Potrebe stanovništva Srbije za krovom na glavom i dalje velike
Bez stana i nade četvrtina građana

Skoro četvrtina punoletnih građana Srbije stambeno je potpuno ugrožena jer niti ima svoj stan, niti veruje da će se u skorije vreme skućiti. Ovo je pokazalo istraživanje koje je za „Blic“ uradila agencija „Marten Board International“ telefonskom anketom na slučajnom uzorku od 526 telefonskih ispitanika iz 19 gradova Srbije i devet opština u Beogradu.

U svom vlasništvu stan ili kuću ima polovina ispitanih, odnosno 51,9 odsto, a deo je obezbedio decu stanom na spratu kuće ili kupovinom drugog stana, tako da 77,2 odsto anketiranih izjavljuje da ima rešeno stambeno pitanje.

Stan ili kuću nema 22,8 odsto ispitanika. Gotovo pola od ovih „beskućnika“ (43,3 odsto) iznajmljuje stan za prosečno 129 evra u unutrašnjosti ili 228 u Beogradu.

Pod krovom tri generacije

Zavidan procenat (39,2 odsto) „gužva“ se sa roditeljima, a nije redak slučaj da su pod istim krovom i tri generacije. Ima i onih (6,7 odsto) koji žive kod muža ili žene, ali bi više voleli da stanuju negde drugde. Deo stanuje besplatno u tuđem stanu (pet odsto), neki su se snašli na drugi način (4,1 odsto), a ima i onih koji imaju svoj stan, ali im to nije odgovarajuće i trajno rešenje (1,7 odsto). Obeshrabrujuće je da čak 70 odsto ljudi uopšte ne vidi način na koji bi mogli da reše stambeno pitanje.

Na drugoj strani, 77, 2 odsto ispitanika nema ovih problema. Takvi u 66,7 odsto slučajeva žive u sopstvenom stanu, a 21,70 odsto živi u kući ili u stanu svojih roditelja. Najveći broj onih koji žive u stanu ili kući roditelja (17 odsto od ukupnog broja ispitanih) nisu stariji od 30 godina, pa istraživači pretpostavljaju da žive sa roditeljima, ali da imaju dovoljno stambenog prostora za sebe i ne smatraju se stambeno ugroženima. I u ovom delu populacije ima ljudi (8, 4 odsto) koji žive u stanu svoje žene ili muža, ali su, za razliku od onih prvih, zadovoljni stambenim rešenjem.

Rešenje u opštinskim stanovima

Prema zvaničnim statističkim podacima iz 2002. godine, u Srbiji postoji blizu tri miliona stanova, kuća, vikendica... prosečne veličine 62 kvadratna metra. Podeljeno sa brojem stanovnika, u svakom od tih stanova živi, statistički izraženo, 2,5 ljudi. Međutim, stambeni prostor nije, naravno, „statistički“ i raspoređen. Prema anketi MBI, dok u državi ima 22,8 „beskućnika“, sa druge strane ima 24,1 odsto onih koji pored stana u kojem žive imaju još neki stan ili kuću.

Većina viška stambenog prostora nije, međutim, stečena poslednjih godina, nego potiče iz boljih vremena. Samo osam odsto stanovnika ispitanih u anketi MBI izjavljuje da je u poslednjih pet godina kupilo stan ili kuću, 3,2 odsto je u procesu kupovine, dok je za 88,8 odsto ispitanih investicija u nekretninu bila pusta želja.

- Podaci dobijeni po ovoj anketi zbog malog uzorka mogu da sadrže statističku grešku, ali su izvanredan pokazatelj da stambene potrebe nisu ni izbliza zadovoljene - izjavio je za „Blic“ Đorđe Mojović, direktor „UN habitat“, specijalizovane agencije UN koja se bavi ovom problematikom. Upravo ta agencija poslednjih godina intenzivno radi na projektima i strategiji izgradnje netržišnih stanova u Srbiji. Suština programa je u izgradnji stanova koje bi onda opštne izdavale po cenama nižim od tržišnih onima koji nisu u mogućnosti da sebi kupe stan.

Neka ranija istraživanja „UN habitata“ pokazuju da u svim većim gradovima u Srbiji u svakom trenutku nedostaje deset odsto stambenog prostora. U Beogradu je taj procenat i veći, ali vredi napomenuti da se u glavnom gradu 20 odsto stanova ili iznajmljuje ili su prazni.

Nedostaje ZAKON

- U svim opštinskim stambenim strategijama koje su u toku 2006. formulisane u Kraljevu, Nišu, Kragujevcu i Valjevu jasno je izražen značajan fizički manjak stanova, a posebno onih jeftinijih - kaže Mojović.

U razvijenim zemljama Zapada poput Nemačke ili Velike Britanije, jedan deo stanovništva kroz rentiranje opštinskih stanova rešava svoje stambeno pitanje. I naše opštine bi mogle da za taj posao apliciraju kod evropskih fondova, ali nam nedostaje zakon koji već duže vreme čeka na usvajanje u Skupštini Srbije.

S. Palić

    Malo podignutih stambenih kredita

    Procene govore da prosečan stan traje 100 godina i da bi se postojeći stambeni fond održavao, potrebno je da se zida najmanje 30.000 novih stanova godišnje, što je sve do devedesetih i bila praksa. Od tada je sve stalo, a danas se, uprkos utisku građevinskog buma, ne zida više od 10.000 stanova godišnje.

    Lažan je i utisak da se stambeni krediti dižu šakom i kapom. Samo 1,7 odsto populacije iz ankete MBI podnelo je zahtev za podizanje stambenih kredita. HVB banka, na primer, odobrila je u poslednje dve godine 1.200 stambenih kredita od prosečno 30.000 evra. „Banka Inteza“ je od maja prošle godine odobrila 500 kredita prosečne vrednosti 25.000 evra u unutrašnjosti i 40.000 evra u Beogradu.

    Zagreb: Stan ima 87 odsto porodica

    Više od 87 odsto domaćinstava u Hrvatskoj ima smeštaj, kuću ili stan u svom vlasništvu. Anketa koju je sproveo Državni zavod za statistiku na uzorku od 2.727 domaćinstava u Hrvatskoj pokazala je i da mnogo više građana Hrvatske ima sopstvenu nekretninu nego što je to slučaj sa građanima zapadnih zemalja, a da 10,3 odsto domaćinstava ima i drugi stan. Čak 78,7 odsto domaćinstava za smeštaj u privatnom vlasništvu nije opterećeno obavezom otplate stambenog kredita, dok njih 8,7 odsto ima hipotekarni kredit ili zajam. Samo 4,7 odsto domaćinstava živi u iznajmljenom stambenom prostoru, a 7,9 odsto stanuje u besplatno iznajmljenom smeštaju.


Izvor: Blic