Izgradnja prve linija metroa u Beogradu krajem 2018. godine
Tanjug , Blic , | 27. 09. 2016 - 16:50h

Postoje realne šanse da se sa izgradnjom prve linije metroa u Beogradu počne krajem 2018. godine, izjavio je danas u Sofiji gradonačelnik Beograda Siniša Mali, koji je sa gradonačelnicom bugarske prestonice Jordankom Fandakovom obišao sofijski metro.



- Postoje projekti koji menjaju izgled Beograda. Jedan od njih je Beograd na vodi, a drugi metro. Strateški Beograd je opredeljen da izgradi metro, da konačno posle decenija razmišljanja o metrou krenemo u njegovu izgradnju - rekao je Mali Tanjugu.

Prema njegovim rečima, do polovine novembra biće urađena smart analiza koja će pokazati gde bi u Beogradu bilo najoptimalnije da prođe prva linija metroa.



Inače, Sofija gradi svake godine po tri kilometara metroa, a trenutno se gradi i Dispečerski centar za upravljanje metroom. U posednjih šest godina, gradnja je ubrzana, pa je izgrađeno 40 kilometara, a trenutno se gradi i novih 12 kilometara.

Po toj računici, ukoliko i Beograd bude gradio istim tempom kao komšije, prestoničkih prvih 40 kilometara biće gotovi 2029. godine.

Blic

Usput, kratka istorija srpske politike... Pardon, projekta Beogradskog metroa.   



Beograd sanja metro već 66 godina (93 ako računamo plan iz 1923. ) Menjali su se gradonačelnici, projekti i - NIŠTA!
Dobrivoje Katanić | 21. 09. 2016 - 11:23h

"Za Beograd je izgradnja metroa strateški i najvažniji projekat i nikada nismo bili bliže njegovoj realizaciji", rekao je gradonačelnik Beograda Siniša Mali u Parizu pre četiri dana. Da li će radovi zaista početi dogodine kako je najavio, i još važnije, da li će biti završeni, ako znamo da se ideja vuče kao spori teretni voz već skoro sedam decenija.

Период између два светска рата

Генерални план за град Београд из 1923. године, чијом израдом је руководио Ђорђе Коваљевски, предвиђао је железнички тунел који би повезивао централну железничку станицу у Савском амфитеатру са железничком станицом „Дунав“.[7] Елаборат који је наредило Одељење за грађење државних железница предвиђао је тунел дужине 2.718 метара, са унутрашњошћу предвиђеном за дупли колосек, и искључиво за железнички саобраћај. Пројектовање тунела, чија би изградња државу коштала око 90 милиона динара, отежано је великим висинским разликама, неповољним саставом тла, и постојећим канализационим инсталацијама. Арх. Свет. Лазић је 1936. апеловао на неодложну изградњу тунела, јер би он могао да служи и као склониште против ваздушног напада у случају будућег рата, при чему би се грађанство и чиновништво склањали у горњем делу тунела. Лазић је скренуо пажњу да би, иако саобраћајне потребе Београда још увек не захтевају метро тунел, пројектовани железнички тунел био јефтинији од више скупних склоништа, да пројектована траса пролази поред државних зграда, те да би се у слепом тунелу могла израдити мања електрична централа која би служила као резерва за осветљење најважнијих делова града.



Dok je za jedne metro u milionskim gradovima "aksiom koji se ne dokazuje", drugi su metro u srpskoj prestonici okarakterisali kao "sramotu Beograda". Više puta su pisani Gradski regulacioni planovi, menjane odluke, sa teškog metroa se prelazilo na laki tramvajski sistem, a rezultat svega toga je da se Beograd, sa 1,7 miliona stanovnika, "davi" u saobraćaju, dok metro još nije završen.

(Metro) Prvi put spomenut 1950.

