Јуче је било тачно 50 година од смрти наше чувене списатељице.Мало је чудно то да се овога нико није сетио или можда јесте али ја нисам видео

16. фебруара 1877. године подно Тителског брега, у бачком селу Мошорину код Жабља. Детињство је провела у Земуну, Руми и Новом Саду. Школовала се у Новом Саду (Виша девојачка школа), Сомбору (Српска препарандија) и Будимпешти (Педагогијум). Радила као наставница у Панчеву, Шапцу и Београду.

Стваралаштво
До краја, и без остатка, посвећена лепоти смислене речи, књижевница Исидора Секулић је за живота стекла уважење као најобразованија и најумнија Српкиња свога времена. Зналац више језика, и познавалац више култура и подручја уметничког изражавања, Исидора Секулић је као писац, преводилац и тумач књижевних дела понирала у саму суштину српског народног говора и његовог уметничког израза, сматрајући говор и језик културном смотром народа.

Пензионисана је 1931. године. Изабрана је за дописног члана Српске краљевске академије 16. фебруара 1939, а за редовног члана Српске академије наука 14. новембра 1950, као прва жена академик. Умрла је 5. априла 1958. године у Београду.

Дубоко промишљен и уметнички истанчан њен књижевни, преводилачки и критички израз је празник наше писане речи.

Рекла је

Та ларма што је дигнута око мене много ме је потресла. Молила сам неке познанике, младе људе, да где год виде нешто о мени написано, пригуше. Али ето шта су урадили. Звали су ме на неко вече о мени, али ја сам одбила, рекла сам да сам болесна. Сви су хтели да ме скину са дневног реда. Кажу: има 80 година, скоро ће умрети, дај да напишемо нешто и да је оставимо. То страшно вређа. Волим тишину, зато ме је та бука око мене много потресла. Ако нешто вредим, нека кажу после моје смрти, а ни два дана пред смрт не желим да ме хвале. Нисам била срећна. С тим сам се помирила. Постоји васионска срећа која опредељује људе. Ако нисте вољени, узалуд ћете ви настојати да вас воле.

Дела
У пола века књижевног рада у више облика уметничког исказивања и расуђивања - објавила је:

    * Сапутници, 1913 - приповедна врста интимног дневника
    * Писма из Норвешке, 1914) - путопис
    * Ђакон Богородичине цркве, 1920) - роман
    * Кроника паланачког гробља, 1940) - приповетке
    * Записи (1941)
    * Аналитички тренуци и Теме, 1941 - есеји
    * Књига дубоке оданости Његошу, 1951;
    * Говор и језик културна смотра народа, 1956).
Fim o Isidori na Rts-u

Prva Evropljanka srpske kulture

U Berlinu će danas biti otvoren dvodnevni međunarodni skup posvećen Isidori Sekulić, koju povodom 50-godišnjice smrti te istaknute srpske književnice organizuje berlinski „Centar za književna i kulturna istraživanja“.

U najavi skupa koji nosi naziv „Prva Evropljanka srpske kulture - 50 godina od smrti Isidore Sekulić“, navodi se da je Isidora Sekulić kao „putnica kroz Evropu, književnica, prevodilac i književna i umetnička kritičarka, nezavisno od svih granica, otvorila novi put za razmišljanje, pisanje i delovanje žene u Srbiji“. To je i „razlog da se ova istaknuta intelektualka sve više posmatra kao prva Evropljanka srpske kulture“. Međunarodni skup s tim u vezi organizovan je s namerom da osvetli „probleme učešća žene u društvenom životu, kulturnu razmenu Srbije i Evrope i poetiku Isidore Sekulić u evropskom kontekstu“.
Na skupu će, između ostalih, učestvovati: Slobodanka Peković (Beograd), Nenad Veličković (Sarajevo), Bojana Stojanović Pantović (Novi Sad), Sinan Gudžević (Zagreb), Svetlana Stefanović (Lajpcig), Volfgang Hepken (Lajpcig), Magdalena Koh (Amsterdam), Angela Rihter (Hale), Zoran Terzić (Berlin) i Renate Hanzen-Kokoruš (Zadar-Manhajm).
izvor:blic

Saputnici su odlicna stvar!!
Odlicna najava savremenog pripovedackog diskursa u srpskoj knjizevnosti.