Појављује се мишљење да међу људима постоје биолошке разлике, и да су оне непремостиве, да то има последице по начин живота људи, ако се ова „забрана“ прекрши. Овакав став може на први поглед деловати веома логично – јер против Природе, оличене у ономе што каже биолошка наука не може се ићи. Међутим, остаје да се види шта заправо значе биолошке разлике међу људима.
Они који користе такве термине сматрају под њима разлике које се генетски преносе. Такве разлике међу људима могу обухватати висину, склоност према гојењу или неким болестима, боју очију, могуће и неке карактеристике карактера. Генетско наслеђе може утицати на физичке, па и менталне и социјалне особине људи (при чему ово друго може бити дискутабилно). Тако да је генетика нешто на шта треба обраћати пажњу при избору партнера, али свакако од ње не зависи све.
Ако користимо аргументацију биологије, онда морамо кренути од тога шта је људска раса (занимљив термин) заправо биолошки. Биолошки реч је о једној врсти. У биологији се врстом сматра групација између које је могуће укрштање, тачније преношење генетског материјала. Између различитих врста овакво преношење није могуће, што обезбеђује њихову даљу специјализацију кроз еволуцију.
Из овога, дакле, видимо да ништа у биолошком смислу не спречава укрштање унутар једне врсте, без обзира на генетске, односно „биолошке“ разлике између припадника исте врсте. Природа је то већ уредила на свој начин. Последице су сасвим лако уочљиве. Узмимо на пример једну врсту која нам је сасвим добро позната – домаћи пас, Canis lupus familiaris.
Овде је човек умешао своје прсте вештачким одабирањем, тако да имамо можда највећу могућу разлику између варијетета. Ипак је то једна врста, у оквиру које је могуће мешање свих њених раса (мада би сам акт који води до мешања у неким случајевима био физички дискутабилан). Последица је јасна у понашању паса. Није уочена законитост по којој ће шарпланинац напасти пре неког мастифа, него другог шарпланинца. Он ће напасти или не другог пса, у зависности да ли осети да га овај биолошки угрожава, где долазимо на терен расподеле ресурса или онога што животиња сматра својом територијом. Напашће, или не, другог шарпланинца или мастифа, без обзира на расу. Са друге стране, мање је вероватно да ће мужјак напасти женку своје врсте (без обзира на расу) и обрнуто.
Међутим, велика је вероватноћа да ће пас напасти мачку, осим ако је одрастао међу мачкама. То је биолошки закон који у другој врсти види претњу по дефиницији. Таква претња се не види међу припадницима варијетета исте врсте. Да ли ће мачка бити нападнута од стране пса или не, поприлично је невезано са полом мачке и пса. Тако функционишу биолошке разлике између врстама, не и биолошке разлике међу расама (припадницима исте врсте).

Човек је ипак и друштвено биће, односно биће склоно само-разматрању, свесном или несвесном. Као такав човек уочава наслеђене и остале разлике, без обзира на њихове чисто биолошке последице. Ово је друга димензија проблема, али димензија која свакако постоји.
Замислимо одељење у којем половина ученика има дуге, а половина кратке носеве, и та разлика је сасвим уочљива. Рецимо да је учитељица прћаста и да казни, без видљивог разлога, три ученика са дугим носевима. Да ли ће се онда и остали дугоноси осетити угроженим („само зато што имају дуг нос“)?! Сасвим могуће – али ово је већ функција идентитета људи, а не биологије.
Дакле, човек уочава сличности и разлике и то може правити проблем када различити људи комуницирају. Таква комуникација се иначе стално догађа, јер не постоје два физички и психички истоветна човека, то нису у потпуности чак ни близанци, могуће да ни клонови не могу бити потпуно истоветни. Које онда разлике ту почињу да доминирају? Висина, тежина? Обично не, осим можда у најранијем добу, јер ове разлике се неутралишу због константног мешања људи који су различити на овај начин. То је један од разлога што истом простору живе људи различите висине и тежине. Други разлог је што овај фактор није искључиво наследни. Као што ни интелигенција није искључиво наследна особина. Тако да дружење глупих и паметних уопште није ретко, мада се некад сматра чудним.
Међутим, постоје разлике које су груписане географски, и често могу бити последица прилагођавања одређеним условима средине. Ове разлике се виде у боји коже – односно појму из уобичајеног говора који је некима толико драг: раса. Ове разлике коинцидирају са другим разликама које су последица географске удаљености завичаја различитих људи. То је нормално, јер људи различитих раса у принципу имају претке из различитих области, са различитим условима средине. Географска удаљеност и различити услови средине тако резултују не само расним него и другим разликама међу људима. Те разлике могу бити у језику, религији, обичајима, темпераменту и систему вредности – разлике које обично зовемо културолошким. Јасно је да постоји извесна корелација између расних и културолошких разлика која постоји због истоветног узрока – географског размештаја.
Међутим, дужим боравком, током више генерација на истом поднебљу, ове разлике се смањују у мери које то социјални услови дозвољавају. Дужим боравком долази и до мешања различитих раса (које, видесмо, ништа биолошки не спречава), па се и ту могу губити разлике – осим ако међуљудски односи то спречавају.

