Tajnoj službi ostavljen prostor za manipulaciju
BIA bez dozvole suda prati ko, s kim i odakle razgovara
T. N. Đaković | 23. 02. 2010. - 00:02h | Foto: Z. Raš | Komentara: 44

Bezbednosno-informativna agencija može da prikuplja podatke o tome ko s kim, kada, koliko često i sa koje lokacije razgovara telefonom bez ikakve odluke suda ili ma kog kontrolnog tela. Isto važi i za praćenje imejl komunikacije. Za tako nešto potrebno je samo da direktor BIA, u ovom slučaju Saša Vukadinović, izda rešenje i da nalog svojim operativcima.


Sve dok ne zadire u sadržaj telefonskih razgovora, BIA za ove operacije ima zakonsko pokriće. Prema postojećem Zakonu o BIA, prikupljanje podataka o ostvarenoj telefonskoj komunikaciji i lokaciji, bez uvida u sadržaj, ne smatra se zadiranjem u privatnost građana.
Saša Janković, ombudsman, u svom izveštaju nakon prve kontrole BIA navodi da je prilikom izrade novog zakona o BIA potrebno temeljno razmotriti uporedna pravna iskustva i ustanoviti da li je održivo trenutno zakonsko rešenje.
- Agenciji je već izdata ova preporuka jer smatram da sadašnji zakoni po ovom pitanju ostavljaju isuviše širok prostor službi. BIA je već krenula sa radom na nacrtu novog zakona, a ja ću se zalagati da primenu ovih mera prati odluka suda ili da je kontroliše neko drugo telo. Svojevremeno sam se, kada je pravljen zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti, zalagao da se bar Savet za nacionalnu bezbednost izveštava o primeni ovih mera. Videćemo koja će, od rešenja poznatih i u drugim zemljama, biti iskorišćena - kaže Janković.

On dodaje da o ovom pitanju očekuje stručnu debatu i napominje da ista ovlašćenja kao i u BIA, imaju i direktori Vojnobezbednosne agencije, kao i policije.
Izveštaj ombudsmana sadrži mnoštvo drugih preporuka za unapređivanje rada i smanjivanje prostora za kršenje ljudskih prava u radu tajne službe i njenih pripadnika, za koje Janković kaže da ih „nikada i nigde nije moguće u potpunosti isključiti”.
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog interesa, kaže da nema dovoljno podataka da bi pouzdano ocenio da li je procedura za prisluškivanje koju primenjuje BIA puna nedostataka koji omogućavaju zloupotrebu.
- U svakom slučaju, mislim da se zloupotrebe ne mogu isključiti i da imamo mnogo toga da uradimo i na pravnom, i na tehničkom, i na organizacionom planu da bismo njihovu mogućnost sveli na što manju meru - kaže Šabić za „Blic”.
Na pitanje da li sama činjenica da BIA može bez odobrenja da prati ko s kim komunicira telefonom i imejlom a da ne traži odobrenje suda, predstavlja značajan izvor informacija koji treba ograničiti Šabić odgovara:
- To je nasleđeno rešenje koje i danas imamo.
Šabić podseća da se ovo ovlašćenje, koje po važećim zakonima imaju ne samo BIA nego i VBA i MUP, zasniva na shvatanju da je ustavnom garancijom tajnosti sredstava komuniciranja obuhvaćena samo sadržina telefonskih razgovora i elektronskih poruka, a ne i takozvani podaci o saobraćaju. Poverenik napominje da se, shodno tome, smatra da samo za uvid u sadržinu komunikacije treba odobrenje suda, a ne i za podatke o tome s kim, kad i sa koje lokacije neko komunicira.
- Lično smatram da su i „podaci o saobraćaju” deo komunikacije koji je obuhvaćen ustavnom garancijom. Mišljenje zasnivam i na odlukama Evropskog suda za ljudska prava, na primer u slučaju Maloun protiv Velike Britanije, gde je sud eksplicitno zauzeo takvo stanovište. Naravno, bez obzira na sve, bitnije je šta o tome misle ili će misliti Narodna skupština i u krajnjoj liniji Ustavni sud - ističe Šabić.
Skupština bi mogla da se pozabavi još najmanje jednom stavkom kada je reč o ovlašćenjima BIA. Agenciji se, prema sadašnjem zakonu, ostavlja prostor od četiri dana da primenjuje mere bez odluke suda, ali sa pismenim odobrenjem ovlašćenog sudije. Agencija nakon primene mere ta četiri dana može i da ne podnese zahtev sudu.
Šabić napominje da je u ovom slučaju reč o zakonom predviđenoj, izuzetnoj situaciji koja bi trebalo da je rezervisana za izuzetno hitne slučajeve i ne misli da ona predstavlja neki poseban problem.
- Naime, iako za primenu te mere nije neophodna formalna odluka suda, već samo pismena saglasnost predsednika suda, ipak je neka sudska kontrola prisutna. Imajući u vidu tu činjenicu, to rešenje ne otvara mogućnost velikih zloupotreba. Ipak, u vreme elektronskih tehnologija, mislim da bi trebalo zahtevati, da od samog početka postoji odluka suda. Jer, objektivno, nije pretežak uslov da postoji od samog početka odluka suda za primenu mera koje pretpostavljaju odstupanje od ustavom utvrđenih garancija ljudskih prava - dodaje on.
S druge strane, ombudsman je ocenio da je potrebno unaprediti elektronski sistem za kontrolu sadržine komunikacija. I to tako da ne samo da beleži svaki pristup i korišćenje sistema već da sprečava zloupotrebu koja može nastati, na primer, unosom nepostojećeg broja naredbe za primenu mere od strane zlonamernog operatora - uvođenjem dvostrukog ključa.
Šabić kaže da se, hipotetički, zloupotrebe nikada ne mogu isključiti. Zato, kako kaže, treba preduzeti sve da bi se što efikasnije štitila privatnost građana, a mogućnost zloupotreba svela na najmanju moguću meru.