Prvi zvanični pomen neke vrste metroa našao se u Generalnom urbanističkom planu iz 1950. godine, koji je predviđao dve linije takozvanog "regionalnog metroa". Predviđene su bile trase od Rume do Smedereva i od Pančeva do Obrenovca, koje bi se u gradskom području spuštale pod zemlju i ukrštale u centru grada. Ovakvi radovi bili su, kao preskupi za posleratnu Jugoslaviju, samo zacrtani za budućnost, ali je GUP ostavio zemljište i ograničio izgradnju građevina i infrastrukture kako ne bi bila ometana buduća izgradnje.

Tri linije iscrtane još 1968.

Godine 1968. objavljena je studija kojom je rukovodio dr. inž. Savo Janjić u kojoj je predložen prvi celovit koncept metroa. Predviđao je tri linije (Zemun - Zvezdara, Kalemegdan - Banjica i Čukarica - Višnjički put) ukupne dužine približno 33 kilometara, a one bi povezivale 35 stanica.



Planovi o izgradnji metro sistema u Beogradu konkretizuju se tokom mandata predsednika Skupštine grada Branka Pešića, koji je 1970. godine od Josipa Broza Tita isposlovao odluku da se Glavna železnička stanica izmesti u Prokop. Planirano je da radovi na gradnji novog Beogradskog železničkog čvora budu završeni za deset godina, nakon čega bi se počelo sa gradnjom metroa.

Od 1967. do 1972. godine urađen je Generalni urbanistički plan zasnovan na javnom prevozu građana nezavisnim šinskim sistemima, metroom i gradskom železnicom. Prema studiji iz 1976. prve dve linije išle bi od Zemuna do Vukovog spomenika i od Dorćola do Autokomande, a naknadno bi bilo izrađeno još sedam (pet klasičnih metro i četiri železničke).

Studija iz 1976. godine



Projekat "Metro Beograd" je završen decembra 1981. godine da bi naredne bio dostavljen Skupštini grada, koja je 1982. raspisala samodoprinos građana od po dva odsto ličnih primanja za "razvoj javnog gradskog saobraćaja", unapređenje vodosnabdevanja i dovršetak Kliničkog centra, koji je potvrđen na referendumu.

S konja na magarca 1985.

Izgradnja železničkog čvora je otpočela, izgrađen je Novi železnički most preko Save i teškom mašinerijom su probijeni gotovo svi potrebni tuneli. Međutim, pred kraj posla probijanja mreže, ponestalo je sredstava i projekat je ostavljen na čekanju. Nakon smrti Josipa Broza ekonomska situacija je počela da se pogoršava, a Beograd je počeo da se guši u saobraćaju.

Gradska vlast menja namere i 1982. tadašnji predsednik IO Skupštine grada Radoje Stefanović proglašava planove i projekte za metro "sramotom Beograda". Sektor za metro rasformiran je iste godine, a izrada novih urbanističkih planova poverena je Zavodu za planiranje razvoja grada Beograda, te se kreće u probijanje tramvajskih mreža. Na poduhvat "tramvaja za 21. vek" utrošeno je 200 miliona dolara prikupljenih u samodoprinosu građana iz 1982. godine.



Ipak, Sektor za metro je rehabilitovan 1986. godine, a 1989. je raspisan konkurs za izbor radne organizacije za "vođenje poslova na upravljanju pripremom i izgradnjom metroa u Beogradu".

Prva linija prigradske železnice, od Batajnice do još nezavršenog Prokopa, puštena je u promet 1984. godine. Četiri godine kasnije, završen je i južni krak železničkog čvora i vozovi su počeli da saobraćaju na liniji Batajnica - Rakovica, a 1995. godine otvorena je i podzemna železnička stanica Vukov spomenik, koja je uključena u sistem prigradske železnice Beovoz.

Đinđićeva ideja - od Merkatora do Vuka

Metro projekat 1997. godine odmrzava novi predsednik Skupštine grada Zoran Đinđić, koji dogovara da se odmah pristupi izradi programa, raspiše tender, završi Regulacioni plan centralne zone sa metroom suspendovan 1982. i otpočne izgradnja.

