем за целу Србију и он, у ствари, генерише једну аномију.

*Дакле, да ли је у праву Дорис Пак која каже да сте „негативни”?

Ја сам инсистирала на чињеници да су ратови у бившој Југославији припремљени кроз културу и да је матрица остала иста као и у време Милошевића, да су култура и политика и даље у симбиотичкој вези. Да је и даље доминантан модел који се заснива на етносу, што штети мањинама и региону у целини. Да би се помогла другачија културна елита, неопходна је помоћ Европске уније у стварању алтернативне културне инфраструктуре.

У целом региону постоје такве алтернативне комуникације, поготову међу младим људима и то је потенцијал за нормализацију односа у целом региону. Суочавање с прошлошћу треба пребацити у сферу културе, јер је то једини начин на који га млади људи прихватају.

Наши проблеми су суштински много дубљи и постоји једна структура која није спремна за отварање. Очигледно се ужасно мучи; знају где је Ратко Младић, али се прави опструкција унутар земље да се тамо не би ишло. Сада се негира и геноцид у Сребреници и власт каже да ће историја показати шта се, заправо, десило. И сва збивања у Хрватској и Босни стављају у контекст 1945–95. Они сада више негирају Сребреницу, него пре пар година. Говоре само о историји, која историја?! Па, ваљда може и неко други нешто да каже.

*На таквој се тези темеље односи између Србије и Хрватске и стално се помиње Јасеновац?

То је једна од тачака на којој су мобилисани Срби у Хрватској и Босни, на броју жртава, на откопавању јама. Уместо да идемо даље, вратили смо се у прошлост, власт је Србе из Крајине уништила, жртвовала, извела на ледину. Ипак, догодило се да су приликом Вучићеве посете они показали дозу политичке зрелости, да се супротставе таквој врсти манипулације.

*Да ли су односи Србије и Хрватске уистину на тако ниском нивоу како их представљају високи званичници?

На културном и економском нивоу они су се покренули и нису враћени уназад, али на политичком јесу. Пођимо од ове последње чињенице да амбасадора у Хрватској нико није примио у опроштајну посету. Постоји тежња да се не уважава нова реалност и да се не уважавају границе, да се простор Балкана декомпонује.

*Где су у читавој причи људи на Косову; отварају се афере из којих видимо оно што је годима било јасно, да држава Србија тамо финансира кормпиране удбаше и спаваче разних сорти, а обичан свет видимо само као топлу људску причу из немалтерисаних кућа и приче о деци која иду у школу у пратњи војника? И Хелсиншки одбор је имао озбиљно истраживање, да ли се нешто променило?

Њих не занимају људи, ни Срби, ни други, већ само територија, по било коју цену. И то је поражавајуће. И након свих пораза, Добрица Ћосић каже да нисмо поражени јер смо добили Републику Српску, за коју је највише заслужан Радован Караџић. На Косову 80 одсто Срба живи у енклавама и они се противе подели Косова. Тамо је просек старости већи од 50 година и они су остављени на ветрометини, власт очекује да се они током времена или иселе или изумру. Они се више не жале на етничке инциденте, више се, у разговорима које смо имали са њима, жале на Косовску Митровицу и Београд. И показује се да у тој манипулацији са државним парама они нису скоро ништа добили, само неку хуманитарну помоћ.

-.-ПХОТО: www.цеис-еу.орг-.-

ПХОТО: www.цеис-еу.орг

*Говорите о делу Косова јужније од Ибра, шта је Одбор још сазнао из разговора са тамошњим Србима?

Ти људи живе тамо већ десет година од одласка српске државе, од Кумановског споразума, и очито је да се неће исељавати, мада неки имају и такве намере, очекујући да можда продају земљу, која, зависно од положаја, добија на цени, ако је, рецимо, поред аутопута. Очигледно је, међутим, да су нашли неки модус живљења са Албанцима, имају економске, неки и породичне везе. Али нико о томе не говори и нико то не истиче у први план, зато што је потребна слика да Срби и Албанци не могу заједно, као што не могу Срби и Бошњаци, Срби и Хрвати... Одржава се стереотип који не одговара реалности.