 




Član 9 Zakona o BIA
Prikupljanje podataka o uspostavljenim i pokušanim telefonskim razgovorima i lokaciji korisnika uređeno je Zakonom o BIA, članom 9. U njemu piše da se „omogućava direktoru Agencije da svojom odlukom naredi primenu operativno-tehničkih sredstava i metoda u cilju prikupljanja informacija o telefonskom saobraćaju određene osobe, pri čemu se ne zadire u sadržinu komunikacije već se identifikuju telefonski brojevi i lokacija pozvanih i uspostavljenih veza”.


Pitanje privatnosti otvarano i ranije
Pitanje zaštite privatnosti, kada je reč o telefonskoj i internet komunikaciji, bilo je otvarano još pre dve godine. Sada je najavljeno usvajanje zakona o elektronskim komunikacijama što ombudsman i poverenik vide kao pravu priliku da se rasprave i u skladu s kriterijumima demokratskog sveta, urede otvorena pitanja u vezi sa presretanjem komunikacija.

Izvor: Blic

I vladajuća koalicija i opozicija zalažu se za bolju kontrolu praćenja telefonske i elektronske komunikacije građana
BIA ne sme na svoju ruku da prati telefonske pozive
T. N. Đaković - N. Korlat | 24. 02. 2010. - 00:02h | Foto: J. Vučetić, FoNet | Komentara: 2

Ovlašćenje Bezbednosno-informativne agencije da bez odluke suda, samo na osnovu naloga direktora, prati ko, s kim, odakle i koliko dugo razgovara telefonom, za predstavnike vladajuće koalicije, ali i opozicije je na granici kršenja osnovnog zagarantovanog ustavnog prava građana na privatnost.

Marko Đurišić, predsednik Izvršnog odbora DS, smatra da bi ovakva mogućnost Agencije mogla i ubuduće da važi, ali samo ukoliko je, bar naknadno, kontrolišu za to ovlašćene civilne institucije.
- One bi trebalo da utvrde u kojim slučajevima je to rađeno, koliko često i da li su takve provere i zaista bile svrsishodne. Treba da se uradi kompletna analiza, koja bi morala da pokaže da li je bilo nekih zloupotreba - predlaže Đurišić i navodi da takva praksa postoji i u ostalim evropskim zemljama.
Tomislav Nikolić, predsednik SNS, kaže za „Blic” da je mogućnost BIA da bez odluke suda proverava ko, s kim i koliko razgovara zapravo privid potpunog prisluškivanja.
- BIA se nikada ne bi zadržala na tome, jer njoj treba potpuna informacija. Jako je teško dati nekom mogućnost da proverava ko, s kim razgovara, a da ga ne interesuje sadržina. Ako to ne mogu raditi uz dozvolu suda, učiniće to tajno - smatra Nikolić i dodaje da se u takvim slučajevima moraju propisati oštre sankcije, kako se ta mogućnost ne bi zloupotrebljavala.
Suzana Grubješić, šefica poslaničke grupe G17 plus, ocenjuje da je već postojeće diskreciono pravo direktora BIA narušavanje privatnosti.
- Tu oblast kompletno treba zakonski urediti. Kad bude donošen zakon o BIA, pogledaćemo predlog i uputiti amandmane gde god to bude bilo moguće. To je zakonska materija, a ne bilo čije diskreciono pravo - tvrdi Grubješićeva.
Najavljeni zakon o elektronskim komunikacijama neće suspendovati Zakon o BIA koji tajnoj službi dozvoljava primenu ovih mera. To znači i da će u slučaju usvajanja ovog zakona, Agencija i dalje imati iste nadležnosti, iako Saša Janković, obudsman, i Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog interesa, kako je „Blic” juče pisao, ukazuju da se tajnim službama na ovaj način ostavlja prostor za manipulaciju. Oni su skrenuli pažnju da podaci o ostvarenoj telefonskoj komunikaciji, čak i bez uvida u sadržaj, predstavljaju zadiranje u privatnost građana. Veruju da zakon o elektronskim komunikacijama ovo pitanje može da uredi u skladu sa kriterijumima demokratskog sveta.
Petar Janjić, šef kabineta ministra za telekomunikacije, to, međutim, negira.
- Naš zakon ne može da suspenduje nijedan drugi zakon, niti je u nadležnosti Ministarstva za telekomunikacije da se bavi time da li je pristup podacima o ostvarenoj telefonskoj komunikaciji, bez uvida u sadržaj, za potrebe sprovođenja istrage, otkrivanja teških krivičnih dela i vođenje krivičnog postupka, kao i zaštite bezbednosti Republike Srbije zadiranje u privatnost građana ili ne - kaže Janjić za „Blic”.
On objašnjava da nacrt zakona o elektronskim komunikacijama određuje kako se čuvaju i štite takvi podaci, a da je pitanje ko može da im pristupi i koristi regulisano drugim zakonima, kao što su zakoni o krivičnom postupku, zakoni o BIA i VBA.
Zakonom o BIA, izrađenim 2002. godine, kada je Agencija izdvojena iz sastava MUP-a i oformljena kao samostalni organ bezbednosti, čijeg direktora bira Vlada, smatra se da prikupljanje podataka o ostvarenoj telefonskoj komunikaciji, bez uvida u sadržaj, nije zadiranje u privatnost građana i da je stoga za pokretanje mera dovoljna samo odluka direktora BIA, ne i suda.

Izvor: Blic