До сада смо видели рационалне разлоге зашто „биолошке разлике“ међу људима не могу бити пресудне. Међутим, људи се могу понашати ирационално, па је потребна и емпиријска анализа. Ако је став да су „биолошке разлике“ непремостиве тачан, ако баш никада људи различитих боја коже нису могли заједно, то је онда једноставно тако. Мало је вероватно да ће онда моћи заједно и у будућности.
Међутим, историја нам говори да није тако. У принципу, кад год је било међурасних сукоба они су се сводили на два узрока:
1)   културолошке разлике између различитих група, иначе различитих раса, су такође непремостиве
2)   сукоби су узроковани дугогодишњом репресијом која је имала за разлог искључиво расу.
Само је ово друго типичан случај међурасних сукоба. Културолошке разлике, међутим, често могу бити помешани са расним – то је начин на који неки тумаче сукоб Европе (Запада) и ислама. Тако би неки Србин могао да расно мрзи Турке („Азијате“) због окупације од пет стотина година и њених последица. Али нису ли турски опресори најчешће били људи исте расе?! Највећи број „Турака“ који су овде чинили зулуме заправо су били потурице које су делили исте претке са потлаченим становништвом. Религија је оно што је правило разлику, и све последице које са собом то носи.
У другом случају, у случају културе дуге расне дискриминације и сукоба, испада да је дискриминација нешто што само себе оправдава. Пошто смо дуго некога угњетавали, држимо га и даље „под цокулом“, немојмо му давати приступ оружју и гласачкој кутији – јер то би се могло окренути против нас. И овакво гледање је тачно. Али важи само за оне опресоре који су тако створили себи „наслеђе белог човека“ (истоимени филм са Траволтом у главној улози се препоручује свим младим расистима, американофилима и осталим заговорницима супремације западне културе).
Постоје примери у којима су људи различитих раса, и различитих култура из којих су потекли, стварали амалгаме који нису резултирали сталним унутрашњим сукобима, већ културама које су цветале стотинама година. Дискутабилно је колико је то било случај са старим Египтом. Расно мешање у оквиру једне културе имамо и у Индији, мада је системом каста и варни покушано да се оно спречи. Сама индијска култура је спој аријевског и домородачког дравидског (црначког) елемента – што се јасно види већ у Упанишадама, док су Веде ипак много више израз ранијих чисто аријевских традиција.
Можда најпознатији пример је онај настао хеленизмом – није ли Александар Македонски чак терао своје официре да узимају жене из Азије!? Овде није само синкретизам различитих раса, него и већ сасвим формираних култура – типичан пример је грчко-будистичка Бактрија, данашњи Авганистан, на кога су донедавно подсећале Буде из Бамијана. Данашња Латинска Америка углавном је простор без већих чисто расних сукоба, чак се сви ови „латиноси“ сматрају једном расом (у очима белих расиста и ксенофоба), без обзира на очигледне „биолошке разлике“ међу њима. Није ли овде језик преузео улогу „расе“?!?
Најзад, један пример успешног расног мешања наводи можда најпознатији расиста на свету – хер Адолф Хитлер. У свом капиталном делу Мајн Кампф он, следећи тумачења „нордијске“ историјске школе, говори о државама које су у Русији основали германски освајачи међу словенском „нижом расом“. С обзиром на то да су по њему Германи и Словени очигледно различите „расе“, ево типичног примера „расног мешања“, односно премошћавања „биолошких разлика“ (наравно, под условом да те сомнабулне теорије прихватимо као тачне). То што су некоме Германи и Словени иста „раса“ може да значи само једно: различите „расе“ су више производ људског говора него неке биологије. Неки чак тврде да различите расе и не постоје.

