Datum izlaska: 7. novembar 1996. Platforme: Sega Mega Drive, Saturn, PC
Nintendo 64 se pojavio te 1996. godine i uveo revoluciju sa 3D poligonalnom grafikom koja nije ogavno pikselizovana. Bilo je to u vreme PlayStationa, Saturna i PC-a pre grafičkih akceleratora. Na takvom sistemu odmah je stigao i Super Mario 64, prva prava 3D platforma, a SEGA koja je već tada polako gubila bitku sa Nintendom (ali i sa razumom) je brže bolje napravila nekakvog kvazi 3D Sonika za njihov tada aktuelni SEGA Saturn. Mi smo Saturn videli samo na satelitskoj televiziji ili kod strikovih malih iz Njemačke, a pomalo ojađen port iste igre za Mega Drive je zahvaljujući kineskim izlivačima piratskih kertridža stigao uredno i do nas. Pojavio se tačno na vreme, na vrhuncu domaće SEGA manije, da nam potvrdi da je naš sistem i dalje aktuelan! Ipak posle prva tri (& Knuckles) izuzetno kvalitetna 2D nastavka novi Sonic 3D Blast je bio… dosta drugačiji.
Realno bio je užasan, ali mi to nismo tako videli tada. Kako smo ikada uspeli da gotivimo i zapravo prelazimo taj mess koristeći samo d-pad, takođe bez ikakve mogućnosti sejviranja, ni dan danas nam nije jasno. Igra svakako ostaje u sećanju kao jedan od prestižnih kertidža iz tog vremena. Prilikom kupovine, prodaje i zamene u SEGA Klubovima uvek je vredeo nešto više jer bila je to 3D igra, sveže objavljen naslov, a onda je neko nabavio Nintendo 64.
Svi ste čuli za Sonic 3D. Ako niste bili te sreće da ga igrate devedesetih onda ste saznali čitajući Emuglx ili skidajući Mega Drive romove sa neta. Postoje različite verzije igre. Uz Mega Drive izašla je i za Saturn kao grafički bogatije ostvarenje koje koristi (makar djelimično) hardver nove konzole.
U međuvremenu stigla je i verzija za Game Gear. Ali to je potpuno druga igra. Klasičan Sonic platformer sa doduše nešto nabudženijom grafikom za GG uslove. U Brazilu su ga čak portovali na Master System što je lijep dodatak za kolekcionare i prave Segine fanove.
Što se Game Gear platforme tiče daleko bliži 3D Sonicu bio bi naprimer Sonic Labyrinth. Gdje mjesto Flicky-a skupljače ključeve čija je svrha ista. Otključati vrata do sledeće zone.
Ako ste mislili da je ovo sve nije. Nedavno se pojavilo Steam ostvarenje koje je priča za sebe. Ljudi koji stoje iza Steam ostvarenja odlučili da neće samo tek tako prebaciti rom na novu platformu već su kao pravi fanovi Sonica zasukali rukave i odradili gomilu poboljšanja, unapređenja i svega onoga što igru čini ljepšom, prijatnijom za igranje i privlačnijom nekoj novoj publici (što da ne?). Ostaje misterija zašto su izabrali baš inferiorniju Mega Drive verziju mjesto raskošnog Saturn izdanja? Čudni su putevi Gospdonji, ko će ga znati...
Uz tu igru ima i mod zvani Director's Cut koji je pun pogodatk, a stvorio ga je sam kreator ostvarenja tako da i na to više možete gledati kao na bonus dodatak a ne nešto sa strane. Mod u igru vraća neke stare gameplay elemente i načine igranja koji su se trebali pojaviti još 1996. godine, a koji su iz nekog razloga izostavljeni. Bilo kako bilo sada imate sve ovde. Prava je šteta što čitav ovaj anti-age face lifting tretman nije doživjela Saturn verzija već MD koja čak ni za svoje vrijeme nije bila toliko impresivna i specijalna.
