NES je prva Nintendova konzola koja je ubrzo posle pojavljivanja osvojila svet i oduševila sve pristalice video igara. Iako grafika nije bila u potpunosti u rangu sa baš svim automatima, kvalitet igara je daleko nadmašio konkurenciju (pre svega Sega Master System) i NES ubrzo postaje najpopularnija kućna konzola za igranje sa gomilom kvalitetnih naslova ali i velikim brojem razoćaravajućih. Nažalost, prvi deo igre koju vam predstavljamo bio je po svim karakteristikama jedva iznad nekog proseka, ali zato je ovaj nastavak možda i najbolja igra ikada napravljena za NES a sigurno je i medju 10 najboljih svih vremena u ovom žanru. Za razliku od prvog dela sada je konačno moguća igra u dvoje, a zadatak igrača je da zaustave Sekačha (Shreder) i kompaniju u novom pokušaju zavladavanja svetom.
Kontrole u igri su vrlo jednostavne: A za skok, B za udarac a oba tastera za super udarac čija je snaga dvostruka i upravo je on najefikasniji za savladavanje brojnih nindžha stopala koji su osnovni protivnici u igri. Za razliku od Capcomovih tabačina, ovde je nemoguće uhvatiti protivnika u klinč, već posle zadatog udarca morate odstupiti jer ce vam u suprotnom protivnik najčešće uzvratiti udarac. Ovo je mnogo originalnije rešenje jer je na ovaj način izazov daleko veći i izbegava se besomučno srljanje u gomilu protivnika (za ovo probajte Warriors of Fate na automatima). Grafika je vrhunska, gotovo na nivou 16-tobitnih konzola, likovi su sjajno nacrtani i animirani a jedino se premićuje lagani nedostatak boja (zbog ograničenja konzole). Zvukovi su vrlo dobri a muzika je sjajna i odlično je uklopljena u igru. Nivoi su raznovrsni pa ćete tako spasavati Ejpril iz zapaljenog stana, boriti se na ulicama Njujorka, kroz kanalizaciju i još štošta. Protivnici su svi poznati negativci iz crtane serije: nindzha stopala u svim oblicima, pacolovci i dr. a tu su i bossovi Rokstedi, Bibop, Bakster, Mutirani beli medved, Bakster the Fly, kameni ratnik, general Trag i naravno Krang i Sekač. Igra je zaista sjajna, praktično bez i jedne jedine mane sem što je recimo, mogla biti ubačena podrška za 4 igrača.
Kako je u pitanju ipak konverzija igre sa automata, zgodno je uporediti ove dve verzije. Nameće se zaključak da je NES verzija mnogo bolja igra pre svega jer je mnogo duža (ubačena su dva nova nivoa a ostali su znatno produženi), izvodjenje je mnogo bolje a takodje i crtež glavnih likova. Naravno, tehnička strana je nešto lošija ali zanemarljiva u odnosu na ostale kvalitete.
Teenage Mutant Ninja Turtles III: The Manhattan Project
Datum izlaska: 13. decembar 1991. Platforma: NES
Nakon opisa prvog i drugog nastavka TMNT igara, na red dolazi i opis trećeg nastavka ove kultne franšize za NES konzolu. TMNT III The Manhattan Project je prvo izašao u Japanu krajem 1991. godine, a na Američko trzište u drugom mesecu 1992. godine. Izdavač je bio Konami, naravno. Kako su nastavci ove igre izlazili, tako im je i kvalitet rastao, takav je slučaj i sa ovim trećim delom, koji je imao jako težak zadatak da zadrži kvalitet drugog, sada već legendarnog nastavka.