п.с. Када се гуглује појам „biological difference“, добијамо углавном поготке који се односе на биолошке разлике мушкараца и жена. То ме подсећа на афоризам Љубе Мољца: „Потичем из мешовитог брака, отац ми је мушко, мајка женско.“ Можда би неким биолошким чистунцима и ове разлике говориле да је мешање немогуће?!?

Samo da ne zavrsi kao ova tema:
http://forum.burek.com/index.php/topic,186627.0.html

Znaci suzdrzite se od blesavih komentara.

Захваљујем се на линку, јер је тамо тема започета са другом намером - да докаже да битне разлике између раса постоје (вероватно и да су непремостиве). Дакле, било би лепо да они који ће заговарати такве ствари остану на преношењу онога што је битно речено тамо. Колко видим почело се са неколико дугачких текстова, а то зна да пригуши тему. Најзад, ако сам лупетао глупости, не би вам било тешко да ме демантујете, став по став или кратким навођењем неких чињеница, линкова...

Тема јесте осетљива и прихватам сугестију да се поступа опрезно. Ма шта неко рекао на овој теми, трудићу се да не коментаришем њега као човека. Изнети ставови и начин аргументације ионако доста говоре о ономе ко их износи.

Kod svih rasa, broj hromozoma je isti. To je glavno mjerilo "razlicitosti".

neznanje i strah su stvorili taj imaginarni pojam "rase" medju ljudima

 najbolje da se preselish u afriku , pa da nam lichnim primerom i u praksi pokazesh da nema nikakvih razlika medju rasama , da prosechan crnac nema IQ 70 i sl ... 

P.S. kako objashnjavash chinjenicu da crnci (a i indijanci u j.americi) nisu znali za tochak dok ih belci nisu "porobili" ... 

P.S. kako objashnjavash chinjenicu da crnci (a i indijanci u j.americi) nisu znali za tochak dok ih belci nisu "porobili" ... 

Misliš da su ih uopšte usrećili ako je to istina za točak?

Dobili su auto ali dzaba im kad nemaju za benzin

Ја овде покушавам да будем толерантан и коментаришем ставове, а не људе и да не делим "савете". А заузврат ме шаљу у Африку. Хвала, можда и одем кад ми досади овде. А тај који ме "шаље" би могао мало у Хипербореју, јер само у тој имагинарној земљи живи "аријевска раса", како је објашњено на оној теми.

Ја нисам тврдио да не постоје разлике између људи, чак сам јасно рекао да постоје и последица су разлилчитих услова средине. Преносе се наслеђем и на нове средине. Оно што ја кажем је да не разумем забрану мешања. Но кренимо таксативно.

Прво, вероватно постоји разлика у интелигенцији међу различитим расама, тако нешто би било логично.
Друго, та разлика, сигурно не толика колико је процењују расисти, је на нивоу просека. Ерго, натпросечно интелигентан црнац је вероватно интелигентнији од просечног или исподпросечног белца.
Треће, ако је разлика у IQ толико битна, зашто се директно на њој не инсистира? Да ли bf_109_g_6 кад упозна неку девојку тражи да упореде тестове интелигенције, па ако она има виши  IQ прекида даље "мешање" са њом?!?
Четврто, како се у пракси укрштају људи различите висине, тежине, интелигенције... Наследници имају генетске предиспозиције које испоље или не. То је природно, а не забрана укрштања.
Пето, ако неко шири "лош" генетски материјал, потомство ће имати мање шансе да га шири, тако је у природи. У људском друштву потомство директно наслеђује лошији материјални положај, а нема ни генетске предиспозиције да га промени. Неко мора да буде и пролетер и лумппролетер.
Шесто, присталица сам друштвеног уређења у коме ће свако ковати своју срећу, уз одређену нивелацију која би пружала једнаке прилике свима - бесплатно школство, здравство и социјално. Нивелација је потребна јер начини на који се долази до богатства обично нису поштени, а још мање су тржишни.
Седмо, у такво систему свако узима своје место у "ланцу исхране". Бесмислено је одређивати: ти имаш плаве очи - бићеш инжењер; ти имаш дуг нос - бићеш банкар; ти имаш округлу главу - бићеш зидар. Смешно

Hm jesi siguran mada da i jeste tako sta cemo sa cinjenicom da su Maje a i civilizacije prije njih gradili boznstvene gradove sa ulicama sa rasvjetom , hramove opservatorije,znale mtematiku i astronomiju
imali sisteme za navodnjavanje i tako dalje dok su se bjelci gusili u sopstvenom izmetu na koji su mogli naici bilo gde duz ulica
Ja ne bih bio tako siguran da oni nisu znali za tocak