Ja mislim da sam bila jasna... na stranu to sto je bila verni Slobin pionir, ona je bila i ostala odlican strucnjak...
Daleko bolji od, npr. Gase Knezevica...

Значи ако је написала добру књигу то не треба читати због овога на слици?

Da ja napisem knjigu o zaveri malih zelenih/sivih da li bi ju citao ?

Trebalo 6.10.2000-te zajedno sa ostalim Slobinim pudlama oduzeti titulu, jer
takvi nemaju bas nista vise da prenesu mladjim narastajima. Dovoljno su zla preneli, ne
treba vise.

Gasa je "specijalni" slucaj.

Hm... ali u citavoj knjizi se uopste ne govori o zaverama, vec o tome kako i zasto su nastali Savet za spoljnu politiku SAD, Bilderberska grupa i Trilateralna komisija.
E, sad... ja ne znam da li je zavera ako se napise da se tu i tu sastala gupa ljudi koju su cinili ti i ti iz tog i tog interesa...

U ostalom, da li si ti uopste citao tu knjigu?

Da deo ustvari, uopste mi se ne svidja ni nacin pisanja, a ni poruka.


Knjiga Teorija zavere – Srbija protiv “novog svetskog poretka” Jovana Bajforda,  izdavač Beogradski centar za ljudska prava.

U Miloševićevo vreme, srpski zaverenički diskurs nije imao subverzivni i pobunjenički duh karakterističan za današnje zavereništvo u zapadnom svetu. Ovo je bilo stoga što se, za razliku od svojih kolega na zapadu, srpski teoretičari zavere nisu osećali ugroženi u svojoj sredini. Miloševićeva Srbija se sama proglasila za poslednji bastion otpora svetskoj zaveri i novom svetskom poretku, pa je zato bila idealno stanište teoretičara zavere svih vrsta. Sve dok je Milošević bio na vlasti i gromoglasno govorio „ne“ novom svetskom poretku, teoretičari zavere bili su u samoj matici. Zato je njihova pažnja mogla da se usredsredi na mahinacije spoljnog neprijatelja: na Bilderberšku grupu, „Judejce“ ili prosto naprosto „Zapad“. Premda su se politički protivnici srpskog režima smatrali „petom kolonom“ i potencijalnom pretnjom, ovaj vid teorije zavere ostao je u zasenku preovlađujuće opsesije „spoljnom pretnjom“.

Stalno prisustvo nepoverenja prema Zapadu među konzervativnim političarima i njihovo naglašavanje vrednosti tradicionalizma i nacionalizma – koje su još uvek prirodno podneblje teorije zavere – predstavljaju simboličku vezu današnje Srbije i ideološkog miljea kasnih devedesetih. Štaviše, predstavnici konzervativnog političkog opredeljenja u matici srbijanske politike svakako prepoznaju potencijal teorije zavere u borbi protiv svojih liberalnih protivnika. Iz tog razloga ih ne uznemiravaju njihove veze s onima koji šire ovakva shvatanja niti se zbog njih osećaju neugodno.
Konačno, ako treba predvideti budućnost teorije zavere, „pametan izbor“ bio bi opklada da će zavereničko mišljenje opstati u Srbiji. Nije verovatno da će se zaverenička noćna mora Miloševićevih godina ikada ponoviti, ali teorije zavere ostaće sastavni deo konzervativne politike i oružje za borbu protiv liberalnih vrednosti i zapadnih uticaja.