Igra u uvodu započinje na plažama istočne obale, gde se naša četiri zelena junaka odmaraju i uživaju u suncem obasjanom New Yorku. Da im bude još zanimljivije, sa sobom su poneli i TV. Bolje da nisu, jer su tako pokvarili svoj dugo očekivani odmor… Naime, čekali su da gledaju uživo reportažu svoje prijateljice i novinarke April O’Neil, sa ulica Manhattana gde nasilje polako jača sve više. I u tom trenutku dolazi do naglog prekida programa… Ne, nije se antena otkačila, nije crk’o TV predajnik, nije zato što nisu platili pretplatu… Dogodilo se nešto strašno i neviđeno…
Na TV ekranu se pojavljuje Shredder (Sekač), dobro im poznati negativac, a ostrvo Manhattan se podiže u vazduh! U sledećem kadru se vidi kako je Sekač kidnapovao i April, uz kratku i jasnu poruku kornjačama: Ako želite ostrvo i April nazad, dođite po njih! Naši zelembaći nakon toga odmah uzimaju svoje oružje, i odlučno idu u nemilosrdnu borbu za spas ostrva i svoje prijateljice. I tu kreće akcija…
U poplavi borilachkih igara na automatima, vrlo slichnih jedna drugoj, lepo je videti neshto drugachije na istu temu, makar shto se tiche nachina izvodjenja, a kada su josh u pitanju poznati junaci stvar izgleda josh bolje. Ovo je ustvari drugi naslov za automate na temu Nindzha Kornjacha, nastao posle velikog uspeha prvog dela. Specifichnost obe igre je mogucnost igranja do chak 4 igracha shto je zaista sjajan potez. Usled toga komande su morale biti prilichno malobrojne zbog skuchenog prostora ali ne nedostaje nishta posebno. Radnja drugog dela igre pochinje kada Krang krade kip Slobode naochigled mase ljudi i Ejpril koja radi reportazhu u tom trenutku. Naravno, kornjache odmah polaze u akciju ne bi li spasli svet od novih pretnji iz dimenzije X. Izvodjenje je jednostavnije nego u prvom delu a lokacije atraktivnije: ici cete po ulicama, surfovati kanalizacijom, vratiti se u nekoliko razlichitih doba Zemlje i naravno na kraju svakog nivoa cheka vas po jedan stari znalac (Baxter The Fly, Rokstedi, Bibop, Metal Head, Krang, Sekach, Leatherhead). Tehnikalije su naravno jako dobre, grafika je znatno poboljshana a likovi i pozadine su lepshe nacrtani i animirani. Zvuk je jako dobar, narochito kada se poredi sa prvim delom a muzika je odlichna. Shta je josh interesantno pomenuti? Pre svega prilichan broj poteza koji se mogu izvesti (definitivno je najbolji bacanje u ekran), par komichnih elemenata i sjajnu atmosferu koja krasi igru. Ljubitelji borilachkih igara moraju odigrati ovaj naslov, a josh ako pronadjete 3 istomishljenika, zabavi nikad kraja.
Teenage Mutant Ninja Turtles: The Hyperstone Heist
Datum izlaska: 11. decembar 1992. Platforma: Mega Drive
Kao jedna od najpopularnijih crtanih serija svih vremena, Nindžha Kornjače su oduvek bile česta tema za proizvodjače igara, a pre svih tu je bila japanska kompanija KONAMI koja je veoma dugo imala ekskluzivna prava. Hyperstone Heist za Mega Drive 2 predstavlja mešavinu već vidjenih igara kao što su Nindžha Kornjače 1 i 2 sa arkada uz par retkih originalnih delova. Priča počinje kada Sekač krade Kip Slobode naočigled hiljade gradjana u izveštaju koji naravno vodi Ejpril O’Nil. Naravno, zna se ko jedini može da zaustavi Sekača u njegovom novom pohodu na dragu nam zemljicu.
Grafika u igri je je kvalitetnija od TMNT IV sa SNES-a iako su radjene potpuno istom tehnikom. Ipak, razlike su minorne (bolje senčenje, lepši crtež) ali eto, čisto da se zna koja je konzola bila boljih tehničkih mogućnosti. Zvuk je potpuno preuzet iz TMNT 2 sa arkada i dobrog je kvaliteta. Kontrole su naravno vrlo jednostavne: trk, udarac, skok – i to je to. Najtužnije u svemu je što je igra radjena kao miks ranijih ostvarenja pa ce većini igrača sve delovati poznato.
