Moja supruga i ja imamo svako po jedan veci problem koji utice na nas brak, ona ima problema sa poverenjem dok ja imam problema sa temperamentom u pojedinim situacijama. Oboje i dalje studiramo i za sad smo pokusali psiholosko savetovaliste u Studentskoj poliklinici sa nimalo uspeha. I posto smo odlucni da ove probleme resimo zelimo da nadjemo neku alternativu po mogucstvu besplatnu. Ako neko moze da nam da neku preporuku za Beograd bili bismo vise nego zahvalni.
PS: Nismo sigurni kako funkcionise 'psiholog online' ovde na forumu ali smo otvoreni za sve opcije.

mybadmc1 па изнеси свој проблем овде, шта те кошта. 

 

Ovako.
Ja nisam ni psiholog ni psihijatar..ustvari nisam ni blizu toga.

Ali..Smatram da ljudima sa problemom koji vi imate nije potreban ni psiholog niti psihijatar niti bilo kakva vrsta terapeuta.
Ljudi koji idu kod njih imaju ozbiljne probleme.Sa odredjenim poremecajima koji ih ometaju u funkcionisanju kroz dnevni zivot.
Vi nemate nikakav poremecaj niti imate probleme da funkcioniste.
To sto vi imate se ne leci. 
To bi bilo proporcionalno da kazem da zelim psihologa jer je moj burazer bezobrazan a ja imam kratak fitilj ..pa da nam psiholog resi situaciju ?! To je nemoguce jer smo mi takvi kakvi jesmo.

Dakle,bracni problemi (i ako nisam u braku) nisu bolest niti poremecaj niti zahtevaju lekara pa cak ne verujem ni da ce vam to pomoci.
Moj savet vam je da razgovarate i pokusate da se sporazumete na kraju krajeva sami ste se i birali.
I da..Ne postoji idealan brak.Svadjacete se vi sve i da vas nadgleda konzilijum.

ovo nije problem. ona živi u skladu s današnjicom.
ma ok. samo nauči da ne završavaš tuđe rečenice.

Ipak mislim da psiholog moze da nam pomogne, reci da je neko 'takav' je odustajanje. Dakle hvala vam na postovima ali bi voleli ipak neku preporuku za psihologa ili bracnog savetnika.

znas kako...inace sve vezano za psihu...pa i bol cak...moze da se neutralise
nekim odredjenim verbalnim uticajem...

ljudi nekad iako recimo nemaju problem..nijedan...ili imaju stotinu..ne bitno...
e skapiraju da najveci  problem injihov je upravo njihov karakter...
 i to  sto nijedno ne zna da popusti...i saslusa ono drugu...


jedan dan da se dogovore..evo neka bude tako kako ti mislis i radis..drugi dan cemo ovako po mome...
i za pet dana im to vise nece ni biti vazno..
jer kad skapiraju da je i po njenom ili njegovom u sustini to po njihovom..i da su oni jedno...to im nece biti ni vazno...
 
i dok god ne shvate to i ne pocnu funkcionisati kao cjelina...njima nema pomoci...ni od boga..a kamoli od nekog psihologa..kojih danas imas na svakom cosku....

ali mogu i da se promjene i postanu susretljiviji i tolerantniji...jedno prema drugome..
ako ih na to uputi strucno lice..autoritet i tako to...
ljudi iznenadjujuce dobro reaguju na autoritete...
sto moze da bude i noz(ne mac..jer svaki mac ima dve ostrice) sa dve ostrice...
 

Bez čitanja ovih postova, da odgovorim na prvo pitanje.

Kod lekara opšte prakse odeš i kažeš da ti treba uput za psihologa ili psihijatra (šta već hoćeš) i to je to.

Vec smo to uradili, i nije funkcionisalo. Pise u prvom postu.

Inace hajde da vam opisem nase probleme da bi mogli bolje da razumete o cemu se radi.
Ja imam problem takav da kad se osetim previse ugrozeno, uvredjeno - pocnem da lupam po stvarima u kuci i da se derem. Samo to, nista vise od toga.
Ona ima problem sa konstantom potrebom za kontrolom. Dakle kad me ne vidi ne moze da se opusti jer misli da joj nesto radim iza ledja. Nema nikakav razlog za ovo dakle, sve potice iz nje. Nisam je nikad varao niti nju niti bilo koju drugu osobu u mom zivotu. Kod nje je hronican problem koji zahteva profesionalnu pomoc, razgovor medju nama jednostavno ne moze da pomogne.

ne moze ti neko pomoci dok ti to ne zelis...tj ako ne radis na tome...
ne postoji neka formula ili pilula koju kad progutas...sve bude u redu..i sve radis kako treba...od nje...

na tome mora da se radi postepeno...i morate obadvoje u tome da ucestvujete...
ona treba da tebe smiruje kad poludis...i da shvati da ti neke stvari koje te izludjuju..da ih ne cini...
jer te sitnice nisu vredne tvog zivciranja..
a to i ti da shvatis...

i da kad odes negdje...ako je ona takva..brizna..i sta znam..mozda se samo plasi za tebe...
i da joj se javis nekoliko puta fonom...
u medjuvremenu dok ne dodjes...
i obavezno da joj govoris gdje ces..to je neka osnovna kultura u braku.
...kad podjes negdje da kazes gdje ces..i kad ces doci..i kad dodjes da kazes gdje si bio...
da pricas o tome sto ti se tu desavalo...gdje si bio i tako...

.i ako treba i nju da pozooves da ide sa tobom...pozovi je...i idite zajedno tamo gdje mozete zajedno...

a inace...kad ti dodje zivac.. da lupis nesto... suzdrzi se..
makar  tri sekunde i izbroj  do deset ako treba..udahni duboko...i zaboravi to....i vidjeces da ce proci...