"Smrzavamo se, tri meseca nismo primili platu, a sada izgubismo šestoricu kolega"

Tamara Marković-Subota   | 09. 02. 2015. - 20:34h  izmena vesti 18:35h | Komentara: 36
Smrzavamo se na minus 30 stepeni, tri meseca nismo primili platu, a sada u požaru izgubimo šestoricu kolega, kaže za “Blic” radnik firme “Velesstroj”.


On je prošle noći preživeo stravičan požar na gradilišu na poluostrvu Jamal, kada je izgorelo šest naših radnika. Broj poginulih, međutim, kako tvrde radnici na ovom gradilištu koje se nalazi u blizina grada Salekhard nije konačan. Moguće je da ima još nastradalih, ali se ne zna čiji su državljani.



Najteža sudbina zadesila je šefa farbara Lazu Arsića iz Surčina, koji je u vatri ostao bez sina Branislava (22) i brata Miroslava (29).

- Arsići su bili dve sobe iza mene. Otišli su ranije na spavanje. Njih nije imao ko da probudi. Ostali su unutra. Njihova tela su poslednja i izvukli. Ugljenisana. Video sam Lazu posle u kuhinji. Ne progovara od šoka - kaže za “Blic” radnik sa kojim smo stupili u kontakt preko interneta.

U trenutku nesreće na gradilištu je bilo više od 100 naših radnika, koji su u Rusiju otišli preko firme “Velesstroj”. Većina je u trenutku požara spavali u montažnim kontejnerima sa kolegama iz Rusije, Kirgistana i Belorusije.

- Vatrogasci su došli pola sata kasnije. Ugasili su požar, ali sada još otkopavaju taj deo, traže da vide da li ima još tela stradalih. Neki od naših su noćas bili u gradu i sada se još ne zna da li su živi ili ne - kaže ovaj radnik.

On navodi i da je požar izbio u prostoriji u kojoj suše veš, sat i deset minuta posle ponoći.
- Bilo je stravično, ovde je minus 30, ali je vatra za par sekundi zahvatila celu baraku. Panika i metež. Ljudi su imali samo pet minuta da reaguju. Ko je imao sreće da ga probude, spasao se, ko nije, ostao je unutra. Nismo mogli da otvorima ulazna vrata, pa smo iskakali kroz prozore. Ljudi su polugoli izletali napolje u sneg. Nažalost, šest kolega je izgubilo život. Dosta njih je povređeno, imaju posekotine od stakla, ali su, bogu hvala, živi - kaže ovaj radnik.

On dodaje i da su srpski radnici spavali u prizemlju, a Rusi na spratu.
- To je oko 30 kontejnera. Sve je to samo od izolacionog materijala i vatra brzo plane. Na gašenje požara čekali smo mašinu iz grada, koji je udaljen desetak kilometara - kaže ovaj radnik.

U strahu da ne izgubi posao, insistirao je na anonimnosti, pogotovo što je tek posle nesreće zavladao haos.
- Ovde se u nedelju čekao dolazak komisije iz Moskve i gazda “Velesstroja” treba da stigne. Njegovi ljudi sada postavljaju protivpožarne aparate. Telefoni su nam isključeni, ali imamo internet. Ljudi su tako i uspeli da se jave svojima u Srbiji. Međutim, ljudi se boje i da komentarišu na Fejsbuku. Ostaćemo bez posla - kaže ovaj radnik.



On navodi i da je plata radnika od 1.000 do 1.500 dolara, da oni koji su zaposleni u “Velesstroju Moskva” imaju redovna primanja, ali da onima koji se vode na predstavništvo ove firme u Beogradu plata kasni tri meseca. Od prošle noći nisu spavali, nadaju se samo jednom: povratku kući što pre.

Firma „Velesstroj“ je zvanično ruska, ali su čelni ljudi sa kojima su radnici dogovarali posao i odlazak u Rusiji Hrvati i Srbi.

Izvor: Blic

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin izjavio je da će Vlada Srbije danas doneti odluku o proglašavanju dana žalosti zbog pogibije šest srpskih radnika na poluostrvu Jamal u Sibiru.

- Na predlog premijera, Vlada će doneti odluku o proglašenju dana žalosti. Za nas je ovo velika tragedija, šest naših sugrađana je izgbilo život, mi ne možemo da zamislimo težu i veću stvar - rekao je Vulin novinarima u pauzi konferencije o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti.


On je rekao da je Ministarstvo rada pre sedam meseci iniciralo razgovore sa predstavnicima Ruske Federacije, jer je prepoznalo probleme prilikom odlaska radnika na rad u tu zemlju.


Takođe je rekao, da će na sledećoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta pokrenuti tu temu odnosno kako da se reši taj problem, možda, kako je rekao, i zakonskim putem.

Izvor: Blic

Nek je laka crna zemlja svim poginulima.

Bili su zanimljivi ovi sinocu u Da Mozda Ne... priznali poreski prekrsaj iz keca... nisu ni trepnuli...
Pardon... kad im je od silnog kukanja doslo iz dupeta u glavu, bilo je... mmmma... to nista nije vazno, svi to rade..
Da, mnogi to rade, ali se ne hvale time na drzavnoj televiziji...

Primetih juce. To nije problem, problem je sto njih izgleda nasa drzava ne stiti kad odu u pecalbu u pickovac neki. I jos pricaju da potpisuju jedan ugovor ovde, drugi tamo. I jos otvoreno govore o nedostacima u prvom ugovoru. Ali su ipak potpisali i u Srbiji i u Rusiji. I onda kukaju kako ih neki nas gedzovan tamo maltretira u Rusiji na gradilistu, a nekima od njih ovo nije prvi put da rade u Rusiji. Gomila kontradiktornosti i uopste nije bitno sto oni svesno vrse utaju, bitno je da drzava mora da im pomogne.

Pa to je jedno krajnje socijalisticko vidjenje problema, da tako kazem... drzava drzava, ali ja nista drzavi da ne dam. I pasos nije bas toliki problem... kazes policajcima da si ga izgubio i oni te posalju u konzulat... najgore sto moze da ti se desi je deportacija i par godina zabrane ulaska...

70% nasih ljudi koji rade u rusiji su prevaranti...od toga 90% nece nikad ni da se vrate zivi....

To je moje iskustvo za ovih 13 godina...