Skupština Grada Beograda usvojila je u julu 1999. godine, mesec dana nakon završetka NATO bombardovanja, Odluku o pripremanju regulacionog plana za izgradnju linije metroa M1 "Merkator - Vukov spomenik". Ovaj plan predviđao je liniju dugačku 7,5 kilometara, koja bi u celosti išla ispod zemlje, sa izuzetkom šinsko-drumskog mosta preko Save.

U 21. vek ušli sa tri nove linije

Nakon lokalnih izbora 2000. godine, novoizabrane gradske vlasti donose Odluku o izradi novog Generalnog urbanističkog plana. Ovo je bio sedmi put od 1982. da se naručuje pisanje novih urbanističkih planova.

Novim Generalnim planom odbačena je ideja o izgradnji klasičnog metroa i predviđen je laki šinski sistem, nazvan "Beogradski laki metro", sa tri linije (Tvornička - Ustanička, Hipodrom - Pravni fakultet i Banovo brdo - Novi Beograd). Međutim, 2008. ispostavilo se da ponovo nedostaje novac.

Đilas potpisao i predugovor sa Francuzima

U planovima za metro najdalje se otišlo krajem 2011. godine kada je tadašnji gradonačelnik Dragan Đilas potpisao neku vrstu predugovora sa francuskom firmom "Alstom". Prva linija trebalo je da vodi od Ustaničke ulice do Tvorničke u Zemunu, druga od Banovog brda do Pravnog fakulteta, a treća da preko novog Mosta na Adi poveže Čukaricu i Novi Beograd.

Nažalost, ni ovaj plan nikada nije zaživeo...

Blic

Atina je 1992. pocela izgradnju 2 (i slovima dve) linije koje su otvorene 2000. godine, a skroz zavrsene i produzene 2013... ukupna duzina 59km.
Ovom prvom, koja je izgradjena pocetkom 20. veka... za 10 minuta dodjes od Pireja do Omonie...

Inace, caka sa Bugarima je da finansiranje nikada nije prepusteno samo strancima i kreditima, vec koliko uzmu kredita, toliko i sama drzava ulozi...

Метро је извикан, шта фали трамвају.

Nema gde da se krece.

Tramvaji su za Novi Beograd, gde su ulice ravne, široke i imaju razdelna ostrva koja su ostavljena tu, između ostalog, da bi jednog dana služila za prolaz tramvaja ili nekog drugog JGP. I Beč ima tramvaje svuda po centru grada, ali je ravan, organizovan i ima više širokih ulica (nego stari Beograd). A od oboda centra do periferija vozi upravo - metro.
A terati tramvaje po BG Autkomandama, Točiderima, Ceraku (uskoro će da ga proteraju i tamo), Banjicama, Slavijama, Lionima... i uopšte, tesnim, strmim i punim ulicama starog dela grada... je suludo.


Anea - da, Atina je odličan primer. A i Sofija isto. Ja sam se žešće smorio kad sam video koliko su jedni Bugari uradili za ovih 18 godina a mi ne možemo ni jedan most da napravimo.


Inače, za taj prelazak s konja na magarca 1982. odgovoran je taj Radoje Stefanović, koji je hteo da glumi dobrog partijskog ratnika pa je sabotirao i zakopao projekat koji je uradio Branislav Jovin. Jedan od komentara je bio u fazonu ''vi biste da terate radnike iz Rakovice da idu pod zemlju da bi došli do centra svog grada''  Znači, japijima u Njujorku ne smeta da idu pod zemlju a majstori iz Rakovice su suviše dobri za tako nešto.  

Elem, među ''stručnjacima'' koji su ga podržali i napljuvali izgradnju metroa bio je i čuveni profesor Vukan Vučić.

