I naravno svi se mi bunimo, ali niko nista ne preduzima. Ja sam za neku akciju, samo predlozite 

Naravno da treba nesto ozbiljno da se preduzme inace sledeci korak ce biti jos gori...procitajte ovaj tekst EU internet proposals raise civil liberty fears

By Margareta Pagano
Sunday, 27 July 2008

   


Civil liberty groups claim the new "telecoms package" due to go before the European Parliament in September will result in the loss of individual freedom on the internet, and breach the fundamental principles of human rights in Europe.

The French and Swedish pressure groups say the new powers will allow national governments to force internet service providers (ISPs) to hand over private information about their customers to the police. They claim three of the 800 amendments to the legislation will take away immunity enjoyed by the ISPs in regard to the material passing through their networks. At worst, the sorts of measures flowing from the legislation in the telecoms package could include a "three strikes and you're out" sanction to stop users illegally downloading songs or films from the internet.

Martyn Warwick, editor of Telecom TV, a specialist online television channel, said: "[It's] like suing the Post Office for not knowing what's in all the letters and parcels it delivers.

"Libertarians in Europe have picked up on this huge threat to privacy but so far in the UK no one seems to be aware of the dangers to personal liberty."

Telecom TV is running a campaign with the aim of putting pressure on MEPs to amend the measures.

The EU proposals are a big change to the established relationships between users, ISPs – which are essentially conduits – and content owners as they breach the internet's essential privacy and neutrality principles. The new legislation, known by supporters as the "copyright hooks", is being pushed for by the glo-bal music and film industries to protect their copyright.

In most European countries, particularly France and Italy, film and music industry leaders are close to their governments.

The UK government last week announced an agreement with the country's six ISPs for a draft Bill on the issue of copyright-breaking file-sharing. The Government wants the ISPs to adopt a code of practice to try to combat the problem. But the pressure groups argue that the same legislation would force ISPs to break their obligations to their own users, by sharing information posted by them online. However, the ISPs claim they have no intention of enforcing a "three strikes" law.

Among other amendments, the pressure groups are seeking to change proposals to make ISPs co-operate with other parties to enforce copyright, and to include clauses relating to copyright in customers' contracts. ...na kraju krajeva,sta ce nam posle internet,kada nece nicemu sluziti

 1984 dolazi na velika vrata ,a sve pod maskom demokratije i (j)evropskih vrednosti  . meni samo nije jasno zashto su oni koji su glasali za trenutnu vlast toliko ogorcheni - pa zar nije ochigledno da je kontrola gradjana postala neshto sasvim normalno u zemljama "demokratije"  .

... mada su ovi nashi bezobrazni preko svake mere - oni bi josh da im prislushkivani plate za opremu za prislushkivanje ... 

Pa,po svemu sudeci i platicemo...ili mi,tako sto ce provajderi da podignu enormno cene,ili ce postojati samo jedan i to drzavni provajder

Pa naravno da ćemo da platimo i opremu, i provajdera , i službenika zaduženog za "dubinsku analizu" mailova i ostalih dodačića...pa tek pratioca koji treba da otkrije tajni profil ličnosti surfera ..pa drugog službenika koji će da sklapa kockice i ubacuje nedostajuće.Kakav je to posao
Ljudi od slobode nema ni malog s
Za sigurno ova  kontrola svemoguća jedino što može običnom svetu da donese je relativno  besplatna paranojka 
 

"Privatnost zagarantovana Ustavom"
29. jul 2008. | 00:18 | Izvor: B92
Beograd -- Osnovni problem novog pravilnika RATEL-a je kako zaštiti privatnost internet komunikacije građana koji se ne sumnjiče.

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić smatra da nije isključena opasnost od zloupotrebe pravilnika o načinu kontrole komunikacija preko Interneta u Srbiji.

Šabić je rekao da Srbija nema funkcionalne mehanizme zaštite podataka o ličnosti. Stručnjaci Centra za razvoj interneta kažu da pojedine odredbe pravilnika, koje se odnose na privatnost građana, mogu da se tumače na različite načine i da su podložne zloupotrebama.

Saradnja sa službama bezbednosti za internet operatore nije ništa novo. To se, kažu, radilo i ranije, ali uz sudski nalog.

U Centru za razvoj interneta Srbije objašnjavaju da je osnovni problem što Republička agencija za telekomunikacije u pravilniku ne precizira na koji način će biti zaštićena privatnost građana koji nisu pod nadzorom.

"Nemamo mehanizme koji bi govorili kako će biti zaštićeni oni koji nisu osumnjičeni, koji nisu pokriveni tim nadzorom, da li će se čuvati ili brisati ti podaci, ko će imati pristup, nemamo dakle mehanizme u ostatku pravnog sistema. Time RATEL na neki način uvodi mogućnost za dosta široko prikupljanje podataka bez podrške u ostatku pravnog sistema", kaže Slobodan Marković iz Centra za razvoj interneta.

U Ministarstvu za telekomunikacije ne smatraju da je u delu pravilnika koji se odnosi na zaštitu privatnosti korisnika interneta nešto sporno.

