Teenage Mutant Ninja Turtles (NES)





Mladi mutanti nindža kornjače su obeležili mnoga detinjstva. Na krilima uspeha čuvenog TNMT crtaća iz 80-ih, Konami je kreirao istoimenu video igru za Nintendo Entertainment System. Igra je pratila narativ animirane serije, koja je tada završila emitovanje svoje druge sezone. Zajedno sa Leonardom, Mikelanđelom, Donatelom i Rafaelom, igrači su imali zadatak da spasu Ejpril iz kandži opakog Sekača, i njegovog nindža klana, i da pronađu oružje koje bi učitelju Splinteru povratilo ljudski oblik. TNMT je klasični akcioni platformer. Igrači prvi nivo započinju kao Leonardo, ali je iz menija zapravo moguće odabrati bilo kog člana družine. Svaka kornjača ima različito oružje sa posebnim statistikama – Rafaelo na primer ima kraći domet, ali brži napad od ostalih članova ekipe. Igra takođe poseduje vrlo zanimljiv i inovativan sistem života. Naime, kada jednoj kornjači HP padne na nulu, ona ne umire, već biva zarobljena. U tom slučaju igrači nivo moraju da nastave sa preostalim kornjačama. Od trećeg nivoa pa nadalje, igrači imaju priliku da spasu zarobljene kornjače. Uprkos osrednjim kritikama, Konami je uspeo da proda čak četiri miliona kertridža igre, koja je kasnije portovana na mnoge kućne računare. Bez popularnosti crtane serije, Teenage Mutant Ninja Turtles za NES možda ne bi bio ovoliko uspešan.




Izvor: Play.co.rs

Croc: Legend of the Gobbos

               




Najpopularnije igre u poslednje vreme svakako su 3D pucačine i arkadne avanture u prvom i trećem licu. Ovaj žanr ostvario je vidan uticaj na novu generaciji platformi koje, iz igre u igru sve više dobijaju na kvalitetu. Počev od pseudo-3D igara tipa Hercules ili Pandemonium!, preko pravih 3D programa sa bitmapiranom grafikom (sprajtovima) kakav je Bug Too!, došli smo konačno do prave poligonske platforme u punom 3D okruženju. Začetnik novog žanra PC platformi je firma „Fox Interactive” (softverski ogranak kompanije „20th Century Fox”), koja svojom igrom Croc već na početku postavlja prilično visoke standarde za igre koje dolaze. Grubo rečeno, radi se o atraktivnoj mešavini tipične 3D platforme kakva je Mario 64 (sa Nintendo 64 konzole) i popularne arkadne avanture Tomb Raider (s tim da se odvija u vedrijem ambijentu). U svakom slučaju igra je vredna pažnje. Jednog dana simpatična Gobo stvorenjca pronašla na plaži krokodilčića Kroka i odgajili ga kao svoga. Srećno detinjstvo prekinuo je zli Baron Dante, zakleti neprijatelj malih Goboa. Nevaljalac je kidnapovao Goboe i pozatvarao ih širom svog sveta. Ah, agonije! Ko će ih spasiti? Supermen je zauzet, Betmen na godišnjem odmoru... No, tu je dobri mali Krok, heroj svoje vrste koji će bez premišljanja krenuti u tešku misiju spasavanja.



