Pozdrav drugari.

Inace resen da ne izostavim nista, moj dvotockas dolazi tek na pola putopisa i da je interesantnije kako prica odmice. Pisacu jedan post po strani jer kasnije dolazi i veliki broj slika pa da ne zagusujemo temu za one sa slabijim download-om.

Uzivajte.




Pre oko 2 meseca sam se odlucio da otputujem u Ameriku preko "Work and travel programa". "Work and travel" je ustvari rintanje raznih bezveznih poslova u Americi za po nasim standardima velike pare, ali za njih je to ispod proseka. Poslovi koji se nude su od peraca sudova, vozenja riksi pa do rada u samoposluzi, u sustini sve za sta ti ne treba skola. Amerikanci su se pametno dosetili kako da iskoriste mladu radnu snagu iz siromasnih zemalja poput nase i to tako sto ce ponuditi da se radi 4 meseca i da jedan mesec koji je neradan se koristi kao turisticki mesec za koji potrosis sve sto si zaradio. Ali Srbi, naravno, uvek tamo rade 2 posla zarade brdo love i retko kad spiskaju mnogo na putovanja.

Kada sam se odlucio da otputujem raspitao sam se koliko ce sve to da kosta. Rekose 1000 eura agenciji, 500 eura za avio kartu i 500 eura da poneses. Reko, znanje engleskog imam, volje imam, drugare od kojih mogu da cujem iskustava takodje imam, a sta nemam? Pa PARE naravno. Al znam nekog ko ima, pa cemo da vidimo.

Ja: Cale, aj da mi das 2000 eura da otputujem u Ameriku.
Cale: Ne moze.
Ja: Ali cale...
Cale: Ma ne moze bre...

Cale cicija. Ne daje sinu pare da vidi sveta. Ja tako skenjan vratim se u Beograd gde inace studiram, pa resim da posaljem burazeru poruku da obradi cala za Ameriku.

Poruka: E aj iscimaj caleta da mi da pare za Ameriku. Lazi tamo maksimalno sto mozes samo da me pusti. Bas mi se ide.

Send to: Cale

Odmah kad sam poslao sam shvatio da sam se, da izvines, izradio.
Zovem ja brata, kad u pozadini se cale smeje. "Pogresi covek" sto bi se reklo. Ostade na tome da ja ne idem. Zove me brat sutra, kaze ubedio sam caleta, ides. Ja sav hepi pa na prvu od caleta da mi da za ucesce prvu ratu za agenciju 250 dolara. Izboksujem ja 250 $ i pravac agencija. Odem u agenciju, inace poznajem jednu zenu, kao slucajno direktorku i odmah nadjem ponudu koja je vrh, bolje nema.

Posao je pomaganja cistacicama u hotelu u Hajatu u San Dijegu. Plata 10.5 dolara po satu + mozda neki baksis. Inace najcesci su poslovi po nekim selima gde je plata izmedju7 - 8$, dok je ovo premija. Kazu da san Dijego je najlepsi grad u Americi, izlazi na okean, najbolju klimu na svetu, na granici sa Meksikom, odes u Tihuanu na pivo kad god hoces jer je na 15 km odatle, Los Andjeles na 2 sata voznje. Ma bombona, ne moze bolje. Reko ako me sreca prati, mozda se oprobam u nekom filmu u Holivudu. Moze i kao kaskader posto nema sta nisam lomio i povredjivao, pa da makar za to i da uzmem pare.

Reko ja nekoj tamo radnici da sam zainteresovan za posao, kaze ona, ne mozes ti ovo dobiti, ima dosta konkurenata a ti tek sto si se prijavio. Reko ok. Ali dodjem ja ponovo sutradan reko jel se slucajno promenilo nesto, da neko nije odustao, smaram ja tako njih ali glupo mi da kazem da poznajem direktorku i nisam jedan od tih koji preko veze dobija bilo sta. Srecom nabasa ja na direktorku i njenog muza i upade ja sa njima u spiku sat vremena. Zovem ja sutra da vidim dal se sta promenilo, kad ono. "Cestitam Stefane dobio si posao". Ja kao opusteno, ko da je to normalno zavrsim razgovor i onda sam poceo da skacem po kuci od srece. Budim cimera sav srecan da mu saopstim vest.

Ja: E Mare, dobio sam onaj posao u San Dijegu.
Mare: Koji ti je ku***, pusti me da spavam.

Vratim se ja tako u sobu i pocnem da zivkam ljude da ih obavestim.