Danas se taj Vučić na Saobraćajnom faksu hvali i uzdiže u nebesa kao najveći saobraćajni genije kojeg je Srbija ikad imala.

pa da, sigurno mali zna vise od profesora na univerzitetu u pensilvaniji.
a i ti isto hkj zajedno sa velikim poznavaocem saobracaja aneom.
zbilja, koji si ti faktor pa kazes da je vukan vucic ''strucnjak''?

Због којих разлога? С обзиром да је радио у Америци, не бих рекао да није био упознат са подземним видовима транспорта.

Mašiš poentu. Nisam rekao da Vučić nije stručan nego da je precenjen. Čovek je možda uradio dobra rešenja za gradove u Americi, ali kad se radi o rodnom Beogradu, failovao je i to nekoliko puta. Prvo 80ih, onda za vreme Đinđića i sad kad su Đilasovi radili studiju a on bio u komisiji. Još 70ih je bilo jasno da će Beogradu pri kraju veka metro biti neophodan, i umesto da da vetar u leđa onima koji su na tome radili, pa makar nešto započeli ili da barem neutralno ćuti, on je podržao seljačinu Stefanovića koji je urnisao Beogradski sistem javnog prevoza da bi sakupio par poena u partiji. Inženjer, i to saobraćajni, koji nije u stanju da gleda više od 10 godina unapred i nije baš neki veliki stručnjak.


A što se tiče toga koji sam ja faktor pa da se usuđujem da dovodim u pitanje takve odluke - pa, za početak, ja sam mu kolega koji je takođe učio i čitao nešto o tom javnom gradskom prevozu.    I to baš kod njegovog ''unučića'', Slavena Tice. Tica njega oslovljava sa ''moj đedo'' i on i njegovi asistenti se kunu u Vučića. I u početku svako neupućen misli da je to zato što su i Tica i Vučić Ajnštajni saobraćaja. Pa ipak, kad popričaš s dovoljno ljudi i pročitaš dovoljno stvari, shvatiš da su obojca nekoliko puta u karijeri stavljali svoj novčanik i interese ispred razuma i struke.

I tačno se vidi kako je Vučić to preneo i na Ticu. Tica je pravi GSPov čovek. Bio direktor pre 10 godina (istina, doveo je GSP kolko tolko u red tada), onda ga najurio Đilas, pa čim je otišao Đilas odma se brže bolje vratio u Nadzorni odbor. Elem, Tica priča kako je danas vožnja GSPom, u Beogradu, prestižna i udobna koliko i vožnja javnim prevozom. Dalje, agituje da se produže tramvajske šine do Ceraka umesto da se šire po Novom Beogradu, koji je za to i projektovan. Na pitanja o metrou uvek drobi neku priču ''rano je još za metro'',i u suštini daje do znanja da je protiv metroa. Jer ako se izgradi metro, njime će upravljati Železnica ili posebno preduezeće, a njegov dragi GSP će da izvisi. Usput, dok svi lome glave oko toga kako sprovesti metro, on se mlati s uvođenjem car share-a. U Beogradu. U Srbiji. Na Balkanu. 

A sve to je povuko upravo od svog ''đeda'', Vučića. I on i Vučić su vrsni stručnjaci za neke stvari i za tuđe gradove, ali kad se radi o Beogradu, tu su potpuno van razuma. Bar što se tiče ovih dosadašnjih dela i ideja.


Pa iz istog razloga što je taj Stefanović stopirao metro i ugasio tadašnji Sektor za izgradnju metroa. Imao je neki interes. Hteo je da se pokaže pred partijom. Vučić je možda isto imao neki sličan interes. Možda ne zbog sebe, on je još tad živeo u Americi, ali je možda hteo da progura nekog drugog. Npr nekog u GSPu, koji je dobio tih 200 milki umesto Železnica.

Zvuči neverovatno, ali ima tu svakakvih lobiranja i tabora. Njegov đak Tica je najbolji primer. Čovek se ceo život bavi JGPom, čak se i predstavlja kao svojevrsni razredni starešina Modula za transport a priča kako Beogradu (još) ne treba metro.

Да ли је неко навео неке техничке разлоге?