Resorna ministarka Jasna Matić objašnjava da je privatnost građana garantovana Ustavom Srbije.

"To je jedan akt nižeg reda samo tehnički uslovi koji moraju da se primenjuju u skladu sa zakonom, i tek kada se ispune zakonski uslovi onda se gleda šta su tehnički uslovi koje treba ispuniti. A nikako obrnuto. To znači da samo ako postoji sudski nalog može da se traži ono što je navedeno u tehničkim uslovima", kaže Matićeva.

RATEL-ovim pravilnikom predviđeno je i da internet operatori o svom trošku obezbede opremu za nadzor korisnika. Direktor jednog od poznatijih provajdera "YUBC Net" Simo Ivaneža smatra da je opasno da provajderi imaju sistem za prisluškivanje i praćenje, zbog moguće zloupotrebe informacija.

"Znam da ja neću, znam da moji radnici neće, ali ko garantuje da neko neće iskoristiti priliku i iskoristiti priliku i zloupotrebiti opremu da bi nekog nesto prisluškivao. Postoji niz razloga, da li je to industrijska špijunaža, kriminal ili radoznalost", kaže Ivaneža.

Srbija je jedina evropska zemlja koja nema zakon o zaštiti podataka o ličnosti, te ne postoji odgovarajući pravni okvir kojim bi se sprečila mogućnost da operatori i službe državne bezbednosti zloupotrebe informacije. Stručnjaci očekuju da će novi zakon o zaštiti ličnih podataka bar delimično rešiti probleme u ovoj oblasti.

Izvor: B92

Kad BIA „četuje”
Slobodan Marković: Dokument je šok za provajdere. Ne samo zbog skupe opreme, koju moraju da nabave o svom trošku, već i zbog psihološkog efekta pred klijentima koji stiču utisak da oni „rade za BIA ili MUP”


Četovanje na Internetu, razgovor preko „skajpa” (vizuelna i audio komunikacija preko globalne mreže) ili slanje običnog i-mejla odnedavno su pod jasno preciziranim nadzorom službi bezbednosti Srbije. Republička agencija za telekomunikacije (Ratel) nedavno je propisala „Tehničke uslove za podsisteme, uređaje, opremu i instalacije internet-mreže” koji su stupili na snagu 12. jula ove godine.

Provajderi, pružaoci internet-usluga, dužni su da vode urednu dokumentaciju o korisnicima usluga, da „nadležnim državnim organima za elektronski nadzor” omoguće pasivni monitoring internet-aktivnosti u realnom vremenu (u svakom trenutku), dostave korisnička imena i elektronske adrese klijenata, IP adrese (adresa korisnika usluga kod provajdera), MAC adrese (pojedinačna identifikacija svakog računara) i presretanje saobraćaja na „peer to peer” mrežama (kontrola skidanja muzičkih i video sadržaja). „Tehnički uslovi” nalažu provajderima i da „nadležne organe” upoznaju i sa načinom zaštite podataka o korisnicima.

Tehnika za pomenute namene smešta se u prostorijama nadležnog državnog organa ovlašćenog za elektronski nadzor i/ili u posebnim prostorijama u okviru telekomunikacionih centara, koje obezbeđuju i opremaju javni telekomunikacioni operatori, navodi se u „Tehničkim uslovima”. Svu opremu, neophodnu za ove zahteve, moraju instalirati o svom trošku, a svaki pružalac internet-usluga mora da odredi po jednog zaposlenog zaduženog za kontakt sa „nadležnim organima”, s tim što se to kadrovsko rešenje realizuje uz saglasnost „državnih organa”.

– Reč je o čisto tehničkom uputstvu. U svetu se pred sudovima sve češće koriste dokazi prikupljeni kontrolom Interneta i elektronske pošte, pa se ova oblast uređuje i kod nas. U suštini, mere takvog nadzora su zakonski regulisane kao i nadzor drugih komunikacija, poput prisluškivanja telefonskih razgovora ili kontrole klasične pošte. U svakom slučaju, za takve mere obavezan je sudski nalog i to istražnog sudije ili Vrhovnog suda, zavisno od težine krivičnog dela na koje se sumnja. U javnosti, kada se pomenu mere nadzora, odmah se pomisli na zloupotrebe koje su moguće u svakoj od pomenutih oblasti. Zakon je jasan, za zloupotrebu prisluškivanja, kontrole Interneta ili elektronske pošte postoje krivična odgovornost i sankcije – kaže Milan Škulić, profesor krivično-procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Predsednik nevladine organizacije Centar za razvoj Interneta Slobodan Marković, inače i član međunarodne internet-organizacije ICANN, smatra da je Ratel nepotrebno požurio sa objavljivanjem dokumenta koji je, kako kaže, „šok za provajdere”. Ne samo zbog skupe opreme koju moraju da nabave o svom trošku, već i zbog psihološkog efekta pred klijentima koji stiču utisak da oni „rade za BIA ili MUP”, ali i zato što nema ni reči o zaštiti privatnosti građana koji nemaju problema sa zakonom.