Prilično bljutava priča služi kao uvod u jednu simpatičnu igricu namenjenu pre svega mlađem naraštaju. Krok je dopadljivo dizajniran krokodilčić koji se u borbi protiv neprijatelja koristi svojim repom i ubitačnim skokovima. Usput treba da sakuplja male Goboe i dragulje i da pazi da ne završi u vulkanskoj lavi i drugim zamkama. Za skakanje na platforme koristi se svojim visokim skokom. I to je sve što se principa igranja tiče. Neprijatelji su glupavog izgleda, ali prilično nezgodni u borbi, zahvaljujući kvalitetnoj AI rutini, tako da im treba prilaziti krajnje oprezno. Svaki pokret je obojen komičnim detaljima, poput geganja, skakanja, padanja u nesvest i dr. Zvučni efekti su odlični, a kvalitetna muzika prati zbivanja na ekranu i menja se u zavisnosti od ambijenta. Što se grafike tiče, može se reći da Croc dostojno parira većini drugih poligonskih arkada namenjenim 3D akceleratorskim karticama. Kvalitet tekstura, senčenja i bojenja ne zaostaje mnogo ni za vrhunskim igrama kao što je, recimo, Quake 2. Pozadinska grafika koristi i neke 2D elemente, ali se oni teže uočavaju i ne oštećuju odlično renderovan pejsaži sjajno postignut efekat perspektive. Vlasnici običnih 2D kartica takođe imaju čemu da se raduju. Igra podržava rezolucije od 320x200 do 800x600 piksela, pri čemu je grafika i u najnižoj rezoluciji sasvim korektna, najviše zahvaljujući odličnom smooth efektu i veštom korišćenju boja, tako da je pikselizacija gotovo neprimetna. Nivoi sadrže sve tipove platformi: stalne, promenljive, nestajuće, pokretne i skrivene, tako da će vaše skakačke sposobnosti u potpunosti doći do izražaja. U preko četrdeset nivoa dočarano je više različitih pejsaža (vulkansko grotlo, planine, polarni predeli, ravnice i dr.). Postoji nešto preko pedeset različitih tipova neprijatelja, što je dovoljan garant da vam neće biti dosadno. Veliki neprijatelji (tzv. čuvari nivoa) sjajno su renderovani i animirani.



No, i pored mnogoh kvaliteta Croc ima i nekoliko ozbiljnih nedostataka zbog kojih nikad neće dostići visinu jednog Maria 64. Prvo, kontrola nad likom je prilično loše izvedena. Osnovni potezi svode se na skakanje, mahanje repom, trčanje i okretanje za 180 stepeni. Za igre koje se odvijaju u punom 3D prostoru to je ipak premalo (setite se samo koliko različitih komandi i kombinacija poteza ima Tomb Raider ili, ne daj Bože Nightmare Creatures). Pomalo čudi činjenica da Playstation verzija igre ima bogatije analogne komande koje omogućavaju daleko lakše i preciznije manevrisanje. Takođe, snalaženje u prostoru sa kamerom koja gleda u leđa i čiji je ugao pomeranja ograničen na jedva nekih tridesetak stepeni, nije ni malo lako. Ni posle dužeg igranja nećete biti u stanju da procenite stvarnu udaljenost platformi i često ćete promašivati doskok, završavajući u vodi ili usijanoj lavi. Druga zamerka odnosila bi se na dizajn nivoa. Pod tim se pre svega misli na njihovu kompleksnost. Svaki nivo se sastoji iz dva do tri dela, maltene sobice koje su spojene vratima. Uvek postoji samo jedan put za izlaz, što ostavlja snažan utisak skučenog prostora (za razliku od širine koju pruža Tomb Raider). Suma summarum, Croc je zaista zabavna, kvalitetna i zarazna igrica koja će ljubitelje ovog žanra sigurno preokupirati na duže vreme (za prelazak svih četrdeset nivoa trebaće oko dva-tri sata), te je svakako preporučujemo.

Izvor: Svet Kompjutera





Studio Argonaut Software većinom nam nije poznat po nekim velikim naslovima, no kako priča glasi navodno su oni asistirali Nintendu u razvoju kultnog Star Foxa za SNES. Kako je Star Fox pokazao veliki uspjeh i uz dobre odnose s velikim Nintendom, Argonaut je imao domišljatu ideju za sljedeći projekt – spinoff Super Maria s Yoshijem u glavnoj ulozi, ekskluzivno za N64. Međutim, danas već dobro znamo da Nintendo ne voli da im se stranci igraju s njihovim velikim franšizama i kultnim likovima te je Argonautov projekt kao takav odbijen. Argonaut doduše nije lako odustajao od svoje velike ideje koju je smatrao da će biti veliki hit te je tako bio prisiljen tražiti drugoga izdavača, mijenjati dijelove igre, raskinuti dobre odnose s Nintendom i naravno prebaciti se na tada vladajući PlayStation. 1997. godine za PSX, PC, SEGU i GBA, izdan pod krovom Fox Interactiva, Argonautov projekt vidio je svjetlo dana s nazivom Croc: Legend of the Gobbos. Iako sada posve drugačiji, cijela stvar itekako je još uvijek naginjala preuzimanju uloge igranja malog, slatkog zelenog reptila.



