veruj mi ne bi. imali bi ste kataklizme svaki dan.

Rekao sam za mene, što znači da je subjektivan dokaz.

Stari zavjet je slika i prilika našeg svijeta, sva ta masovna ubistva opisana u Bibliji se svakodnevno dešavaju. LJudi ginu, ali u Bibliji je ispisana filozofija pogibije. Tamo se pokušalo objasniti, zašto čovjek pogine, i došlo se do zaključka da se čovjek ovako ili onako sukobljava sa Bogom tj. višom stvarnošću. Biblija je puna nesreća, gladi po više godina, smrti, teškog života, nepravde itd. ali biblijski pisci zaključuju da se ništa od toga ne dešava bez razloga, sve je na neki način konflikt sa Bogom - što je u istočnjačkim religijama shvaćeno kao konflikt sa samim sobom (tj. Bog je u nama samima)       

Cekaj malo. Da li samo Bibliju dokazuje zivot ili zivot dokazuje i jos nesto (npr. metafiziku)? I da li to znaci da ima vise od jedne istine ili su to delovi jedne istine? Da li bi mozda metafizika bila sira slika istine od Biblije samo to neko ne zeli da vidi?

Zanimljivo gledište. Sviđa mi se paralela sa istočnim religijama. Hvala na odgovoru, malo ću da razmišljam o tome.

Ja bih isto ovo rekao i za Kuran, ali ti si ga izučio pa znaš bolje od mene da li je za islam prihvatljivo.

Može svakako. Sufizam, na primer, se oslanja na Kuran. A u njihovom učenju ima dosta elemenata iz istočnih religija.

Samo se pitam zasto ne krenete od nekih stvari i ne zapitate se ?? Ako je neko tada znao takve stvari, odakle ih saznao ?? Ako se kao odgovor kaze da im je Bog poslao u vidu vizija, zasto i po kojim kriterijumima je to tada prihvaceno ?? A po kojim kriterijumima se danas to ne prihvata kod onih koji tvrde da im Bog salje vizije ?? A sta ako nisu bile vizije ??

zanimljivo je da su proroci govorili u proslom vremenu o buducnosti.

Па имаш нешто слично и код нас на Литургији...

Једна од молитава из канона Евхаристије иде овако:

Сећајући се дакле ове спасоносне заповести, и свега што се нас ради збило:    крста, гроба, тридневнога васкрсења, узласка на небеса, седења с десне стране, и другог и славног доласка, - (притом свештеник укршта руке своје десном руком узимајући дискос, а левом путир, говори гласно) - Твоје од твојих Теби приносећи због свега и за све...

То је оно што ми зовемо сећање на будућност. Да би се ово схватило треба знати да је Црква икона будућности (а не прошлих догађаја) и да свој идентитет црпе из есхатона, односно, сада се показује онаквом каква ће бити у будућем веку (а то ,,показује'' се односи на сабрање народа на 1 месту око 1 епископа ради вршења Литургије). Црква је икона будућег Царства Божијег (наравно да постоји још много делатности које Црква обавља, али оне јој не дају идентитет, не чини то Њену суштину)

Пророци представљају будућност својим савременицима кроз слике узете из садашњости или прошлости.
Пророк се познавао по испуњењу пророчанства и по томе што је постојало слагање између пророковог живота и учења са законом Божијим. Пророк би целим својим бићем сведочио оданост вољи Божијој и ништа није могло да га натера да се одрекне Истине и вере (ниакава гоњења, патње, тешкоће...). Пророк је живео веру и за веру и од вере !
Пророк приликом исказивања мисли које му Бог открива није без слободе, он у говорима показује свој стил и темперамент. Све оно што је утицало на обликовање човека, језик, обичаји, култура његовог окружења, све то можемо да видимо у пророчким списима.
Ко има Духа Божијег кроз њега говори Бог, што се огледа и у томе, да пророци Божији живе у складу са Законом. Оно што праве пророке покреће, оно што их надахњује је Дух Божији (1 Сам 10,6; Јез 11,5; Мих 3,8). Зато је њихова реч од Бога.
Нико не може постати пророк сопственим трудом и заслугом. Не може се дар пророштва зарадити, купити, отети или наследити. Не постаје се пророк ни сопственом вољом, нити одлуком народа или цара или неке институције. Човек само може да присвоји назив пророк и то говори ко је он у ствари-лажни пророк.
Бог бира човека који ће бити пророк и то је поклон људима од Бога.
Пророци су Откривење добијали од Бога, били су испуњени Духом Божијим и благодарећи овом нарочитом односу са Богом, сазнавали су Његову вољу и планове и поједине догађаје које сами својим способностима никад не би могли да открију.
Откривење су примали речју, визијама и сновима...
Пророци су људима божанску поруку саопштавали на много начина, али најчешће усменим говором, записивањем пророштва и символичким радњама.

evo sad ko moze, nek pusti nac. geografiju, emisija razotkrivanje biblije!
sami jevreji odn.naucnici, profesori, opovrgavaju fazone o egzodusu, posastima i ostalim srodnim stvarima!

da ovo gleda neki deda vukan reko bi da su Srbi dosli brodovima u egipat, poharali ga i omogucili jesama da uteknu od svojih gospodara
kad se obracas bogu to je molitva, a kad se bog tebi obraca to je shizofrenija

da npr zivim 2000 god. i da mi zivot i moc zavise od jedne case vode, ja bih za ta 2 milenijuma sve zivo povezao sa tom casom i gledajuci kroz nju bih sve zivo objasnio. naravno da bih je i branio od svega sto moze da je ugrozi. nekad bi o casi pricao bukvalno a nekad metaforama, tako da niko ne moze da me uhvati i na sva nezgodna pitanja jedan je odgovor, ne mozes da ukapiras casu vode jer je cudesna 
 jel shvatate da to nije samo jedan covek,ili jedna generacija, to je ceo sistem koji prozima sve i koji traje i trajace ko zna koliko jos, ljudi koji imaju moc koju vekovima zele da zastite ne prezajuci od bilo cega.
malopre je na nac.geo. bila prica i o torinskom pokrovu. i koja je poenta pokrova? da je lagarija koja sluzi da pali mase!