I šta će takvi ljudi obezbediti svojoj deci? Da li će i dalje biti zadovoljni što im deca jedu pekmez i hleb?

Amalia, ne kupuju oni dijamante da bi usrećili svoje žene, već da bi se društvu pokazali, čist statusni simbol...

dijamanti ?

dodjosmo do dela kad su zene potkupljene da cute i trpe 

ko je reko da su dijamanti najbolji zenini prijatelji - celava mu keva 

Kupuju dijamante da bi pokazali svoje bogatstvo i moć, ali ih kupuju i da bi usrećili svoje žene.

Deca i treba sama da steknu svoje, treba tu i tamo malo i da pate da bi sazrela, a obezbediće im pozitivan i normalan stav prema životu.

Dobro, mislim ne treba da stiču dok su deca 
Ali gde ima ljubavi nije bitno kakve patike se nose.

Mada, ja i onako verujem u sve i svašta...

imam ja jednu takvu poznanicu , ako hoćeš mogu da ti je nabacim...

je li dobra u duši? 

Nazalost to je istina.  Srecne kroz nesrecu 

Nasmejana, da li je odlazak na more zadovoljstvo koje dete treba da ima tek kad samo počne da zarađuje ili je za disajne organe i njihov razvoj jako bitno? Da li dete treba da se školuje, da, da, to košta, ili neka se zaposli sa 16, pa kad skupi samo pare neka krene na fakultet? Ako ti je lakše da te pitam za tvoj primer patika - da li dete dok mu raste noga treba da menja obuću na svakih 6 meseci, ako govorimo o malom detetu, ok, ne mora da budu Ciciban cipelice koje su od 5.000 do 8.000, mogu i jeftinije, takođe ortopedski pravilne, recimo 3.000 - 4.000 dinara, ili neka mu se nogice krivo razviju, pa kad samo zaradi neka ispravlja? I tako dalje. Da, ljubav je lepa, divna, ali se od nje ne živi i ne radi se tu o ambicioznosti, već o elementarnim potrebama.

Sanda, upravo to sam i htela reći za dijamante...

To je za njih sreća. Da im je drugačije, bile bi nesrećne.
Ne postoji šablon sreće.

Uh, ma naravno, Lelo, nemoj ići toliko daleko, nisam mislila na elementarne stvari koje ti navodiš, nego na to da ukoliko je neko zadovoljan i srećan - ne vidim zašto bi se neko drugi rugao njegovim izborima.

Kao što je Amalia rekla, ne postoji šablon za sreću.

Zavidim ljudima koji su ostvarili ono što njih čini srećnim, bez obzira na to da li su u pitanju stvari kojima bih ja možda bila užasno nezadovoljna. Ukoliko time ne ugrožavaju nikoga (npr. sopstvenu decu), što bih se ja njima smejala što su zadovoljni nečim čime ja ne bih bila. Nije bitno čime, važno da su zadovoljni. Čak i ako su u pitanju životna opredeljenja poslušnih supruga.

Vrtim se malo u krug, valjda sam uspela da kažem šta sam mislila...