Priča ide otprilike ovako. Mali čupavci zvani Gobbo u miru su živjeli na svom tropskom otoku kada je njihov kralj jednoga dana slučajno naišao na napuštenu plutajuću košaricu koja krije maloga plačljivog krokodila. Odlučivši ga posvojiti i odgojiti, krokodil zvan Croc postaje član male dlakave obitelji. Svi su živjeli lijepo, divno i krasno dok se naravno nije pojavio zli Baron Dante koji je sa svojim demonima oteo sve Gobboe. Izbjegavši jednaku sudbinu, Croc se upušta u pustolovinu da spasi društvo koje smatra obitelji. Iako je Croc kao igra zaprimio prosječno pozitivne kritike, mnogima ipak nije dobro sjeo – kao 3D platformer s neuobičajenim “tenk” kontrolama, pasivnom kamerom, teškim odmjeravanjem daljih skokova i levelima prepunih provalija, dio igrača smatrao ga je iznimno frustrirajućim dok su ga oni kritičniji prozivali i neigrivim. Unatoč tome, veoma ugodnom glazbom i činjenicom da se Croc svojedobno nekako isticao među konkurencijom bilo je dovoljno da se u Americi ipak proda u nešto više od milijun primjeraka i postane dobro poznat naslov na sceni 3D platformera. Samim time već dvije godine kasnije dobio je i nastavak Croc 2, a ovaj mali zeleni krokodil vidio je i još tri manja izdanja za mobitele, od kojih je jedan Pinball varijante. Mi smo ga svojevremeno igrali na PC-ju i PlayStationu, a sigurni smo da nismo jedini s ovih prostora koji su se prije 20-ak godina družili s Crocom. No baš poput nas, vjerojatno ga se ne sjećate baš najbolje pa evo prilike da ga se malo prisjetite – kliknite na play i pogledajte kako Croc skače kroz pet minuta prvoga levela.

Izvor: HCL.hr

Croc 2

               








Ako se vlasnici konzola za igranje ičim mogu pohvaliti, onda je to neverovatno dobar izbor raznovrsnih platformskih igara. Jež Sonic, braća Mario i Crash Bandicoot glavni su junaci igara koje su postavile sve standarde kvaliteta za ovu vrstu arkada na konzolama. Pa ipak, povremeno se pojavi poneki novi lik koji, iako ne pretenduje na tron koji drže pomenuti heroji, donosi potrebno osveženje. Jedan od takvih junaka je i simpatični krokodilčić Croc, lik s kojim su se vlasnici PC računara prvi put susreli pre par godina, u vreme kada su 3D platformske igre tek bile u povoju. Tada nas je igra Croc iznenadila s više aspekata. Pre svega, to je bila, za ono vreme, neverovatno dobro urađena 3D platforma koja je nagovestila sve mogućnosti novog žanra. S druge strane, njena hardverska zahtevnost bacila je u očajanje vlasnike prosečnih PC konfiguracija, naglasivši sve izraženiju potrebu za (tada još uvek luksuznim) 3D akceleratorskim karticama. Zvanični nastavak ove dopadljive platforme donosi čitav niz poboljšanja u odnosu na prethodno izdanje. Ipak, ni u najboljem svetlu ova igra ne može prevazići popularnost jednog Raymana 2 čija superiornost još uvek ni iz daleka ne dolazi u pitanje. Slično prvom nastavku, zaplet je i ovde konstruisan u obliku humanitarno-spasilačke misije u kojima Croc pomaže svojim malenim prijateljima rase Gobbos. Međutim, umesto linearne serije monotonih misija ovde postoje četiri sveta sa mnoštvom manjih misija koje treba izvršiti proizvoljnim redosledom. Na glavnoj areni svakog nivoa nalazi se više vrata ispred kojih stoji po jedan Gobbo koji obajašanjava svoj problem, odnosno strukturu zadatka koji vas čeka s druge strane vrata. Cilj misija varira od prostog sakupljanja dodataka do trke čamcima, sakupljanja Gobbo bebica i drugih neobičnih zadataka. Dizajn nivoa je odličan, čak bolji nego u većini sličnih igara. Četiri sveta u koje su grupisani svi nivoi, u stvari predstavljaju četiri plemena Gobbosa koji žive u različitim prirodnim okruženjima. Grafika je vrlo dobra, naročito o višim rezolucijama, gde do izražaja dolazi kvalitetno bojenje tekstura (3D kartica se podrazumeva). Dizajn i animacija glavnog lika su odlični; i dalje je prisutan simpatični „vrckavi” hod kojim nas je Croc u prvom nastavku oduševio, a postoji i niz novih pokreta kao što su pentranje uz litice, ljuljanje na lijanama, kretanje uz pomoč ručki na plafonu (kao u Tomb Raideru). Zvučni efekti su odlični, naročito Crocovi borbeni pokliči dok protivnike udara repom. Poseban „šmek” Crocu 2 daje raznovrsnost mini-igara kao što su trka gliserima na prvom nivou, igra ponavljanja i dr.