*Али, било је много инцидената након којих се Срби не осећају безбедно?

Није их било много последњих година...

*Мислите на период после мартовског насиља 2004?

Да. И питање је како су неки од инцидената инспирисани. Остаје, нажалост, све иза прве приче која се добије из медија, никад се то не истражи до краја, ко стоји иза неког догађаја, направи се хало-ефекат и после се све заборави. Шири се страх, али смо ми у разговорима са косовским Србима чули да тај страх брзо нестаје, поготову у урбаним центрима, тамо где комуницирају са Албанцима. И сви су свесни да треба заједно да преживе. Постоји спремност и Албанаца и косовских Срба да се ту нешто уради, наравно треба пуно радити на успостављању друштва са стабилним институцијама и било би добро да Београд буде конструктиван. Да Срби остану доле и да се прави копча са албанском заједницом на Косову.

Србија, Ћосић и људска права

*Где је доказ Ваше тврдње изречене у Бриселу да Србија не прихвата концепт људских права. С друге стране, имамо тврдњу Добрице Ћосића да ће „људска права уништити српски идентитет.

Кампањама против бораца за људска права напада се сам концепт као неолибералан и англосаксонски, према томе нужно као концепт који убија српство. И сада је највећи доказ да су заговорници тих теза у праву финансијска криза, па ће се Запад распасти, нестаће Америка, капитализам и Европска унија. И управо таквим концептом и анализом они виде шансу да дочекају поделу Босне и узму оно што је њихово.

*Да не улазите тим ставовима у замку стереотипа оних које критикујете, има и у круговима блиским власти супротних мишљења?

Реч је о пракси. Ево, када је реч о мањинама које су свуда нека мера демократичности друштва, етничким, верским, политичким, као и рањивим групама, оне су константно на удару и ту се види однос власти према другом, другачијем. Србија је својим радикалним национализмом последњих двадесетак година искључила мањине из своје политичке заједнице...

*Дуже време ова држава има закон о мањинским правима који уважава највише европске стандарде?

Да, а како се спроводи. Како су деведесетих прошле мањине у Војводини, Санџаку, на југу Србије. Поделили су исламску заједницу, измислили вехабије, развлаче их по новинама, не могу ништа да им докажу, па причају шта су хтели. Јер то је, у ствари, доказ да су Срби у Босни ратовали против терориста, то је теза од 11. септембра.

*Мислите да је то некакав удбашки концепт?

Да. А у Војводини се још ради на етнификацији, Мађари једини имају потенцијал да буду партнер, Војводина се свела на српско-мађарске односе и мађарска мањина је друга у сваком погледу, верском, етничком, језичком. И ту се види однос према мањини која се под притиском национализма и сама сегрегирала, као и све друге мањине. Хрвате не можете ни чути, нестали су са неких простора (Хртковци, Срем, граница са Хрватском), ове мале мањине су на удару асимилације и немају потенцијал да се супротставе. Јако много се говори о Декади Рома, а овде је на делу расизам усмерен против њих.

Када је реч о мањинама, најважније је питање атмосфере, а држава треба да ствара атмосферу у којој ће се грађани осећати слободно и безбедно. А постоје разне десне групе које су повезане са партијама и медијима и које су добиле огроман простор и повезане су са неким државним структурама. И онда се каже да њих има мало. Па, можда и нас има мало, али зашто ми немамо толики простор. Имамо га само кад нас нападају.

Србија себе опструира

*Србија живи стереотипе попут Срби не могу да буду расисти, антисемите, геноцидни ?

Суштина је у третману. Ево примера, на туристичкој мапи Србије нема ниједне локације где се налази католичка црква. Не раде сијалице у Земуну само на оном делу где је католичка црква; можете да кажете да не ради осветљење ни пред вашом, али мањина то осећа.

