Lepo je pre neki dan rekao Krasic na skupstini. Imamo toliko sluzbi a Sarica su otkrili jer mu se nasukao brod u oluji, zemunski klan otkrili posle 7 god. jer su se medjusobno izranjavali, droge na ulici koliko hoces, kriminala isto, ubili premijera... Pa u cemu je onda svrha postojanja raznih sluzbi??? Ja znam da i mene prisluskuju i da citaju mejl i fb i forume ali zaboli me ko6a33.

uf,bre...pa,sta mislis kako su opstajali tako dugo...velika je lova u igri tu,i svako dobije svoj deo kolaca,e,sad problem je sto se ovi nasi kriminalci kad ojacaju toliko osile da poveruju da su jaci i od drzave,i onda dobiju po guzi od iste,a onda idemo dalje,dolazi novi klan,i nove ovce za sisanje

ne cudi me sto su doneli ovaj zakon,cudi me to sto su ozvanicili postojece stanje

Vlast i dalje niko adekvatno ne kontroliše
Partije neuporedivo jače od Skupštine i revizora
T. Spaić -M. Maleš | 17. 06. 2010. - 00:02h | Komentara: 32

Bruka koja je pukla kada su poslanici Republičke skupštine pokazali da im je interes tajnih policijskih i vojnih službi važniji od interesa građana i upozorenja zaštitnika građana drastično je ukazala na to koliko su slabe kontrolne institucije u državi i koliko je partijski interes jači od državnog.

Državni revizor nema snage da kontroliše račune cele Vlade, poslanici proglašavaju ombudsmana za neprijatelja i tako mu vezuju ruke, a iako bi sami trebalo da budu vrhovni kontrolori izvršne vlasti, to nisu u stanju da rade jer njihove poslaničke funkcije i plate zavise od šefa njihove stranke.

U danu kad je Agencija za borbu protiv korupcije objavila imovinske karte 700 „kapitalaca”, od predsednika države, ministara do poslanika, preko 50.000 ljudi u trenu je poželelo da vidi šta oni to imaju i blokiralo internet sajt Agencije. Nisu uspeli da vide ništa naročito jer su podaci o imovini supruga funkcionera tajni - nema iznosa na bankovnim računima i slično. Delovalo je da je to još jedna zabava za siromašne građane gladne pravde, odgovornosti političara i moći da kontrolišu. Sumnju da je u pitanju zabava potkrepljuje i činjenica da u ovom trenutku Agencija nema dovoljno ljudi da prekontroliše da li su funkcioneri nešto sakrili i tako ih, ne daj bože, otera u zatvor. Međutim, Zoran Stojiljković, član agencijinog Upravnog odbora, kaže da to nije tako jednostavno i iznosi činjenice koje opravdavaju njegov optimizam da će ubuduće biti bolje.


- U iluziji je svako ko misli da jedna nezavisna kontrolna institucija može da se izbori protiv korupcije. Samo umrežene sve institucije, uz veliki pritisak javnosti i minimalnu političku spremnost da nam omogući rad mogu dovesti do rezultata. Ne treba očekivati veliku brzinu, a moralni krešendo do sada nije davao efekta jer su otpori u vlasti veliki. Ipak su do pre šest meseci funkcioneri ignorisali obavezu da prijavljuju svoju imovinu, a sada imamo tri puta više imovinskih karata na uvid više nego ranije. Kazne koje prete onima koji lažno prijave imovinu su takve da prete političkom smrću, pa i zatvorom. Zato se i klima promenila i možda je to mala promena, ali je važna i treba samo dalje insistirati - kaže za „Blic” Zoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka.


I čelni ljudi drugih kontrolnih institucija u državi dele njegov optimizam, kao i ocenu da su promene spore, mada važne. Saša Janković, zaštitnik građana, kaže za „Blic” da poslednji sukob sa Skupštinom zbog neumerenih ovlašćenja koje Zakon o elektronskim komunikacijama daje BIA i VBA nije doživeo kao sukob sa većinom i kao gubljenje podrške u Skupštini, bez čega inače ne bi mogao da radi. Kaže da „ne bi oklevao ni časa da da ostavku” da je zaključio da većina u Skupštini deli mišljenje šefice najveće parlamentarne grupe Nade Kolundžije, da je on zlonameran.


- Poslednjih meseci, izuzev oko Zakona o elektronskim komunikacijama, imao sam dobru saradnju sa vlastima i uvažavali su moje sugestije. Većina prepoznaje korist od onoga na čemu ombudsman insistira. Međutim, tri su glavna uzroka zbog kojih kontrolne institucije ne mogu dobro da rade, a građani imaju najveće štete: neodgovornost za obavljanje javnog posla (niko ko je kršio zakon ili loše radio svoj posao nije se ni izvinio, a kamoli snosio odgovornost i bio smenjen). Takođe, veliki je jaz između onoga za šta se vlast deklarativno zalaže i onoga što se u praksi primenjuje (većinom kažu „prerano je za primenu takve odredbe”) i predstavnici vlasti više polažu na javno mnjenje nego na svoj praktičan rad (važnije im je da se na radiju priča o tome da će oni nešto uraditi, nego da oni zaista rade) - objašnjava za „Blic” Saša Janković, ombudsman.


Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, za koga nezavisni eksperti tvrde da je samo svojom ličnom inicijativom i velikom upornošću, uprkos otporu vlasti, uspeo da važnu instituciju „postavi na noge”, smatra da je najveća prepreka sa kojom se „kontrolori” suočavaju prevelik uticaj partija na državu.
- Otežavajuća okolnost koju ima Srbija na sve ostale zemlje koje su prošle kroz demokratizaciju jeste veoma snažan uticaj partija koji je poprimio tolike razmere da su partijski interesi često u sukobu sa državnim interesima - kaže Šabić za „Blic” i podseća da ljudi koji su na čelu regulatornih, kontrolnih tela nemaju zaštitu ni Vlade ni Skupštine koja ih je osnovala čak ni kada ih brutalno vređaju ljudi koji su prekršili zakon. Čini se da je jedan od najvećih problema u Skupštini koja nije nezavisna i koja je, kako upozoravaju u „Transparentnosti Srbija”, samo delegatska tvorevina stranaka, a trebalo bi da bude vrhunska kontrolna institucija.
- Tek smo stvorili uslove da nezavisne institucije mogu da počnu da rade. Otvaramo poslaničke kancelarije u koje građani dolaze i daju konkretne primedbe na nesprovođenje zakona. Poslovnikom, koji usvajamo u julu, obavezaćemo kontrolne institucije da nam jednom godišnje podnose izveštaje i preko odbora ćemo delovati dalje i obaveštavati javnost o svemu - kaže za „Blic” Slavica Đukić-Dejanović, predsednica Skupštine Srbije.

 
Nemoć kontrolnih tela
- Skupštinska većina pokazala da je pod kontrolom BIA odbacujući amandman ombudsmana na Zakon o elektronskim komunikacijama
- Agencija za borbu protiv korupcije ima svega dva činovnika koji elektronski obrađuju sve imovinske karte funkcionera u državi
- Poslanici u Vojvodini i gradonačelnici i funkcioneri u centralnoj Srbiji odbili da se odreknu višestrukih funkcija
- Od 1.500 funkcionera koji su u sukobu interesa, samo nekoliko stotina dalo ostavku na drugu funkciju
- Državna revizorska institucija podnela 14 krivičnih prijava protiv ministara i državnih sekretara koji su nenamenski trošili budžet, a prvi procesuirani ministar odmah je oslobođen
- Ombudsman nema nikakve operativne ingerencije, može samo da predlaže bez obaveza da predlog bude usvojen
- Poverenik za informacije od javnog značaja tek nedavno dobio ingerencije da kažnjava Vladu koja odbija da da odgovore na „škakljiva” pitanja
- Od 37 poslaničkih pitanja ministrima nije odgovoreno na 19

 
Formula korupcije
Čuvena formula korupcije glasi: monopol + diskreciona ovlašćenja, minus odgovornost. Da bi se nezavisne institucije izborile sa korupcijom, trebalo bi strankama oduzeti monopol na odluke i sve javne tokove novca, ukinuti diskreciona ovlašćenja, posebno u javnim preduzećima i ministarstvima i uvesti odgovornost političara. Tek kada neki političar zbog toga što je prekršio zakon bude smenjen i kad bude odgovarao, znaćemo da se krećemo krupnim koracima napred.


Poslanici ostaju glasačka mašina Vlade


Novim poslovnikom najavljeno je da će biti regulisana intenzivnija kontrola ministarstava primene zakona koje su doneli poslanici. Sva je prilika, međutim, da takva kontrola neće u pravom smislu postojati sve dok ne bude promenjen sadašnji izborni sistem.

 

Nerealno je, naime, očekivati da će poslanici kritikovati svoje stranačke šefove koji sede u pomenutim ministarstvima, sa mogućnošću da njihove blanko ostavke aktiviraju u svakom trenutku.


Stoga, sve dok ne bude promenjen proporcijalni izborni sistem i ne budu ukinute blanko ostavke, nema realne šanse da poslanici postanu nešto više od puke glasačke mašine, koja je pre i iznad svega u službi svoje stranke. Slavica Đukić-Dejanović, međutim, tvrdi da će kontrolu rada Vlade Skupština sprovoditi na tri načina. Kao prvo, ona navodi da će poslanici „u neposrednoj komunikaciji sa građanima prikupljati informacije o sprovođenju pojedinih zakona u praksi”, kao da im je neko do sada to branio. Zatim, poslednjeg četvrtka u mesecu predviđeno je da poslanici postavljaju pitanja članovima Vlade Srbije koji su obavezni da tim sednicama prisustvuju. I, konačno, kontrola bi trebalo da se sprovodi putem nezavisnih regulatornih tela, koji će praviti izveštaje o primeni zakona i te izveštaje dostavljati skupštinskim odborima. Činjenica je da su sve ovakve kontrole postojale i ranije, ali nisu imale mnogo uspeha. Upućeni tvrde i da su se poslanici vladajuće koalicije dogovarali sa svojim ministrima o pitanjima koje će im postaviti.

Izvor: Blic