Najviše poteškoća tokom igranja zadaju problematičan sistem kontrole i, naravno, loša kamera. Upravljanje Crocom povremeno se pretvara u izrazito neprijatno iskustvo, bilo da igrate preko tastature ili nekog analognog uređaja. Iako možda zvuči čudno, najviše problema zadavaće vam okretanje u mestu, jer su kontrole konfigurisane tako da je svaki od četiri tastera za orijentaciju ujedno i taster za kretanje. Recimo, umesto da Croca samo orijentišete u određenu stranu, on će krenuti u tom smeru i zauzeti željenu poziciju tek nakon nekoliko koraka. Zamislite samo koliko to može biti nezgodno kad se nađete na uzanim platformama, a ispod vas se nalazi ambis ili jezero vulkanske lave. Takav sistem nameće potrebu kontinualnog kretanja, dakle ne smete zastati nijedan trenutak, naročito kada skačete s platforme na platformu. To igranje čini zamornim, jer je teško održati fokusiranu pažnju duže od nekoliko minuta. Srećom, u zakrpi koja je sadržana u novijim verzijama igre nalazi se opcija za podešavanje kontrola tako da se tasterima levo i desno Croc samo rotira, a kreće se jedino preko tastera napred i nazad (opcija se pokreće iz menija koji se tokom igre poziva pritiskom na taster ‘Esc’).



Za česte gubitke života veliki deo krivice snosi i kamera čiji je položaj unapred definisan i fiksiran i ne može se proizvoljno menjati ni u jednom trenutku. Preglednost platformi koje su na većoj visini je izuzetno loša, a pritom ne postoji mogućnost osmatranja okoline, što je za ovakvu igru neoprostiv propust (da ne pominjemo da time rigidnost kontrolnog sistema još više dolazi do izražaja). Šlag na torti je bezvezan sistem nastavljanja nakon izgubljenog života – igra vas vraća na početak deonice, ali samo s jednom energetskom crtom! Da li je u pitanju rudiment s PlayStationa ili nešto drugo nije pitanje kojim mi treba da se bavimo, tek činjenica je da se igre za PC moraju drugačije praviti. Pojedini nivoi (naročito oni na kojima sakupljate predmete) su bespotrebno oduženi, dok je igra u globalu previše kratka. Težinska usklađenost nije dovoljno dobra, pa se u okviru iste misije nalaze, jedna do druge, izrazito laka i veoma teška deonica. Svi nabrojeni nedostaci narušavaju fluidnost igranja i ukupan utisak. Ne možemo reći da Croc 2 nije zabavna igra, pa je zato toplo preporučujemo, ali samo iskusnijim „platformašima” koji će moći da prevaziđu nedostatke kontrolnog sistema i lošu definiciju kamere. Gradimir JOKSIMOVIĆ

Izvor: Svet Kompjutera









Remasterizovana verzija originalne igre je 2. aprila 2025. godine izašla za Nintendo Switch, PlayStation 4, PlayStation 5, Xbox One, Xbox Series X/S i Windows. Na PC-u možete da ga kupite na Steam i GoG prodavnicama.