Inace, za posao je jos bio potreban jos neki intervju preko skajpa za koji ce tek da odrede vreme koji nije bas eliminacionog karaktera vec samo da vide da nisam totalni idiot i da znam engleski. Cekam ja tako nedeljama na intervju, ali u medjuvremenu naidjem na neku jeftinu kartu od Londona do San Dijega za 400 eura. reko do Londona cu nekom lowcost kompanijom. Uzmem rezervaciju. Zovem caleta da da novce.

Ja: Cale, daj mi 400 eura.
Cale: Kakve bre vise pare. Ne dam.
Ja: Pa da kupim kartu za avion.
Cale: Gde sad da kupis kartu kad polazis za 5 meseci?
Ja: Pa ima neki popust, sad je jeftinije 150 eura.

Uze ja pare od caleta, odem u agenciju, kad ono PRC! Kaze zena iz agencije, ima neka greska, ta karta vise ne kosta toliko, sad mi izbacuje da kosta 300 000 dinara. Ja reko vazi, vidimo se...

Za pare od karte odem na Kopaonik, kupio neke patike, troskario ovako... I neeeeeema.

I tako ja pre par dana dobijem mail da trebam da posaljem CV za posao i zakazu mi intervju za 3. mart. U CV-u malo lazem, malo pricam istinu, u sustini to posaljem i sad cekam intervju. Do tad, ostaje mi samo neizvesnost da li sam stvarno toliki idiot da ne dobijem posao.

Stigoh i ja u tu Ameriku. Putovao sam dugo ali vredelo je i vredi svaku paru. Let mi je krenuo iz Beograda za Bec, iz Beca za Njujork gde sam odlucio da prenocim. Trebalo je da prenocim kod Micka, drugara sa fakulteta koji je tu stigao 2 dana ranije. On radi kao spasilac na okeanu.

Elem, stigoh u Njujork i trebalo mi je jedno 2 sata da sa aerodroma, dobijem dozvolu od granicara da udjem u Ameriku. Inace jednog decka iz Srbije odvedose na neki razgovor jer je nosio duks "crazy north", bar po mom . Razlog je naravno rat koji se kod njih odvijao izmedju severnjaka i juznjaka i verujem da su pomislili da ima neke veze sa tim. Inace nakon pola sata razgovora pustise i njega. Udjosmo u NYC ja i jos neki lik koji je sedeo samnom na putu do Amerike. On trebao da stigne do centra zbog autobuske stanice koja se tu nalazili, a ja sam se dogovorio sa Mickom da cu ga pozvati oko 4 kad budem bio na Menhetnu. Inace obzirom da sam na Menhetn stigao oko pola 7, i ako se odlucim da cimam Micka da me vodi kod njega, u tom slucaju nista od Njujorka necu videti jer on zivi u Bronksu. Tako sam resio da prenocim u nekom hostelu ili nekom hotelu za neku prihvatljivu cenu. Rastadoh se sa drugarom iz Shida koji je da tada putovao samnom i krenuh u svoje pohode.

Nalazio sam se u samom centru grada i to na Tajms skveru a da to cak nisam ni znao. Jurcam okolo sa planinarskim rancem na ledjima teskim 100 kila i sa drugim malim koji visi spreda. Hodam tako u krug ulicama trazeci hostel. Tako nakon nekih pola sata kada je vrag odneo salu resio sam da potrazim makar bilo i hotel pa reko pljunucu ako treba i 80-ak$ samo da negde mogu da ostavim stvari, da se istusiram i da mogu bez ranceva malo da obidjem Menhetn.

Udjem tako u neki hotel i pitam koliko je prenociste. Covek kaze "Evo za tebe bas imam neki jeftin, 170$ prenociste". Ja reko "hvala dovidjenja". "Sta sad da radim?" mislio sam. Dal da zovem Micka pa makar ne video NYC ili da potrazim jos malo. Lutam tako i slucajno naidjem na hostel "big apple" u samom srcu NYC, na 300m od Tajms skvera. Udjem i kaze ima samo jedno slobodno mesto imas srece. Obradovao sam se ko nikad. Za hostel nije bio jeftin ali obzirom da je u srcu NYC 40$ je prihvatljiva cena. Udjem, ostavim stvari i jedva docekah da se istusiram. U sobi sam bio sa nekim Meksikancom i nekim Englezom. Englez dobar decko ali malo pritup dok je Meksikanac dobar lik skroz, buduci filmski producent.

Izadjem i tek tad pocinjem da gledam svo to okruzenje. Zgrade koje se vijaju u nebo i nema im kraja. Svaka zgrada lepsa od druge, siroke ulice, ljudi koji jurisaju ulicama. Sprdnja reko, sreci nema kraja. Bilo je oko pola 8 i resio sam da cu setati do 12 samo da upoznam grad. Krenem ja tako sa kezom na licu koji ne izpustam. Dolazim na Tajms skver, interesantno ali nije bas toliko sta sam ocekivao. Mada ni sam ne znam sta sam ocekivao. Samo trg sa milion nekih reklama viskom po 50ak metara. Nije lose ali verovatno sam ocekivao vanzemaljce da tuda defiluju.



