Beogradski aerodrom otima njive seljacima

Seljak iz Surčina Slobodan Lučić najavio je da će izvesti svu poljoprivrednu mehanizaciju i leći na svoju njivu da bi sprečio početak gradnje kargo centra na surčinskom aerodromu. Kargo centar treba zajednički da grade Aerodrom „Beograd“ i američka firma „Dajnkorp“.

- Nemam ja ništa protiv toga da država uzme zemlju i gradi sa Amerikancima. Ali, gospodo, platite realno. Ne dam njivu za mizerne pare, teraću ih do Strazbura - kaže Lučić.

Slobodan Lučić je samo jedan od surčinskih seljaka koji su tužili Aerodrom „Beograd“ zbog toga što im ne nudi, kako smatraju, pravičnu naknadu za eksproprisanu zemlju na kojoj treba da se gradi kargo centar, najveće stecište robnog avionskog prometa u regionu. Seljaci su ljuti jer beogradski aerodrom od njih otkupljuje zemlju za četiri miliona evra, a posle tu istu zemlju, kao sedam puta veći ulagački kapital, unosi u novo preduzeće sa američkom firmom „Dajnkorp“.

Prošle godine beogradski aerodrom pronašao je strateškog partnera u američkoj firmi „Dajnkorp“ koja, prema planovima, treba da uloži 60 miliona dolara u izgradnju kargo centra i prateću logistiku, čime bi Beograd postao centar jugoistočne Evrope za avionski prevoz tereta.

Potpisan je memorandum o formiranju „džoin venčur“ firme u kojoj 65 odsto vlasništva imaju Amerikanci (sa svojih 60 miliona dolara) i 35 odsto Aerodrom. Veličina ulagačkog kapitala Aerodroma se ne objavljuje, ali se zna da je to samo surčinska zemlja sa pratećom infrastrukturom, koje trenutno nema.

Seljacima su podeljena rešenja o eksproprijaciji i pozvani su prošlog septembra na prvi u nizu razgovora o pravičnoj nadoknadi.

- Bili su veoma arogantni. Namerno su govorili nerazumljivim jezikom prepunim finansijskih i pravničkih termina, i jedino što je seljak mogao da razume to je da ga ubeđuju da pristane na cenu od pet evra po metru kvadratnom - priča Milena Belanović, diplomirani ekonomista i vlasnica jednog jutra zemlje.

Sastanci su se ređali cele jeseni, ali dogovora nije bilo. Seljaci su se, u međuvremenu, raspitivali o cenama eksproprisanog zemljišta.

- Eksproprisanu zemlju za groblje Orlovača država je plaćala vlasnicima 25 evra po metru kvadratnom, a za izgradnju saobraćajnice T6, na potezu Kvantaš - Bežanijsko groblje - autoput, čak 42,3. Ta zemlja je u rangu naše, a oni nama nude kao poslednju cenu sedam evra - kaže Đorđe Puzavac, vlasnik jedne od najvećih parcela od 5,7 hektara.

Na zahtev Aerodroma, Gradski zavod za veštačenje 2004. procenio je da zemlja vredi 15 evra po kvadratu i da se radi o gradskom građevinskom, a ne o poljoprivrednom zemljištu. Međutim, Aerodrom nije preuzeo rezultate veštačenja, već se okrenuo drugim procenjivačima.

- Objektivnosti radi, obratili smo se Poreskoj upravi koja je procenila da zemljište vredi 500 dinara po metru kvadratnom. Našli smo srednju cenu od sedam evra, koju su od 15 ranijih vlasnika prihvatla njih četvorica - kažu u Aerodromu i tvrde da je zemljište poljoprivredno, da nema infrastrukturu i da se slično takvo u području buduće obilaznice Beograd prodaje privatnicima za 0,2 evra po kvadratu.

Rukovodstvo Aerodroma ne želi da govori o visini svog ulagačkog kapitala, ali ističu da je to „zemlja sa pratećom infrastrukturom“.



Izvor: Blic \ Svetlana Palić