Zamolio bi vas da objektivno ocenite sledece parce teksta:

...Pre nego napravis sledeci korak, dobro pogledaj oko sebe i seti se
da nista nije onako kakvo izgleda.   
Za zivot nemoj nikada da se boris, jer se zivot na kraju svodi na besmisao.
Pokusaj da se boris za svoju ideju i princip, jer to je jedino sto ostaje
iz tebe, da bi nekada neko spomenuo u bezbroju drugih besmislica koje
svakako niko i ne slusa. Osvrni se dobro oko sebe i razmisli da li uopste
vredi to sto radis i stvaras. Citav zivot pokusavas da uradis, stignes,
doneses, popravis, omogucis, stvoris, zaradis, postignes, izgradis,
izmislis, setis, pomognes ali na kraju svega na kraju one biti covecanske
pogledaj i razmisli da li to sve vredi, da li to uopste nesto znaci, da li ce to uopste neko ikada da primeti i vidi, i na sta se na kraju svega to svodi? Svako od nas ima to nesto u sebi sto ga vodi kroz zivot, sto mu daje snagu, sto ga podigne pose pada, sto ga hrabri posle uspeha, ali to nesto nismo mi sami, to je nesto sto nas vodi kraju koji sam po sebi nema smisla, i koji ne vodi nicemu. Ako ikada pomislis da stvari nisu onakve kakvim ih vidi ceo svet razumeces moju poruku i shvatices da je samo jedno bitno, a to jedno niko jos nije dokucio. Jer sta je pogled, ako ga niko nevidi, ako ga niko necuje? Ako se zapitamo samo jednom gde je bit svega sto postoji onda cemo shvatiti da je to ustvari kraj, kraj je srz i snaga svega sto postoji. Svi tezimo kraju na ovaj ili onaj nacin, tezim ili laksim putem, srecni ili nesrecni, zdravi ili bolesni, lepi ili ruzni, jaki ili nejaki ali uglavnom dodjemo i shvatimo da sve ranije nije vredelo, da je sve bilo lazno i da nije nista onako kakvim se cinilo. Ko to razume spreman je da napravi nesto mudro...

U bescilju svega, u lažnoj životnoj nadi, živis i tešiš se da će nekada biti bolje da će nekada doći nagrade za tvoje muke i patnje. Tu donekle ima istine i tačnosti, ali to je na kraju. Promotri mudro i smisleno, hrabro i odvazno ali opet si dosao na kraj i kraj te samo i čeka. Nikada nisi bio tu do sada, novi si borac u sataroj bici, nebitno je da li si bio dobar ili zao, snažan ili slab tu bitku si unapred izgubio. Pokušaj da se boriš je to je mana svakog od nas, to je ono što nam daje životni apsurd i što stvara nadu svaki put ispočetka i iz početka. A kada je početak veoma težak i kada mnogi odustanu odmah, ti nastavljaš dalje prkosnim koracima misleći da si nešto postigao vičnije od drugih, a nisi ni shvatio da praviš nepopravljivu grešku, koju ćeš tek kasnije, bojeći se, sebi priznti. Pokušaćeš ali tada će biti kasno, probaćeš ali nećeš imati šansu, pitaćeš ali odgovora neće biti, borićeš se ali već si izgubio. Onda se seti mojih reči kada sam ti rekao da je sve kraj i da na kraju nema ništa, da sve biva nevažno a da važno ustvari i ne postoji. Nemoj da pokušaš da se vratiš jer povratka nema. Tek tada shvataš da milion godina neznače ništa kao što tvoj vek neznači ništa. Kada tu misao uhvatiš, tada ćeš biti samnom zajedno. A ja ni tada neću znati da je moja ideja uspela, i da se moja želja nije ostvarila....

Jel' ovo definicija pesimiste ??

Nebi da komentarisem sta jeste sta nije, samo sam pitao za misljenje.

Da je pesimisticno, jeste. Mora da se prizna.

Kad bi svi bili u tom fazonu kolektivno samoubistvo bi bila najbolja ideja 

Kad jednom počneš da razmišljaš o apsurdu to se pretvara u opsesiju jer sa te tačke gledišta šta god uradio u životu čeka te kraj. Najgore od svega svesnost o tome. Tako gledano razum je čovekovo prokletsvo. Ovakvo razmišljanje je loše samo po sebi. Rešenje potraži izvan stogo materijalističkih dogmi. Ko zna možda život ima smisao ali ga treba naći

Zbog ovakvog razmišljanja se diže ruka na sebe. Kada sam se zadnji put tako osećala bila sam u teškoj depresiji.
Zato molim za malo vedrije teme.

Ovako...

Ako bismo bili u školi, za ovo bi od mene dobio 4+. Ima određenih pravopisnih grešaka ("nesluša", "nevidi", "nečuje" piše se odvojeno, umesto "bitki" treba da stoji "bici" i sl.). Inače, na školskom nivou, zbog sadržaja i misli, dobio bi 4+. Na nekom ozbiljnijem nivou, trebalo bi da se prepozna da ovakvo razmišljanje nije originalno: postoje čitavi pravci u filozofiji koji zastupaju nihilističko stanovište (pogledati npr. "Nihilism" na Wikipediji). Odatle bi bilo pogrešno reći bilo šta u stilu "setićeš se mojih reči" i sl. jer je to neopravdano pripisivanje sebi nečega čega su se drugi ranije već setili. Ako se neko ranije već nečega setio, ozbiljan autor to mora da prepozna. Čak je i jedan veliki svetski religiozno-filozofski sistem, nastao nezavisno od evropskih, Budizam, zasnovan na vrlo sličnim načelima. Onaj ko pretenduje da o tome piše, mora sa ovim izvorima da se upozna.

Nadam se da je dovoljno objektivna ocena i da će biti od pomoći.

Slazem se da je pesimizam i da je ocajenje prisutno. Ali kazem ljudi trazio sam samo kritike i misljenja.
Ima ovde par dobrih analiza, i zahvalan sam vam na tome.
Da li je neko malo dublje razmisljao sta je autor hteo ovim da kaze, sta su znacile poslednje 2 recenice teksta?
Sta ga je podstaklo da napise nesto ovakvo?

Zivot cine male stvari.

Sta ga je podstaklo? Naduvao se, pa poceo da tripuje.