У време Коштунице је промовисан културни модел који је ужасно етноцентричан, немамо репрезенте мањина у школама, као да не постоје. Нису укључени у идентитет Србије, њега је Коштуница редуцирао на српство и на православље.

*Који су други облици кршења људских права које је детектовао Хелсиншки одбор?

Читава ова аномија погађа грађане, немогућност приступа судовима и фер суђења, понашање полиције и људи у институцијама. Сви грађани Србије су угрожени, поготову када је реч о социјалним правима, на које се грађани највише жале када дођу у нашу канцеларију. Политичке и грађанске слободе су за њих у другом плану.

*Видите ли наговештај нечег позитивног?

Видим, у културној сфери, то се манифестује кроз интерес младих људи једних за друге, путовања, и остварења у филму, позоришту, књижевности. И то треба користити. А велики је проблем како разбити блокаду, јер је етно елита монополисала све институције. Како прићи томе? Мислим да је цео Западни Балкан требало да буде примљен у Европску унију још јуче и да треба да има специјални режим. Јер, овом блокадом се само даље урушава, уништава либерални капацитет у друштву. Не може да буде иста снага европске државе и земље која улази у ЕУ са својим патријархалним и ауторитарним багажом. Мора да се направи нека разлика и Балкан мора одмах у Европску унију.

*А с друге стране критикујете Европску унију као неког попустљивог разредног старешину?

Европска унија је показала немоћ да се носи са овим простором, реч је о урушавању саме државе, неопходан је менаџмент са којим би искорачила из аномије. Мислим да је проблематично то колико Србија има капацитете за тако нешто, ионако је ЕУ вуче девет година. И мислим да условљавање нема никаквог смисла. Овде је забрињавајуће то што Србија себе намерно опструира, јер неће да да Младића, неће да приступи процесу интеграције.

*Дакле, и даље је на делу великодржавни пројекат који све више добија карикатуралне облике?

Изгледа чудно, али то је то. Зашто Србија неће да да Младића и Горана Хаџића? Зар су они толико важни да се цело једно друштво блокира? А видело се приликом хапшења свих националних хероја да грађани нису реаговали. Национализам није нестао, али се померило јавно мњење, јер је људима важно шта ће да једу, а не то да ли је Радован Караџић у Хагу.

+++

Ко је крвавији

*Пред Међународним судом правде у Хагу су тужба и противтужба у спору Србије и Хрватске. Прошло је много времена од краја балканских ратова, а нема свеобухватне истине о њима?

Никад се јасно не говори о агресији на Хрватску. Хрватска вероватно не може да докаже геноцид, али може да се каже шта је било. Србија је својим понашањем ових година додатно изазвала сумњу код региона и зато се тужбе и покрећу. Да се поново изнесу чињенице и каже шта се десило. У Србији се лако заборавља чињеница да је 1991. у Хагу одржана међународна конференција под окриљем ЕУ, где су дате максималне гаранције српском народу у целој бившој Југославији. Понуђена је једна формула која је била модус вивенди за југословенске народе, с циљем да се очува југословенски оквир. И то је било максимално решење које су потписали сви изузев Слободана Милошевића, који је мислио да има ЈНА на својој страни. И док је трајала конференција, он је водио рат у Вуковару, Дубровнику, на свим кључним тачкама у Хрватској. И онда је окупирао 30 посто те државе и позвао УН.

*Државни врх Србије ни на који начин није показао да је прочитао пресуду Међународног суда правде у Хагу којом је та држава проглашена кривом за то што није спречила геноцид. Иако срамна за ову међународну институцију и опомињућа за државу на коју се односи, овде је само прослављена?

Од момента кад су добили пресуду, све се, штавише, креће у супротном правцу. Слави се и понавља да ће „историја показати” шта се заправо десило. И оквир је 1941–95, јер ако они добију Републику Српску, испада да су водили рат за рекомпозицију Балкана, о чему говори Добрица Ћосић.

e-novine