« Poslednja izmena: 25. Nov 2019, 11:15:26 od Magic Master »
Mali plavi jež Sonik, svima poznat kao maskota kompanije Sega, prvi put se pojavio tek na drugoj Seginoj konzoli Mega Driveu. Igra je pre svega trebalo da pokaže mogućnosti nove konzole, kao što je brzo skrolovanje ekrana, ali je istovremeno to bio Segin pokušaj da se premaši milion prodatih kopija.
Sonic The Hedgehog (www.romnation.net/srv/roms/52124, 355 KB) izdat je sredinom 1991. godine za Sega Mega Drive. Igra je promenila koncept platformskog žanra povećavajući brzinu kretanja glavnog lika i unoseći elemente poput petlji i polja za ubrzanje, što je učinilo da igra izgleda kao rollercoaster. Sonic se kroz šarene svetove (ima ih šest) kreće trčeći, a može i da se skupi u bodljikavu lopticu, što je jedini način da potamani protivnike. Usput sakupljate zlatne prstenove koji štite Sonica ako se povredi (pri sudaru se gubi do 40 prstenova). Ukoliko sakupite sto prstenova, Sonic dobija dodatan život, a na kraju svakog nivoa pojavljuje se veliki prsten kojim se pokreće bonus nivo. Nivoi su prelepo dizajnirani, boje su čiste i većina elemenata je animirana. Na kraju svake zone, koja predstavlja svet za sebe, suočavate se sa doktorom Robotnikom, koji je svaki put u drugačijoj skalameriji. Igra je najviše ostala upamćena po temi iz prve zone The Green Hill Zone.
Sonic The Hedgehog 2 (www.romnation.net/srv/roms/52154, 680 KB) izašao je nešto više od godinu dana posle prve igre i u priču je uveo Tailsa, dvorepog žutog lisca, koji Sonica prati u stopu pomažući mu pri sakupljanju prstenova. Svetova ima 11, a svaki sadrži dva nivoa (sa izuzetkom Metropolis zone) i znatno su veći nego u originalnoj igri. Akcija je dodatno ubrzana dodavanjem novog poteza kada se Sonic zavrti u mestu i lansira poput loptice u fliperu, dodata je opcija split screen i 3D bonus nivoi. Još jedna novina jeste to što Sonic može da postane Super Sonic ukoliko uspe da sakupi svih sedam dragulja sa bonus nivoa. Ova forma se aktivira kada je Sonic sakupio 50 prstenova i tada postaje neuništiv (naravno, život se i dalje gubi ako se padne u ponor ili istekne vreme), kreće se još brže, a svake sekunde troši po jedan prsten nakon čega se pretvara u običnog Sonica.
Retro recenzija: Sonic the Hedgehog, plavi jež koji je pregazio Super Marija
Danas ćemo se ukratko prisjetiti jedne od najutjecajnijih platformerskih igrica svih vremena. Radi se o malom, plavom i beskrajno brzom ježu koji se bori protiv zlog znanstvenika, a usput je u svojoj ludoj jurnjavi uspio daleko u prašini iza sebe ostaviti svoga najvećeg konkurenta, Super Marija. Originalne igre iz serije Sonic the Hedgehog za konzolu Sega Mega Drive definitivno su video igrice za kojima sam kao klinac proveo najviše sati (ili bolje rečeno – mjeseci/godina). Stoga se s posebnim guštom sjećam igara iz ove serije.
Kralj je mrtav, živio kralj! Prva igra u kojoj je glavnu ulogu imao plavi jež Sonic izašla je davne, davne 1991. godine. Iako je izazvala vrlo pozitivne kritike, morala je proći još jedna godina, sve do pojave Sonica 2, da bi se tržište platformerskih igara zauvijek promijenilo. U to vrijeme, na samom početku 90-ih, neprikosnoveni kralj platformerskoga žanra bila je kultna igra Super Mario tvrtke Nintendo. Super Mario je postao globalni fenomen, a igrali su ga doista svi koji su imali ikakvu igraću konzolu. No, tad još mlada i ambiciozna tvrtka Sega odlučila je pokušati nemoguće i uhvatiti se u koštac s gigantom Nintendom, ne bi li prisvojila dio svoga kolača na tržištu konzolaške zabave. I, van svih očekivanja, to im je i uspjelo.
