Inziko da li ima indicija da je bilo koji muslimanski rukovodilac umešan u ratne zločine ?

poledaj ovdje :

http://www.icty.org/

То и ми кажемо за Сребреницу,ниђе везе.

Biljana Plavšić kazneno prijavljena za genocid: Milorad Dodik za pomaganje u bijegu
03. 11. 2009. • 21:01 E. O.


24SI - Predsjednik Bosanske stranke Mirnes Ajanović podnio Tužilaštvu BiH kaznenu prijavu protiv Biljane Plavšić i Milorada Dodika. Plavšićevu je prijavio zbog genocida, a Dodika zbog pomaganja u njezinom bijegu u Srbiju.

Ajanović je Plavšićevu prijavio za genocid zbog toga što je osuđena samo za ratni zločin. Ona je za ratni zločin osuđena na osnovu nagodbe sa Tužilaštvom Haškog suda koje je nakon priznanja djela povuklo optužnicu za genocid. U Bosanskoj stranci smatraju kako je Biljana Plavšić, nakon izlaska iz zatvora, priznala da je lagala kako bi se izvukla te žele da se ovom prijavom zločin kazni, piše Dnevni Avaz.

Premijera Republike Srpske i predsjednika SNSD-a Milorada Dodika kazneno su prijavili zato što je novcem poreznih obveznika, a pod time podrazumijevaju slanje aviona koji je Plavšićku dovezao u Beograd, omogućio bivšoj političarki da izbjegne dolazak i kazneni progon u BiH. Uz sve to, Ajanović traži da se iz Haškog suda preuzme cijela optužnica, sa izjavama svjedoka, protiv Biljane Plavšić za genocid.

(index)

босно моја,јабуко у цвету

Inzko piješ li kahvu?

Thomas Bodström: "Bildt se brinuo za Biljanu Plavšić kao da joj je brat"
04. 11. 2009. • 19:10 E. O.

24SI - Ugledni švedski opozicioni političar, zastupnik Socijaldemokratske stranke, zatražio je parlamentarnu istragu o tome je li Vlada zakonito postupila kad je odlučila prije vremena pustiti ratnu zločinku Biljanu Plavšić iz zatvora te koliko je za tu odluku odgovoran šef diplomatije Carl Bildt.

Prijevremeno puštanje na slobodu Biljane Plavšić, osuđene za ratne zločine, nije izazvalo polemike samo u Bosni i Hercegovini, u kojoj su još svježe ratne rane, nego i u Švedskoj, gdje je ratna predsjednica Republike Srpske provela svoje zatvorske dane.

Najžešće je reagovao zastupnik opozicione Socijaldemokratske stranke u švedskom Parlamentu i predsjednik parlamentarnog Odbora za pravosuđe Thomas Bodström.

On je uvjeren da Plavšićka u švedskom državnom vrhu već godinama ima vjernog saveznika - aktuelnog ministra vanjskih poslova Carla Bildta, koji je od 1995. do 1997. bio visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH te je dobro upućen u ratna i politička zbivanja u toj zemlji od početak 90-ih do danas. Bildt je često iskazivao svoju naklonost vlastima Republike Srpske i bivše SAO Krajine, a kao svjedok na haškom suđenju Biljani Plavšić, rekao je da ona nikad nije bila dio užeg kruga ekstremnog nacionalističkog rukovodstva bosanskih Srba.

Bodström smatra da je Bildt u ozbiljnom sukobu interesa ako je pomogao Biljani Plavšić da prije vremena izađe na slobodu. Od 2000. do 2006., dok su Švedskom vladali socijaldemokrati, Bodström (47) bio je ministar pravosuđa, a prije ulaska u politiku deset je godina radio kao advokat. U Švedskoj ga mnogi i danas pamte kao fudbalera koji je potkraj 80-ih godina igrao u prvoligaškom klubu AIK.

Kako ste posumnjali da Carl Bildt radi u interesu Biljane Plavšić?

