E ,boga mi ovo zvuci biblijski
na ovakav nacin bi bilo cool slomiti pecate iz otkrovenja , moj zemaljski padowane.
Sve Crkve zatvorene u Meksiko Sitiju zbog pandemijeN1H1 80 mrtvo, hiljadu infektoano.
4 drzave u Evropi i 5 u Americi ,Kanadi i Meksiku .
WHO -proglasio globalnom pandemijom level 6

Изгледа да католичка црква и није толико света колко се сматра. 

Bio bih ti zahvalan da dodaš još nešto ako znaš više. Ovde smo da se informišemo i učimo 

posle da kazes "tako su me ucili.

@Silvanus 


knjiga:  "Prvorodni Greh"      ;   autor:   mr Vladimir Krstić   

izdavač je "Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja"

Uvod u postanje  2 - 3

          Etnografsko proučavanje nam svuda, i kod naroda primitivne civilizacije, otkriva ideju o pravremenu rajske sreće, u kojem su živeli prvi ljudi, a koje je bilo izgubljeno nekom krivicom, grehom. Govori se o vrtu iza "kedrove šume" u sumerskim pričama, o "zemlji na zapadu" u egipatskom verovanju, o vrtovima Hesperida, o Jelisejskim poljima, ostrvima bajne Atlantide, zemlji Feočana itd. Teško je ovu činjenicu tumačiti tako kao da je tu posredi neko zajedničko prapredanje. Čovek se pojavio na Zemlji pre nekoliko stotina hiljada godina i teško bi bilo sačuvati takvo prapredanje. Smatra se da su razni narodi, s jedne strane posmatrajući zlo u svetu, a s druge strane imajući svest o dobrom Bogu, razmišljanjem došli do prvobitne istorijske stvarnosti i izrazili je na sličan način. Korisno bi bilo, radi produbljavanja biblijske poruke, studirati ove tradicije i tražiti postoji li neki zajednički prototip ovih verovanja.
          Tradicija naroda vremenski i prostorno udaljenih od Izraela dolazi nam redovno iz novijih vremena, a nas može ovde da zanima samo tradicija naroda bližih Izraelu, s kojima je povezan kulturno i politički. Između tradicije tih naroda nalazimo katkad sličnosti u iskazima iako nemamo do sada potvrde da je reč o literarnoj zavisnosti.
          Veoma je korisno proučavanje mitova starih naroda Plodnog polumeseca. Tako upoznajemo njihov mentalitet, pogled na svet, njihove težnje. Ti su mitovi prvi "romani čovečanstva". Moderni romanopisac u svojim romanima prenosi svoju ličnu poruku preko svojih likova i njihovih unutrašnjih napetosti i borbi. Tako i nepoznati pisac mita iznosi svoju ličnu poruku i pokušava da reši neko pitanje iz društvenog, političkog, ekonomskog, kulturnog, religioznog i drugih područja; stari "romanopisac" opet u svojim mitovima otkriva težnje svog naroda, i pokušava da reši osnovno životno - religiozno - pitanje: o smislu života i čovekovoj sudbini, o zlu i smrti, o odnosu čoveka prema svemiru i prema božanstvu. Zato je veoma korisno da te mitove upoznamo ako želimo dublje da upoznamo mentalitet i duhovni život tih dalekih naroda i njihov uticaj na Bibliju, a tako i na grčko-rimsku kulturu, uticaj koji je mnogo veći nego što na prvi pogled i mislimo.

          Četiri mita su pritom posebno važna. Poznaje ih pisac prvih glava Knjige Postanja, te na pitanja koja se u tim mitovima postavljaju, on daje nov, revolucionaran, nadahnut, jedini pravi odgovor.

          Sumerski ep o Dilmunu sadrži mit o stvaranju. Tu čitamo "Zemlja Dilmun (raj) čisto je mesto, zemlja Dilmun nema mrlje; u Dilmunu ne grakće gavran, u Dilmunu ne krešti jastreb; u njoj lov ne ubija, i vuk ne hvata jagnje; u njoj ne znaju za psa što kolje decu. Bolestan na očima ne kazuje: bolestan sam na očima; onaj koga boli glava ne kaže: boli me glava, a starica neće reći: ja sam tek stara žena..." Posredi je dakle opis raja, blaženog stanja prvih ljudi.