Drugi veliki nedostatak je vrlo mali broj nivoa (svega 5) i mali broj poznatih protivnika iz crtane serije (Sekač, Krang, Rokstedi, Leatherhead i Baxter). Uz sve to igra je prilično lagana i može se brzo završiti i na srednjem nivou težine bez ikakvih poteškoca. Da ne bude sve ipak suviše crno, treba pohvaliti dobru grafiku i zvuk (iako recikliran sa automata) kao i dosta dugačke nivoe. Igračima koji su propustili 2.deo igre na arkadama ili IV deo na SNES-u, ovo će biti potpuno novo iskustvo, ali i njima će biti kratkotrajna zabava. Zaista šteta, Mega Drive 2 je zaslužio bolju igru sa kornjačama. Izgleda da su ipak sve dobre iz ovog serijala namenjene samo Nintendovim konzolama.
Istorija Teenage Mutant Ninja Turtles serijala, prvi dio
Obavezan deo odrastanja početkom devedesetih godina prošlog veka bilo je i gledanje sinhronizovanih „Nindža Kornjača” svake nedelje u sedam uveče. Kako je razmak između dve epizode bio prilično veliki, vreme se prekraćivalo uz Konamijeve video-igre bazirane na avanturama četiri mutirana vodozemca.
Prva igra iz serijala Teenage Mutant Ninja Turtles (goo.gl/Azc8fY, 143 KB) izdata je 1989. godine na gotovo svim tada aktuelnim kućnim računarima i konzolama. Klasična pričica o otmici Ejpril i učitelja Splintera od strane vašeg arhi-neprijatelja Sekača se ponavlja iz igre u igru, te na nju nećemo trošiti previše reči. U pitanju je akciona platforma sa klasičnim pogledom „sa strane”. Međutim, tokom manjeg dela igre kornjače ćete posmatrati odozgdo, šetajući ih po mapi grada, pešice ili u kornja-kombiju. Ulaskom u neku zgradu ili kanalizaciju pokrećete platformske deonice koje i čine srž igre. U igri postoji veliki disbalans u upotrebljivosti oružja koje kornjače nose, pa ćete tako uvek birati Donatela sa dugačkim bo štapom, dok su Rafaelovi sai sa kratkim dometom i traljavom detekcijom udaraca praktično neupotrebljivi.
Iste godine izlazi još jedna TMNT igra, ali samo na arkadnim aparatima, dok se njena NES verzija sa brojčanom oznakom 2 i podnaslovom The Arcade Game (goo.gl/yujS8X, 253 KB) pojavljuje tek iduće godine. Za razliku od prethodne, ova igra je klasična tabačina u Double Dragon maniru i predstavlja možda i najbolje izdanje u celom serijalu. Nakon izbora omiljene kornjače, krećete u avanturu koja će vas odvesti do konačnog obračuna sa Krangom i Sekačem u Tehnodromu. Naravno, na putu vam stoje buljuci nindži iz Klana stopala, dosadnih robota pacova i ostalih smetala, a na kraju svakog nivoa vas očekuje makljaža sa nekim od starih znanaca iz crtaća kao što su Bibop i Rokstedi ili Bakster Stokman. Ovog puta, razlika među kornjačama je čisto kozmetička, dok je problem oko detekcije udaraca manje izražen, ali i dalje prisutan. Dijapazon udaraca nije preterano širok, a situaciju pogoršava činjenica da je bacanje protivnika iz nekog razloga izostalo u NES verziji. U borbi će vam poslužiti i raznorazni ulični inventar poput eksplozivnih burića ili poklopaca za šahtove, a dobro će doći i kutije sa picama koje obnavljaju energiju.
Ipak, šteta je ne iskusiti ovu igru u punom sjaju i odigrati verziju sa arkadnih aparata (goo.gl/dM4hFV, 3 MB) koja omogućava istovremeno igranje do četiri igrača. Naravno, ako uspete da se dogovorite ko će da bude Mikelanđelo. Jedina prednost koju ima NES verzija su dva dodatna nivoa.