- Bilo je to 2003., kad sam bio ministar pravosuđa. Bildt u to vrijeme nije bio u visokoj politici, nego je bio bivši premijer. Iznenedio me njegov poziv u kojem mi je rekao da želi razgovarati o jednoj važnoj temi, a to je Biljana Plavšić koja bi trebala doći u Švedsku na odsluženje kazne. O tome smo raspravljali u Vladi jer nam je bilo jasno da i Švedska mora preuzeti dio odgovornosti Haškog suda i prihvatiti neke osuđenike da kod nas izvršavaju kaznu.

Nije nam bilo svejedno prihvatiti Biljanu Plavšić jer smo znali da se u BiH mnogima jako zamjerila. Ipak, Vlada je pristala da ona dođe u Švedsku. Bildt mi je kazao kako se o njoj moramo vrlo dobro brinuti i bilo mi je čudno da se bivši premijer zalaže za osobu koja je u zatvoru. Odgovorio sam mu da nisam nadležan za tretman zatvorenika i da vjerujem kako uprava zatvora, čiji je to posao, prema Biljani Plavšić, kao i prema svim drugim zatvorenicima, postupa profesionalno. Smatrao sam da ona ne treba imati ni najmanje drukčiji tretman od ostalih zatvorenika.

Je li vas Bildt ikada zvao zbog nekog drugog zatvorenika?

- Nikada.

Jeste li u to vrijeme dobro poznavali Bildta?

- Sreli smo se prije toga nekoliko puta i kontaktovali, ali u to vrijeme nismo sarađivali kao političari jer on nije bio zastupnik u Parlamentu. Zbog Biljane Plavšić zvao me čak nekoliko puta i ponašao se vrlo lično kao da joj je brat. Bio je vrlo zabrinut za njezino stanje.

Jeste li po tom pitanju tada, kao ministar, išta poduzeli?

- Nisam. Biljana Plavšić došla je u Švedsku na odsluženje kazne i nije imala nikakav poseban tretman. Ali, 2006. moja je Socijaldemokratska stranka izgubila izbore i na vlast su došli konzervativci, u čijoj je Vladi Carl Bildt postao ministar vanjskih poslova. Biljana Plavšić podnosi molbu za puštanje iz zatvora nakon odslužene dvije trećine kazne, a Bildt je jedan od ministara koji u ime Vlade odlučuju o prihvatanju takvih zahtjeva.

Bildt je izjavio kako o puštanju haških zatvorenika osuđenih za razne zločine odlučuje Međunarodni sud za ratne zločine u Haagu. To nije istina jer je riječ o odluci švedske Vlade, koja je bez ikakva uticaja iz Haaga mogla odlučiti i da Plavšić svoju kaznu odsluži u cijelosti. Po švedskim zakonima, ako Vlada dopusti zatvoreniku da posljednju trećinu kazne provede na slobodi, država nadgleda njegovo ponašanje, i ako u tom vremenu ponovo počini kazneno djelo, vraća ga u zatvor.

Međutim, u ovom slučaju to se ne može primijeniti jer je Biljana Plavšić odmah nakon izlaska iz zatvora napustila Švedsku, koja je oslobodila, ali ne može ništa poduzeti ako se ona ne bude pridržavala zakona. Stoga se u Švedskoj mnogi s punim pravom čude što je puštena. Premijer i ministar vanjskih poslova trebali su onda barem javno preuzeti odgovornost za njezino puštanje, a ne izvlačiti se na Haag. Stoga sam o svemu tome izvijestio Parlament, čije će predstavništvo ispitati slučaj puštanja Biljane Plavšić i utvrditi je li Vlada postupila korektno.

Šta je vas potaklo da javno tako burno reagujete?

- Carl Bildt veoma me uzrujao svojim prijateljskim ponašanjem prema zatvorenici, i stoga smatram da mi je dužnost kao parlamentarnom zastupniku upozoriti javnost na to.

Imate li informacije da je Bildt posjećivao Biljanu Plavšić u zatvoru, kao što ovih dana tvrde neki švedski mediji?

- Ne znam ništa više osim da je mene zvao u vezi s njom. Odgovor na to pitanje i ja očekujem od parlamentarnog istražnog predstavništva koje treba ispitati u kakvu su oni odnosu.

Vjerujete li da je upravo Bildt sredio Biljani Plavšić da kaznu odsluži u Švedskoj, čiji su zatvori među najkomfornijim u Evropi?