          Drugi mit, takođe sumerski, jeste Atrahazis, koji nam govori o vremenu kad su se ljudi sviđali bogovima. Spada u najstarije ljudske epopeje. Najpre je usmeno prenošen a zatim je oko 1600. t. pre Hrista i zapisan.  Tek u najnovije vreme, kritički je izdan i preveden. Sadrži dve osnovne teme: stvaranje čoveka i potop. Po tom mitu svet je podeljen na tri nivoa i svaki ima svoje božanstvo. Anu je bog neba, Enlil - bog zemlje, a Enki ili Ea - bog bezdana. Mnoštvo nižih božanstava podređeno je ovom višem trojstvu, pa im je zadatak da obrađuju zemlju, prehranjuju sebe i tri najviša božanstva. Niža božanstva kopaju kanale, navodnjavaju zemlju i obrađuju je. Nakon 40 godina napornog rada klonuše i pobuniše se, pa spale svoje oruđe i opsednu Enlila u njegovoj palati. Tri najviša boga sastanu se i počnu da razmišljau šta da se radi. Pokušaj da se pobunjenici pomire ne uspeva. Bog Enlil zatraži kaznu za pobunjene bogove. Bog Anu se tome usprotivi i zauze se za pobunjenike, tvrdeći da imaju pravo. Konačno se nađe rešenje: biće stvoren čovek, koji će preuzeti dužnosti pobunjenih nižih bogova, služiti bogovima i brinuti se za njihovo održavanje. Stvaranje čoveka predato je boginji Majci (ili Mama), koja u saradnji sa Enkijem modeluje od gline i od tela i krvi ubijenog boga pobunjenika sedam muških i sedam ženskih likova. Ali ljudi su postali suviše glasni. Bog Enlil nije mogao više mirno da spava. Zato odluči da smanji njihov broj. Najpre šalje na njih težak pomor (kugu). Atrahazis, kralj ljudi, beži bogu Enkiju, koji mu daje savet kako da izbegne kugu. Zatim Enlil šalje na ljude glad. I opet se čovečanstvo spasi slušajući Enkijeve savete. Na kraju Enlil šalje na ljude potop. Enki obavesti o tome Atrahazisa pa on po tome sagradi kovček u kojem se spasi. Nakon potopa prinosi žrtvu bogovima a oni su srećni što su stvorili čoveka.

          Vavilonski mit Adapa govori o piću besmrtnosti. Adapa nije nužno prvi čovek. Ea, njegov bog zaštitnik, uvodi ga u tajne neba i zemlje. Adapi nije podaren večni život. Jednom rastrgne on krila južnog vetra te je pozvan na odgovornost pred višeg boga Anua (Anu). Ea, želeći da zaštiti svog štićenika, savetuje mu da ne jede ništa što mu se gore ponudi. Anu, videći kako Adapa poseduje veliko i neobično znanje, hteo je da ga zadrži kod sebe i da ga ubroji među bogove, pa mu ponudi piće besmrtnosti. Ali Adapa, setivši se saveta boga Ea, odbije piće. Začudi se tome bog Anu i vrati Adapu na zemlju. I tako Adapa (čovek) ostade i dalje smrtan.

          O travi besmrtnosti govori se i u epu Gilgameš. Gilgameš, kralj Uruka, najpre se bori sa Enkiduom (Enkidu) "pustinjskim panterom". Zatim sklope prisno prijateljstvo. Zajednički savladaju kralja Humbala, koji čuva svetu šumu kedrova. Ali, prijatelj Enkidu nesrećom gubi život, a Gilgameša na to silno opseda misao o smrti. Zato on kreće na daleki put da pronađe svoga pretka Utnapištima, vavilonskog Noju. Boginja Sinduru savetuje ga da ne ide jer mu je trud uzaludan. "Gilgamešu, kuda nemilice bludiš? Život koji tražiš nećeš naći. Kada su bogovi stvorili ljude, smrt su odredili za njih a život zadržali za se. Gilgamešu, jedi i pij, napuni svoje telo, dan i noć samo se veseli. Neka ti je svaki dan radosna svetkovina. Veseli se dan i noć uz harfu, frulu i ples..." Ali Gilgameš je uporan. Iza tajanstvenih voda smrti dolazi do svog pretka Utnapištima. Ovaj mu daje travu koja raste na dnu mora a zove se "starac postaje mlad". Vraća se gilgameš veseo u svoj Uruk, u grad sa visokim zidinama, i legne da spava i smrt ga ugrabi u sjajnoj dvorani njegove raskošne palate. (Iz 12. ploče)