The Manhattan Project (goo.gl/ercAiO, 285 KB) iz 1991. godine je treća igra u serijalu i predstavlja NES ekskluzivu. Nintendo je u saradnji sa Konamijem dao dašak vetra u leđa ostareloj 8-bitnoj konzoli u vidu novih nivoa za prošlogodišnji hit. Mehanika igre je ostala potpuno ista, tako da, ako vam se dopao drugi nastavak nema razloga da ne uživate i u trećem.
Istorija Teenage Mutant Ninja Turtles serijala, drugi dio
Priču o nindža kornjačama nastavljamo selidbom na Nintendovu 16-bitnu konzolu gde nas očekuje četvrti nastavak iz 1992. godine sa podnaslovom Turtles in Time (goo.gl/p421ma, 826 KB). Zahvaljujući mogućnostima nove konzole, igra na audio-vizuelnom planu ne zaostaje mnogo za originalom sa aparata, a tu je i pun spektar poteza što ranije nije bio slučaj.
U svojoj nameri da ponovo osujete Sekačeve planove za osvajanje sveta, kornjače upadaju u zamku, tačnije u interdimenzionalni procep koji će ih prošetati kroz različite ere ljudske istorije. Odlična ideja, jer smo tako kanalizaciju i ulice Njujorka napokon zamenili egzotičnijim lokacijama poput praistorije ili Divljeg zapada. Epizodistima iz crtane serije dodeljene su nešto veće uloge, pa pored uobičajenih zlikovaca kao bosseve srećemo Kralja pacova, aligatora Lederheda ili robot-kornjaču Metalheda.
Time trial mod se odvija na statičnom ekranu gde za određeno vreme morate potamaniti sve neprijatelje koje igra baci pred vas, dok će versus mod upariti dve kornjače jednu protiv druge i tako, slučajno ili namerno, nagovestiti šta možemo da očekujemo u budućnosti.
Nakon dva nastavka rađena po principu „nahrani svinje i ne diraj ništa”, Konami je shvatio da je vreme za neke promene u serijalu. 1993. godine izlazi versus tabačina Tournament Fighters (goo.gl/W7z8HS, 2,53 MB), u suštini obični plagijat Street Fightera 2 sa sve mapom na kojoj birate lokaciju vaše sledeće borbe. Boraca ima desetak, a pored kornjača i Sekača, ostatak ekipe čine likovi iz stripova manje poznatih ovdašnjoj javnosti.
Po kvalitetu i lepezi udaraca, Tournament Fighters ne razlikuje se puno od svog daleko poznatijeg uzora. Pored već uobičajene skale energije, ovde imamo još jednu, koja služi za aktiviranje specijalki karakaterističnih za svakog borca ponaosob i puni se povezivanjem udaraca tokom borbe. Igra ima i story mod u kome po ko zna koji put oslobađate Ejpril i Splintera, a zanimljivo je da Sekač ne igra ulogu glavnog negativca koji stoji iza otmica.
Za kraj ostavljamo DOS ekskluzivu iz 1991. godine – Manhattan Missions (goo.gl/RWN7Gy, 2 MB), jedinu igru koja nudi još nešto osim fizičkog obračuna sa Sekačem i njegovim podanicima. Naime, u igri je prisutan lagani role play šmek jer se kornjače razlikuju po snazi, brzini i količini energije. Ove karakteristike se dižu izvršavanjem sporednih misija, a omogućavaju i otključavanje dodatnih poteza.
Na papiru sve ovo deluje jako zanimljivo, međutim u praksi je upropašćeno bespotrebno zakomplikovanim sistemom kontrola. Postoje dva moda upravljanja likovima: walk mod u kome možete da se penjete uz merdevine, koristite vrata i predmete, ali ste u bliskoj borbi praktično bespomoćni jer ginete od jednog udarca, dok je borbeni mod sušta suprotnost prethodnog. I tako, dok se budete mučili žonglirajući između ova dva moda, shvatićete da je daleko jednostavnije poterati SNES emulator i po hiljaditi put otresti o patos nindže iz klana Stopala.
Tema: 