"Definitivno igrica koja je obeležila SEGA eru. Prva je nastala 1991, a poslednja 2013, rađena za android. U izvornoj verziji, plavi antropomorfni ježić Sonik prelazi nivoe sa ciljem da zaustavi Doktora Robotnika da zavlada svetom. Vremenom, Sonik je dobio 3D telo i moderniji izgled, i bivao sve popularniji, ali što se tiče igranja, ipak je veći gušt drndati onog iz devedesetih."
Datum izlaska: 11. novembar 1993. Platforma: Sega Mega Drive
Aladdin je još jedna igra nastala po crtanom filmu iz Diznijevog studija i predstavlja jednu od najboljih platformskih igara za Mega Drive 2, koje su se pojavile za 10 godina postojanja ove konzole. Aladdin je klasična platforma u gotovo svakom pogledu (što je i očekivano), ali se iz mora prosečnosti izdvaja pričom, lepom grafikom, zvukom i odličnim načinom izvođenja. Kao što Disney Interactive obično uradi, i Aladdin je ”multiplatform” igra, odnosno postoji u verzijama za NES, SNES, Mega Drive 2, GameBoy, Master System, PC i Amigu. Mega Drive 2 verzija je najsličnija PC verziji od koje se razlikuje najviše po tehničkim karakteristikama i nešto drugačijem izvođenju. Za eliminaciju protivnika Aladdin koristi jabuke (čiji je broj ograničen), koje su dobre za eliminisanje protivnika sa distance, ili sablju (scimitar), koja predstavlja stalno oružje. Energija je predstavljena plavičastim dimom iz lampe i povecava se sakupljanjem plavih srca, a dijamanti služe za kupovinu dodatnih života ili nastavaka (continue) kod trgovaca kojih ima na gotovo svakom nivou, ali se oni ponekad nalaze na skrivenim lokacijama.
Skačući po peščanim dinama, tezgama i ulicama Agrabaha (izmišljeni grad zasnovan na motivima srednjovekovnog Bagdada), vitlajući svojim handžarom (dvosekli orijentalni nož sa zakrivljenom oštricom) i bacajući jabuke, od prvog trena se upućujete na zakletog neprijatelja, velikog vezira i zlobnog čarobnjaka Džafara.
Nivoi su više nego zadovoljavajuće nelinearni. Peći ćete se na pustinjskom suncu u društvu zmija, bežaćete od kotrljajućih stena po pećinama, skakati po glavama flamingosa u holu dvora, leteti na legendarnom ćilimu, ali i teturati se u šaljivom svetu čarobne lampe. Poslednji susret sa Džafarom je uistinu pravi izazov. U početku vas dušmanin samo privlači nekakvim varnicama, ali kada ga jednom pobedite u toj formi, on se transformiše u razjarenu indijsku kobru i tek tada stvari počinju da se zakuvavaju.
Platformska zabava se ponekad smenjuje bonus platformskom zabavom. Majmunčić Abu treba da sakupi što više dijamanata, jabuka i drugih dodataka, ali u isto vreme da ne bude istraumiran od strane slepih miševa, pregažen burićima ili udaren grnčarijom koja pada. Tu je i neka vrsta lutrije, u vidu džek-pota, gde se nasumično pojavljuju i premije i Džafar koji obustavlja ovu avanturu.
Cela igra je proštepana finom dozom humora. Obilazeći neke lokacije videćete veš vojnika koji se suši, papagaja koji upravlja džinovskom mašinom koja stvara gromove i duhove, a pospešuje i pristojnu padavinu bačvi, podmukle statue koje vas gađaju samo kad ne gledate, kosture koji umesto glave postavljaju bombu te se razlete u nadi da će vas neka kost ozlediti, kao i uvek simpatične grimase čuvara.
