Око 30 одсто узорака кукутуза са повишеним афлатоксом

НОВИ САД – Око 30 одсто испитаних узорака кукуруза у Научном институту за прехрамбене технологије у Новом Саду (ФИНС) садржало је афлатоксине у недозвољеним границама, саопштили су представници ФИНС-а.

Руководилац лабораторије у ФИНС-у Павле Јованов рекао је новинарима да је у њиховој лабораторији до сада прегледано око 130 узорака овогодишњег рода кукуруза и да је у 60 одсто утврђено присуство афлатоксина, од чега је у 30 одсто узорака вредност била већа од дозвољених 0,05 милиграма по килограму.

Према његовим речима, такав кукуруз би се трабао разблажити мешањем са здравим кукурузом или се може третирати одређеним препаратима, док се узорци у којима су концентрације токсина знатно веће могу искористити за производњу биогорива.

Јованов је рекао да је основни проблем тај што у Србији, за разлику од земаља Европске уније, не постоји мониторинг током године, јер би се у том случају проблем могао санирати знатно раније.

Такође је рекао да у Србији не постоји ни јасан правилник око узимања узорка који ће бити анализиран у лабораторији, али сви произвођачи који доносе кукуруз на анализу могу добити прецизна упутства на који начин да узму узорак.

„Највећи проблем је донети репрезентативан узорак, јер он треба да обухвати што већу површину”, рекао је Јованов и додао да се у ЕУ узима знатно већи узорак од којих се прави више мањих и након анализе одређује средња вредност присуства афлатоксина.

Директорка ФИНС-а Јованка Левић рекла је да се у земљама ЕУ ради мониторинг процене стања, како би се на време предвиделе последице суше и урадила превенција.

„Да је Министарство пољопривреде Србије имало новца за мониторинг, до овога вероватно не би дошло, јер је континуирани мониторинг основни проблем код нас”, рекла је Левићева и додала да је један од проблема тај што у Србији не постоји и национална референтна лабораторија за анализу микотоксина.

Према њеним речима, у Србији нису све лабораторије акредитоване за анализу микотоксина, док оне које су акредитоване, не могу да утичу на начин узорковања, што за резултат има тешко доказивање присуства микотоксина.

„На сву срећу, фабрике сточне хране редовно испитују у својим лабораторијама присуство микотоксина и враћају сав неисправан кукуруз”, рекла је Левићева и навела да се у фабрикама сточне хране редовно користе препарати за ублажавање присуства токсина.

Танјуг
објављено: 04.12.2012.

Sta nam je ciniti?

ne... nikako.. u nasu zemlju se nije uvozilo GMO seme.. 

GMO je uvoženo u velikim količinama. Najjača fabrika stočne hrane u Srbiji radi sa genetski modifikovanom sojom i to je javna tajna. Iz jednog mesta u Vojvodini na Č.

Relativno nedavno je na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu bilo održano predavanje o GMO dobijenim sadnicama šljive, njihovoj otpornosti na virus šarke šljive (Pllum pox virus ), moniliju (Monilina Laxa) i sušu, mogućnostima, perspektivi i "prednostima" gajenja u Srbiji.

Predavač došao na mala vrata, iz SAD-a, održao u maloj kancelariji, pred određenim odabranim osobama.