На попису је деведесет двоје Срба страдалих 1991. године, тврди председник Удружења породица несталих и насилно одведених лица из тог града

   
(Од нашег сталног дописника)
ВУКОВАР, маја – „На нашем су попису 92 лица српске националности нестала 1991. године у Вуковару. Од тога је 60 цивила”, изјавила је за „Политику” Ружица Спасић, председник Удружења породица несталих и насилно одведених лица из Вуковара. Број несталих се, иначе, према разним изворима, креће од 20 до 120. Хашки суд барата са 29 несталих, а хрватске новине су пре неколико година објавиле податак од 120 Срба које је у њиховом граду „прогутала ноћ”.

Од нестанка тих људи као главни организатор злочина помиње се Томислав Мерчеп, а растегљиве бројке Ружица Спасић тумачи неједнаким третманом према жртвама јер званичнике тачна евиденција о несталим Србима не интересује. Наша саговорница каже да није истражен нестанак српских цивила са ширег осјечког подручја. „Барата се само бројкама из града Осијека које су повезане са случајем Главаш, а о околним селима се уопште не говори”, упозорава Ружица Спасић.

Спасићева је поменула и нека конкретна имена међу вуковарским жртвама: Славка Миодрага, Владу Скелеџију и Младена Мркшића. Прва двојица су одведена из својих домова у ноћи између 30. и 31. јула 1991. године и завршили су у Дунаву, а ексхумирани су на новосадском гробљу. Младен Мркшић, бивши директор „Вупика”, одведен је испред пословне зграде, 30. јула 1991. године и до данас није познато шта се са њим догодило. Нестао је и син Ружице Спасић, Дражен. Али не у Вуковару, него у Лици. Имао је тада 23 године. Око 800 младића из источне Славоније мобилисано је 1995. године и послато на подручје Коренице где их је затекла хрватска војна операција „Олуја”. Дуго се за њеног Дражена ништа није знало док није пронађен након ексхумације на гробљу у Грачацу. Потом је утврђено да је имао једну прострелну рану на нози, једну на руци и једну на слепоочници. „Ликвидиран је поред једног кореничког потока одакле је превезен на грачачко гробље где је и сахрањен”, подаци су до којих је Ружица успела да дође.

У време првих убистава српских цивила, повереник хрватске владе за Вуковар Марин Видић Били послао је извештај хрватској влади, председнику државе и руководствима најутицајнијих хрватских странака. Хрватски МУП је тада послао специјалце у Вуковар да ухапсе Томислава Мерчепа. Пребачен је хеликоптером у Загреб, али је убрзо пуштен из затвора. „Пуштен је на интервенцију одозго”, изјавио је тада министар унутрашњих послова Иван Векић, који је Мерчепу био непосредно надређени.

На злочине у Вуковару хрватски државни врх упозоравао је и начелник вуковарске полиције Фердинанд Јукић који је нешто касније у Загребу једва избегао два атентата. Сумња се да су хтели да га убију Мерчепови људи бојећи се његовог сведочења. Након пуштања Мерчеп је – одлуком хрватске владе постао Векићев помоћник и командир јединице резервног састава МУП-а чији су припадници затварали и мучили Србе у једној хали загребачког Велесајама и отуда их одвозили на ликвидације у Пакрачку пољану, а неколицина од њих учествовала је и у ликвидацији фамилије Зец.

На суђењу оптуженима за ликвидацију фамилије Зец, изложен жестоким притисцима Мерчепових сабораца, тужилац Анте Нобило дао је оставку. Заменио га је Тихомир Рубежа. Касније је утврђено да је тој фарси од суђења највише допринео тадашњи државни тужилац Владимир Шекс, сада председник Хрватског сабора. Он је саботирао истражни поступак и омогућио саслушање осумњичених без присуства њихових адвоката. Много касније Шекс је признао шта је урадио. Изјавио је: „Срамим се због тога”.