          U ovim tradicijama, vidimo, postavljen je isti problem kao i u Bibliji: Problem sudbine čoveka, odakle bol, smrtnost... Nalazimo i iste opisne oblike, govori se o stablu, travi, vrelu života, biljci mladosti, o lukavoj zmiji, o rajskom vrtu. U sumerskim mitovima i u ovim glavama Biblije javljaju se čak isti izrazi kao npr. : gan - vrt , eden - plodna zemlja , ed - kanal , adamu , Hava itd.
          Ipak, odgovor koji daju mitovi u suprotnosti je sa onim koji nam pruža Biblija. Po tim mitovima bogovi su besmrtnost zadržali za sebe, i zavidno je čuvaju, a čoveku odrediše smrt.
          Biblijski izveštaj ističe se izvornošću. Besmrtni život i blaženstvo izgubili su praroditelji grehom. Ova spoznaja zaista je nova proročka spoznaja, koju mitovi ne poznaju. U mitovima greh i krivica, ako se pominju, fizičko su zlo, nesrećan slučaj, zavist i greh bogova. U biblijskom izveštaju, to je svestan voljni ljudski akt pun odgovornosti, čin ljudske slobode, zrelosti i samoodluke u prekršaju Božje zapovesti, zapovesti koja je izraz Božje volje i njegove ljubavi i brige za čoveka. Slika stabla i trave života, heruvimi, plameni mač i ostalo samo su spoljni pozajmljeni elementi koji služe svetom piscu da iznese tu stvarnost, ali oni u sebi imaju nov sadržaj i nov smisao.
          Začuđuje nas što su tradicije primitivnih naroda po idejama i po svom duhu bliže biblijskom izveštaju nego mesopotamski izveštaji o raju iako je Izrael kroz svoju istoriju (i idejno i kulturno, i politički i jezički) duboko povezan sa narodima Mesopotamije.






Ok, ali nije baš ni pravo autorsko delo.
Biblija je uzela stara pitanja i starim oruđem dala nove odgovore. Prihvatljivi odgovori na pitanja koja su ljudskom umu nepojmljiva, kao i objašnjenja mnogih drugih stvari, izgleda da su recept za savršenu veru.

 

Gcko,
све похвале за труд. 
Ако будеш имао времена и воље, можеш да нам још неке занимљиве одељке презентираш из тог дела.


Не слажем се са магистром, јер он лепо каже да је свест, сазнање, легенда, мит...о Рају или неком блаженом месту чињеница, а онда из перспективе знања, свести и културе савременог човека покушава да негира да је у питању прапредање.
Све старе културе су биле усмене (ми смо на пример писмена култура), а то значи да су приче, песме...учили напамет. Можда ово звучи као банална разлика, али није тако, у питању је суштински различит приступ причама, песмама, предању...
У препричавањима је било разлика, варијација, али језгро приче је увек остајало нетакнуто.
То може да се види код разноразних митова и њихових бројних облика, где постоје видне разлике, али потка приче је увек иста.
Тако да могућност прапредања остаје (а јесте нама који имамо све на папиру или у е-облику несхватљиво да неко све оно зна ,,напамет''; па некада су људи Горски венац учили наизуст, а данас је ђаке тешко умолити да и пар стихова науче, а да савладају Посвету праха оца Србије је већ SF).

По мом мишљењу сличности дефинитивно постоје, да ли између ових исказа постоји зависност или не није лако проценити (под зависност сам мислио да је један спис старији, а други млађи, па да млађи спис преузима идеје и грађу од старијег), јер не знамо тачно време настанка појединих предања.
Постојање ових сличности у исказима по мени указује на то да потичу из 1 извора -  прапредања.

Па и када бих употребио Окамов принцип, опет би прапредање било најлогичније и наједноставније решење.
Ово наравно не имплицира да је ово решење и тачно, али за сада ми делује тачно.

1. nije Gcko nego Qcko 
2. Hvala
3. Naravno da ću poslati još toga ako te zanima 


Ja sam drugačije protumačio. Naime, on kaže da je činjenica da nam razna etnografska proučavanja iz raznih delova sveta i raznih vremena otkrivaju mit o raju. Znači on kaže da postoje dokazi da je taj jedan mit o blaženom mestu postojao u različitim delovima sveta, ali da ne može dokazima da se potkrepi pretpopstavka odnosno verovanje da su svi ti mitovi nastali iz jednog prapredanja. 

Što se ostalog tiče, slažem se sa tobom.

Samo, pošto nisam upoznat sa ovom materijom, šta je Okamov princip?

Oпрости Qcko, случајно сам погрешио твој надимак, неће се више поновити.

Стварно ме занима, јер свако знање или различито размишљање може (и не мора)  да те подстакне на ново промишљање и преиспитивање, а резултати могу да буду понекад и неочекивани.   

Окамов принцип би поједностављено гласио: Ако имаш више решења једног проблема изабери најпростије.

А више о томе има овде: http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%B1%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0

Opušteno, navikao sam. Nije prvi put. 

Očekuj večeras još literature. 


edit:
  Silvanus, morao sam danas da vratim tu knjigu ortaku od koga sam je i pozajmio, ali nije njegova već od čuvara koji radi u našoj školi, tako da ću videti sutra da iznajmim iz biblioteke, ili lično od čuvara da tražim. Izvini.   

Occams Razor se zove ako citas na engleskom