"Ništa bez bar jednog Diznija. Nema ko nije skakao po kamili, mahao satarom i gađao se jabukama. Ovo je ujedno i jedna od prvih igrica koju je svaki 486, a i Pentium morao da ima. Zabavna, sadržajna i pre svega avanturistička, za odvlačenje misli od ozbiljnih stvari i problema je pravi lek."
Pored originalne i zvanične Disney Sega Mega Drive verzije Aladdina postojale su i druge različite verzije za različite sisteme. Najsličnije MD verziji bile su Amiga, DOS, Game Boy, Game Boy Color verzije.
Aladdin za Amigu 1200
Nakon popularnog crtanog filma, Aladdin iz Diznijeve produkcije 1992. godine, usledila je izrada video igre po uzoru na pomenuto animirano ostvarenje. Prvo originalno izdanje igre je nastalo na SEGA Mega Drive konzoli 1993. godine i kao takvo, doživelo veliki uspeh. Portovi igre su se posle nekog vremena nizali jedan za drugim, a upravo jedna od verzija je bila i za Amigu. Teret konverzije na sebe je preuzeo deo proslavljenog Last Ninja tima iz C64 doba.
Ova verzija Aladdina je izašla u tada poprilično turbulentnom periodu za Commodore Amigu zbog poznatih dešavanja. Amiga 500 je polako postajala prevaziđena mašina tako da je verzija igre eksluzivno izašla za tada relativno mlad računar, Amigu 1200. Najviše iz tehnoloških razloga jer pomenuta Amiga je donela na tržište niz naprednijih mogućnosti, u odnosu na starije serije, pogotovo na polju grafike. Suštinski, ova verzija Aladdina prati radnju originalne verzije igre, kako po izvedbi, tako i po količini nivoa i sa nekim neznatnim razlikama.
Datum izlaska: 20. decembar 1992. Platforma: Sega Mega Drive
Streets Of Rage je najslavniji serijal borilachkih igara radjenih ekskluzivno za MD2 konzolu, a Streets Of Rage 2 je po mnogima najbolja igra iz ovog serijala i verovatno najbolja igra ovog tipa za Mega Drive 2. U pitanju je klasichna arkada gde je cilj prebiti sve zhivo i josh jednom spasiti grad od unishtenja. Na izboru imate 4 lika (Axel, Blaze, Max i Skate) koji su potpuno razlichitih osobina. Dakle sve je vrlo jednostavno, prolazite kroz razne lokacije, premlatite po nekog bossa i tako do kraja. Cilj igre je da spasete kidnapovanog Adama koji je bio jedan protagonista u prvom delu igre. Iako je u osnovi slichna Final Fight serijalu, SOR 2 je mnogo kompletnija igra jer je moguce izvesti mnogo vishe poteza chiji broj jedino zaostaje za igrama iz Double Dragon serijala za NES i SNES. Grafika je vrlo lepa uz dobro nacrtane likove i pozadine koje su chak mashtovitije nego u Streets Of Rage 3. Muzichka podloga je iznenadjujuce dobra uz jednu zaista fenomenalnu temu dok su zvukovi sasvim adekvatni. Josh neshto zasluzhuje samo pohvale, a to je sjajno odmerena tezhina, tako da iskusnijim igrachima preporuchujemo da odmah probaju igranje na normal-u dok je easy namenjen ljudima koji nemaju mnogo iskustva u ovakvim igrama.
"Skrolujuće borilačke igre, takozvani beat em ups u vreme svoje popularnosti najčešće su se vezivale za arkade, ipak Streets of Rage serijal bio je ekskluzivan Mega Drive-u. Drugi nastavak doneo je ogroman skok u kvalitetu i bez problema u kućnim uslovima parirao sličnim naslovima za koje su bili potrebni žetoni. Streets of Rage 2 je i danas izuzetno zabavan posebno ako imate saborca za igru u dva igrača i čišćenje ulica od ološa ranih devedesetih godina."
Tema: 