– Uopšte nije sporno da li elektronski nadzor treba da postoji ili ne, svima je jasno da se država mora boriti protiv zloupotreba Interneta kao što su, na primer, dečja pornografija ili terorizam. U svetu su rasprave na ovu temu pokrenute posle terorističkih napada u SAD 11. septembra 2001. godine. Ako sličnu debatu nismo pokrenuli posle atentata na premijera, ne vidim zašto je to pitanje baš sad presečeno tim aktom Ratela? Odgovorno tvrdim da nijedan od oko 160 provajdera, koliko ih ima u Srbiji, nije konsultovan. Da je bilo konsultacija, okruglog stola ili da je bar poslato cirkularno pismo došli bi do nekog prihvatljivog rešenja – kaže Marković.

Po njegovom mišljenju, Ratelovi „Tehnički uslovi” sporni su, jer predviđaju uvođenje potpuno autonomnog sistema za nadzor, koji se može aktivirati bez znanja provajdera, ali i zato što svi troškovi padaju na teret pružaoca inernet-usluga. U Italiji, na primer, država snosi troškove nadzora. Možda bi za Srbiju bilo prihvatljivo i da provajderi snose troškove nadzora, a država analize Internet saobraćaja. Ali to se, kako kaže Marković, nije moglo razmatrati, jer nije bilo rasprave na ovu temu.

Ratel se juče oglasio saopštenjem, koje je potpisao predsednik Upravnog odbora profesor Jovan Radunović, u kome se kaže da „Tehnički uslovi” i slični nedavno doneti dokumenti predstavljaju podzakonska akta i definišu isključivo tehničke aspekte koje je dužan da ispuni nadprovajder, dok ostali provajderi ne podležu propisanim obavezama.

Zaštita privatnosti je sadržana u višem aktu, Zakonu o telekomunikacijama, gde, u stavu 1 člana 55, stoji: „Zabranjene su sve aktivnosti ili korišćenje uređaja kojima se ugrožava ili narušava privatnost i poverljivost poruka koje se prenose telekomunikacionim mrežama, osim kada postoji saglasnost korisnika ili ako se ove aktivnosti vrše u skladu sa zakonom ili sudskim nalogom izdatim u skladu sa zakonom”. Obaveze javnih telekomunikacionih operatora takođe su definisane stavom 5 člana 54 ZOT: „Javni telekomunikacioni operator je dužan da nadležnim državnim organima omogući pristup i analizu podataka…, u skladu sa zakonom”, i stavom 2 člana 55: „Javni telekomunikacioni operator je dužan da kao deo sistema, o sopstvenom trošku, oformi podsisteme, uređaje, opremu i instalacije za zakonom ovlašćeni elektronski nadzor određenih telekomunikacija”, navodi se u saopštenju Ratela u kome se ističe da su „Tehnički uslovi…” doneti isključivo u cilju zaštite od terorizma i kriminala.

Milan Galović
[objavljeno: 29/07/2008]

Izvor: Politika

I sta sad smem, a sta ne smem da radim na netu?
Da li smem da igram fliper, a da me ne uhapse ako mi se dogodi TILT?
Da li smem da igram crnku, a da me ne uhapse ako pobedim?
Da li smem da igram poker sa virtualnim cipovima, a da me ne uhapse zbog kockanja?
Da li smem da muvam ribe pre msn-a, a da me ne uhapse ako je navodim na blud?
Da li smem ....
...izgleda da nista vise necu smeti. 

E , Srbijo zemljo pod sljivama.Sledeca faza je,radi provere mlade zrtvuje se jedan sluzbenik BIA da obavi zadatak da prvu bracnu noc provede sa mladom(da se vidi da li je spremna za muza).

ANEM: Odluka RATEL-a zadire u osnovna ljudska prava

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) danas je osudila sadržaj i način donošenja Tehničkih uslova za podsisteme, uređaje, opremu i instalaciju mreže Interneta, navodeći da oni omogućuju ozbiljno i ničim ograničeno zadiranje u elementarna ljudska prava zajamčena Ustavom Srbije i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, posebno u slobodu izražavanja i privatnost, tj. tajnost sredstava komuniciranja.

Tehničke uslove je Upravni odbor Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL) usvojio 11. jula a stupili su na snagu narednog dana.
ANEM je zatražila od RATEL-a da tehničke uslove stavi van snage, sprovede javne konsultacije sa telekomunikacionim operatorima i uslove, zakonom ovlašćenog elektronskog nadzora telekomunikacija, definiše na način koji bi garantovao poštovanje osnovnih ljudskih prava korisnika telekomunikacija.
Nije sporno da su javni telekomunikacioni operatori dužni da kao deo sistema o sopstvenom trošku oforme podsisteme, uređaje, opremu i instalacije za zakonom ovlašćeni elektronski nadzor određenih telekomunikacija, dok tehničke uslove za takve podsisteme, uređaje, opremu i instalacije definiše RATEL, u saradnji sa telekomunikacionim operatorima i državnim organima, navedeno je u saopštenju.

Izvor : Blic