AVRAMOV, Smilja (1918), revizionistkinja istorije, kreatorka mapa, konspirološkinja, ideološkinja Miloševićeve politike i jedna od važnijih borkinja iz sektora za odbranu i opravdanje srpskih zločina. U periodu od 1949. do 1985. bila je redovna profesorka Međunarodnog javnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu. Doktorirala je 1956. na temi „Načelo poštovanja međunarodnih ugovora i mogućnost njihove revizije” i od tih dana se nije mnogo udaljavala od zacrtanog kursa. Neprestano se bavila revizijom prava i prošlosti što je unela i u svoj udžbenik Međunarodno javno pravo koji je od 1962. do danas imao preko 18 izdanja. Radi se o jedinom udžbeniku iz te oblasti koji se kod nas koristi na svim pravnim školama. Udžbenik je obogaćen doktrinom borbe protiv Novog svetskog poretka i čitavim spektrom emocija, od mučeništva, preko besa i jeda, do obraćanja bogovima za pravdu. Smilja Avramov je potpuno relaksirala Međunarodno pravo, unevši novi multidisciplinarni pristup materiji, sagladavajući činjenice sa aspekta prava, istorije, kosmologije (pogledati njen tekst iz 1992. pod naslovom „Pravni problemi kosmičkog postranstva”), konspirologije i ostalih priznatih i nepriznatih disciplina. Poput Koste Mihailović a (sa kojim je bila deo Miloševićevog ekspertskog tima za podelu Bosne), svoju vanrednu političku aktivnost je započela tek po umirovljenju. Aktivno je učestvovala u pripremanju klime za rat, oprobavši se u sferi vizuelnih umetnosti. Sa Mloradom Ekmečićem bila je koautorka izložbe pod naslovom Genocid nad Srbima: 1941–1945, 1991/92. koja je 1992. postavljena u Muzeju primenjene umetosti. Lična pasija joj je tajna politika Vatikana (Opus Dei: novi krstaški pohod Vatikana), a omiljene reči u konspirološkom diskursu „etnocid”, „genocid”, „homocid”, „masovna pogubljenja”. U tom svetlu je u više navrata tumačila Titovu političku biografiju. Jedna je od osnivača Odbora za zaštitu srpskog naroda od Haškog tribunala (1995). Članica je Međunarodnog odbora za istinu o Radovanu Karadžiću. Bila je prva svedokinja (sa liste od 1600 svedoka) odbrane Slobodana Miloševića pred Haškim tribunalom 2004, kao i dve godine kasnije na suđenju Milanu Martiću, doduše preko video linka.

Nakon smene Miloševića, vrlo negativno je ocenila novo političko rukovodstvo Srbije. Jedinu svetlu tačku je videla u svom bivšem studentu – Vojislavu Koštunici, koga je jednom prilikom opisala kao „časnog čoveka“. Svoju drugu mladost, dr Avramov doživljava na tribinama u organizaciji Dveri i Nomokanona, o čemu nas nadahnuto izveštava kolumnista Antonić.

Deo nije sto i citava knjiga...
Uostalom... ono sto se moze naci po raznoraznim sajtovima cesto je, da ne kazem po pravilu, izvuceno iz konteksta...
Zato ja ne citam deo, vec citavu knjigu... ma koliko me mrzelo..


Ako te zanima... u zakljucku ona navodi da ideja o Trilateralnoj komisiji nije nista novo, niti oni ista novo nude...
Jedostavno, radi se o jednoj vise puta prezvakoanoj ideji, te da je SAD umesto da postane lider sveta, napravila gresku u koracima udarom na Istok...
Inace, to je rasplet situacije na koji su upozoravali ne samo Smilja Avramov, vec vecina priznatih teoreticara....


Uz duzno postaovanje, gospodin je, citiram: "socijalni psiholog", a ne pravnik, pa kao takav bas i ne moze da donosi sud o pitanjima medjunarodne politike i prava

To je isto kao kada bih ja uzela i pisala doktorsku disertaciju iz npr. razvojne psihologije, a da nisam prosla ni jedan kurs na odgovarajucoj studijskoj grupi.


Inace, ja sam veliki protivnik teorija zavere, ali iznosenje podataka (od kojih su neki cak i javni, drugi polujavni...) uz navodjenje stranih izvora sigurno nije teorija zavere...

Drugim recima... gospodin je ne procitavsi knjigu, ne osvrcuci se na izvore koji su uredno navedeni na kraju knjige, doneo pausalni zakljucak da je to teorija zavere...

Hm... 

I jos nesto da dodam... ako je tako, onda su svi naucnici koji se bave medjunarodnim odnosima teoreticari zavere... sto onda ne reci da je npr. Berlinski kongres jedna zavera ili Ujedinjene nacije... a tek NATO... te da su svi oni koji su se bavili proucavanjem ovih dogadjaja i organizacija najobicniji manipulatori...

@Anea ja takodje ne verujem u teorije zavera. Ali kod Smilje se sve nekako jednostavno uklapa:

komunista - slobista - soft teoreticar zavera ...



naravno da nisu

Gresis.


Ova recenica je za jednog pravnika jebeno smesna, da se tako izrazim...
Mislim... mi imamo tuce predmeta koji se bave upravo navedenim krivicnim delima.

Sve je to lepo što Bajford soli, ali kako to da iste SAD ruše Slobu zbog nedemokratičnosti, a podržavaju neke druge nedemokratske režime tipa ovog Tadićevog? Teorija zavere ili ne, ima sijaset primer gde Amerikanci i EU, itakako podržavaju nedmokratske režime po svetu. Što da nije Saudi Arabija primer demokratije i poštovanja ljudskih prava?

А о којим заверама ви причате?