Sama radnja filma me je odmah privukla jer sam svojevremeno gledao dosta đalo koji je danas na izdisaju. Još kad se tome doda da će se ovde gledati film u filmu (montiranje sirovog materijala u studiju)...
  Ima toga ovde ali ne na način na koji sam očekivao. Dolazak tonca u studio nije zbog đala nego zbog nekog jeftinog horora samoproglašenog velikog umetnika i reditelja istog ali to nije negativno uticalo na mene. Nije negativno uticalo ni to što sam zaista gledao kako se završava film u studiju ali od tog filma nisam video ništa (samo plan rada) jer se zbog pomenutog tonca film samo čuje. Sam tonski tehničar (tonac) je priča za sebe i on zaista ne pripada tom svetu iako je za njega kao profesionalca (tako on misli) svejedno za koji će film snimiti zvuk. Na stranu to što je Englez koji je promenio sredinu zato što je doputovao u Italiju, on je ceo život radio na dokumentarcima i emisijama za decu a ovde ga je dočekao pravi užas. Mučenje veštica čupanjem kose, stavljanje užarenog žarača u vaginu i klanje koje je pored svega najbenignije. Sve to je morao da vidi i snimi (to se vidi kako) glavni junak koji je živeo mirnim životom. On ne može da se čak ni da se vrati nazad jer mu nisu vratili čak ni novac za kartu, o plati da se ne govori. Prateći njegov rad i trud upoznao sam sve ostale aktere i osetio kakva je atmosfera u studiju, toliko dobro je urađen ovaj izvanredan film koji me je čak i svojim svršetkom iznenadio. Očekivao sam da će tonac koji je počeo da ludi u duhu filma da napravi krvoproliće ali on to nije uradio, on se prosto ispred mojih očiju pocepao kao ličnost.
  Reditelj i scenarista Piter Striklend je snimio više od dobrog filma jer je samo preko tona (genijalna pomisao sama po sebi) pokazao koliko treba rada i muke da bi se snimio film, pa makar to bio i jeftin italo horor.
  Čekao sam dugo na prevod i čekanje se isplatilo jer sam imao prilike da vidim neobičan film koji mogu da preporučim za gledanje.
 

уф...одмах га сад купујем

  Dok sam ispravljao danas pravopisne greške primetio sam da sam napisao da se od horora ne vidi ništa i tu sam pogrešio. Vidi se špica koja je rađena baš u duhu tog vremena. Zaboravio sam i na Katalin Ladik koja je pokazala skoro sve u Ujedu Andjela (1984) Lordana Zafranovića. I ona je ovde. Ima toliko da se napiše o ovom filmu.