- Švedska je od samog početka podržavala rad Suda za ratne zločine počinjene na području bivše Jugoslavije i stoga je odlučila prihvatiti osuđenike. Ne znamo je li Bildt lično uticao da Plavšić dođe u Švedsku, ali je sigurno da ga je veoma zanimala njezina situacija.

Kako ste vi odlučili uspješnu advokatsku karijeru zamijeniti politikom i je li na to uticao vaš otac Lennart Bodström koji je 80-ih godina bio ministar vanjskih poslova?

- Nisam se bavio politikom do 2000., kad me tadašnji premijer Göran Persson pozvao da budem ministar u njegovoj Vladi. Moj je otac bio ministar vanjskih poslova i ministar obrazovanja i on mi je savjetovao da ne ulazim u politiku te da se radije nastavim baviti advokaturom.

Osamdesetih ste godina bili poznati prvoligaški fudbaler. Jeste li imali priliku napraviti inozemnu karijeru i igrati u nekim jačim ligama od švedske?

- Imao sam ponude da igram u SAD-u, ali nisam ih prihvatio. U to vrijeme vrlo je malo švedskih igrača odlazilo igrati u inozemstvo, a ja nisam bio baš tako dobar igrač da bi me htjeli najbolji evropski klubovi. Kao fudbaler, završio sam i studij prava i nisam htio propustiti priliku da se okušam kao advokat.

Je li vam zanimljivija politika ili fudbal i postoje li neke sličnosti?

- Fudbal me veoma veselio, ali danas mi je politika zanimljivija čak i od fudbala. A i prestar sam za fudbal. I u sportu i u politici važna je velika psihička snaga, a treba znati i podnijeti poraz. Ima mnogo sličnosti.

Čime se bavite kao predsjednik organizacije za dječja prava ECPAT?

- Riječ je o organizaciji koja štiti djecu od seksualnog zlostavljanja. Ali, u novije vrijeme za to nemam dovoljno vremena jer sam vrlo zauzet pripremama za parlamentarne izbore iduće godine, na kojima će, nadam se, socijaldemokrati doći na vlast, i u tom bih slučaju ja trebao ponovo biti ministar pravosuđa.

Vjerujete li da će Hrvatska ući u EU zajedno s Islandom?

- Takav mi se scenarij čini najizglednijim. Nadam se da će Hrvatska ući u Evropsku Uniju što prije.

(jutarnji)

зар овај није био сумњичен за педофилију?

Владислав Б. Сотировић     


Босански језик, као нови (посебан) јужнословенски језик је званично инаугурисан 1996. г. објављивањем Правописа босанског језика у Сарајеву аутора С. Халиловића 1996. г. (на латиници). Према том Правопису, босански језик се разликује од сродних српског и хрватског језика по неким лингвистичким карактеристикама од којих су најважније: 1) употреба звучних облика у појединим речима а нарочито употреба фонеме “х” у одређеним речима (нпр. kahva на босанском језику = кафа на српском језику = kava на хрватском језику; lahkomislen на босанском = lakomislen на српском и хрватском; hudovica на босанском = udovica на српском и хрватском); 2) велика (и намерна) употреба речи “турског” порекла, тј. оријенталног (турског, персијског или арапског али које су у Босну и Херцеговину стигле преко турског језика) (нпр. akšam = сумрак; ahbab = пријатељ; adet = обичај или amidža = стриц); и 3) коришћење само двочланог облика будућег времена (ја ћу купити односно купит ћу), додуше исто као и у хрватском стандардном језику, али не и једночланог облика (купићу) као што је то случај у српском стандардном и говорном језику (или пак облик ја ћу да купим). Даље, користе се облици потјецати и утјецати,а не као у стандардном српском потицати и утицати,итд. Према истом правопису, ћирилично писмо је озваничено поред латинице као једно од два писма којим се пише босански језик јер је у историјском контексту један део књижевног блага Босне и Херцеговине писан овим писмом (овде није јасно прецизирано да ли се ово образложење односи како на српску ћирилицу тако и на тзв., наводно хрватску, “босанчицу” или само на једну од ове две “националне” ћирилиц