Оптужени Муниб Суљић, Игор Микола, Небојша Ходак, Снежана Живковић и Јосип Римац након неуспелог судског процеса пуштени су из затвора. Касније су Суљић, Микола и Римац ипак осуђени: први је добио 10, други седам, а трећи пет година затвора. И то за убиство два Србина у Пакрачкој пољани и своја два саборца Хрвата.

Хрватске новине су, међутим, писале да су на подручју Пакрачке Пољане убијена и 22 сељака српске националности из оближњег села и да је у подруму једне куће стрељано 16 људи, а та кућа је, према истим изворима, минирана. Жртве су затрпане и, изгледа, до сада није било истраге о тим злочинима. Суљићу је, иначе, хрватски Врховни суд управо јуче казну повећао са 10 на 12 година, а казну против Миколе поништио и дао налог за ново суђење. У завору је једино Римац, док остала двојица још нису ухапшена иако је за њима одавно расписана потерница.

Милан Јакшић
(Фото из загребачког „Глобуса”)

-----------------------------------------------------------

ХРВАТСКИ ПОЛИТИЧАРИ ОСУМЊИЧЕНИ ЗА ЗЛОЧИНЕ 1992.

Оптужени челници ХДЗ-а

ЗАГРЕБ – Војно тужилаштво у Београду подигло је пре 14 година, усред рата, оптужнице против Бранимира Главаша, Томислава Мерчепа, Владимира Шекса и тадашњег хрватског министра унутрашњих послова Ивана Векића, због подстицања на геноцид и оружану побуну, објавио је „Вечерњи лист”.

Док се у Хрватској отварају истраге против познатих политичара, осумњичених за ратне злочине, хрватској јавности је то потпуно непознато, навео је загребачки дневник.

Лист тврди да су оптужнице подигнуте против још 40 Хрвата, углавном из Борова насеља, који су, на подстрек Главаша, Шекса, Мерчепа и Векића, чинили ратне злочине.

Главаш је „Вечерњем листу” лично уручио примерак оптужнице, којом се, како је рекао, према речнику хашког права, ставља на терет удруживање ради спровођења злочиначког потхвата.

Оптужница коју је 11. августа 1992. у Београду потписао заменик војног тужиоца, капетан прве класе Рајко Јелушић, у Главашевој се архиви налази годинама, а ових је дана на њу „налетео” припремајући се за сусрет са загребачким истражним судијом Зденком Посавцем, предвиђен за 1. јуна.

Главаша је оптужен због личне и командне одговорности за мучење и убиства српских цивила у Осијеку, 1991. године, због чега је државно тужилаштво поткрај априла затражило покретање кривичног поступка против њега.

Шексу и Векићу се ставља на терет да су се, као посланици у Сабору, а Главашу и Мерчепа да су, као секретари за народну одбрану у Осијеку и Вуковару, 1991. године залагали за уништење српске националне групе на просторима Хрватске, као предуслов за стварање самосталне и независне државе Хрватске.

У оптужници се за сву четворицу истиче и да су били челни људи ХДЗ-а за Славонију.

Војно тужилаштво бивше Југославије оптужило их је за застрашивања, смењивања, исељавање и физичку ликвидацију Срба, истичући да су поступали у потпуном складу са смерницама највиших органа хрватске власти.

Да би остварили циљеве, они су указивали на неопходност набавке оружја и војне опреме, стварања војних формација и покретања оружаних акција против оружаних снага СФРЈ.

Ратне операције хрватских снага у оптужници су описане као агресија на Југославију, а Главаш, Мерчеп, Шекс, Векић и још 40 људи, оптужени су и за рушење уставног поретка.

За четворицу познатих политичара предложено је суђење у одсутности, док је за осталих 40 Хрвата с оптужнице наведено да су у притвору.

Оптужница тих 40 особа терети за убиства Срба у Вуковару и околини, и то на основу сведочења очевидаца, углавном избеглих Срба и налаза обдукције.

Главаш каже да га никад није занимало што се догодило с оптужницом и да ли је поступак пред Војним судом у Београду икад вођен и приведен крају, пише „Вечерњи лист”. (Танјуг)


Izvor: Politika