Krenem ja tako dalje ka Krajslerovoj zgradi koju sam video iz daljine. Stizem polako i koristim svaku priliku da uslikam po koju zgradu. Inace zgrade su me fascinirale jer svaka zgrada je kao novo umetnicko delo. Svaka drugacija i interesantna na svoj nacin. Nisad nisam pomislio da ce neki grad da mi se svidi toliko jer sam zaljubljenik u prirodu, ali NYC razvaljuje. Nogu pred nogu i stignem do Krajslerove zgrade. Pogledam navise u sam vrh i umalo se ne preturih. Zavrtelo mi su u glavi, ali bez zezanja. Neki gadan trip postoji kad gledas toliko visoke zgrade. Uslikam koju fotku i nastavim dalje.



U zivotu nisam toliko hodao. Isao sam po ulicama kao zmijica na Nokiji. Tako stignem do central parka i obzirom da se vec smracilo resim da ne ulazim jer bez obzira sto ima ljudi, cuo sam da se svasta desava tamo nocu. Krenem tako nazad i prolazim pored raznih zgrada koje sam mogao sresti samo u filmi ili u nekoj emisiji. Karnegi hol, Grend central station (ako se bese tako zove) i uz bolove u nogama stignem odakle sam i krenuo svoju pustolovinu.



Tajms skver ima jednu tripoznu foru da ima anfiteatar na kome ljudi sede i bleje u reklame. Ja reko kakav idiotluk i popnem se i sednem i ja. Sam samcijat gledam u reklame medju hiljadu nepoznatih ljudi. Idiot. Bejim jedno tako sat vremena jer ne znam sta cu drugo da radim ali lepo mi sto sam tu. Bez obzira sto je to u sustini sranje zivo da gledas u te svetlece reklame ja sam tako sedeo i slusao ljude kako pricaju na 100 razlicitih jezika. Sa svih strana sveta turisti dolaze u NY i mogu reci imaju sta da vide. Bese skoro 12 sati zatekao sam sebe kako razmislajm na Engleskom i nisam mogoa da verujem. Tipa "If i have walked 13 streets, how much left...?" Reko u sebi "WTF", i onda sam se iznova zapitao zbog cega sve na engleskom. Krenem ka hostelu i pored neke cevi samo centru vidim nke velike bube, reko bas da ih slikam. Kad sam se priblizio umal se nisam usrao. U zivotu nisam video vece bubasvabe. Rekao bih da su ljudozderi, pobegao sam glavom bez obzira, reko kakvo fotografisanje. Stizem u hostel lezem da spavam i pocinjem da se tripujem da li u hostelu ima slucajno bubasvaba. Nisam mogao da zaspim jedo sat vremena ali na kraju umor me savladao i tako zaspa a ne vidoh ni jednu.

Dal zbog vremenski zona ili ko zna zbog cega probudio sam se u 5 ujutru potpuno naspavan i ne mogu vise da spavam. okrecem se obrcem i shvatim da nema nista od spavanja. Resim tako da i to malo vremena sto je ostalo iskoristim da prosetam jos malo. Krenuo ka central parku jer jedino sto nisam video jeste to i Impajer stejt bilding. U stvari video sam Imapjer samo sto nisam znao da je to ona u moru onolikih nebodera. Prodjem tako pored nje (lepsa krajslerova zgrada) i nastavi ka parku.



Park prelep, ljdi dzogiraju voze bicikle, setaju... Prodjem park uzduz i popreko, pogledam sva ta jezera i odusevim se kako je sve to lepo sredjeno i kako priroda moze lepo da se ulopi sa svim tim betonskim divovima.



Krenem nazad, hostel, iz hostela u metro iz metroa na aerodrom i pravac za San Dijego. Prelepo bese u NYC bez obziro sto je bilo kratko. Na aerodromu uponam jednu ruskinju Viktoriju ali o njoj drugom prilikom. Polete avion i ja se nadjoh na putu za Filadelfiju ili sto bi Amerikanci rekli "Fili" i odatle za San Dijego...

odlicno,nastavi samo pisi datume ako je ikako moguce

Jel si ovo sanjao ili...?

A da ti malo zagolicam mastu a?

Samo nastavi, zanimljiva prica..

interesantno

ajd ne davi

Joj, uspomene. 

I onaj teatar na otvorenom sa prve slike. 

Hoces nastaviti pricu?