«...нађох најкрасније место од давнине, превелики град Београд...»

Деспот Стефан Лазаревић


Двери

Некада je та Тврђава садржавала у себи цео град.

Београдска тврђава била је исто што и Београд-тврђава, „Скамењена бела лађа над водама", „бела кост међу облацима, кост костију наших". Према непотпуној евиденцији. судбоносне битке за њу вођене су 114 пута. Они који су бројали поглавља њеног рушења никада нису издржали дуже од 40. Историја градње, срећом, увек је имала бар једно поглавље више. Бивало је, неретко, да се рушилац и градитељ састану у истој особи.

Повест Београдске тврђаве препуна је вртоглавих обрта и недокучивих хирова судбине. Али сваки поштен бедекер требало би да упозори неопрезног туристу: ако застанете да све то проучите, остаћете заувек .Прогутаће вас историја необјашњивих заљубљивања у овај град.

Данас Београдска тврђава није цео град, али јесте његово срце. Није више град у њој, него она у граду. Стара тврђава је жижа и симбол модерног Београда, једне од кључних престоница и метропола Југоисточне Европе. Културно, историјско, туристичко, спортско, забавно средиште. Двери кроз које се и дан-данас улази у суштину Београда. Ако у метежу историје или збуњености срца заборавите зашто волите овај град, кажу Београђани, довољно је да дођете на Београдску тврђаву у младо јутро или рано предвечерје.

Београдску тврђаву, и после свега задивљујуће лепу, данас чине:

Горњи град (некадашње унутрашње утврђење, са цитаделом, онај део где се налази Београдски победник),

Доњи град (велико подрграђе чије су се зидине некада спуштале до самих обала Саве и Дунава) и

Калемегдан , Велики и Мали. Име тог негдашњег војног вежбалишта на заравни крај јужних зидина Горњег града, од турских речи кале (тврђава) и мадан (поље за борбу), данас једног од најлепших паркова у Србији, често је погрешно коришћено као назив за цео комплекс Београдске тврђаве.

Спомен обележје предаје кључева града

 


Фонтана „Борба"




Савска променада


Споменик захвалности Француској



Уметнички павиљон "Цвијета Зузорић"

Скулптуре испред павиљона "Цвијета Зузорић"

 



Зоолошки врт





Карађорђева капија( Ороспи капија) 



Галерија Природњачког музеја



Стамбол капија



Војни музеј

Сахат капија и кула



Барокна капија



Завод за заштиту споменика културе Београда



Споменик „Победник"



Краљ капија

Римски бунар



Макета замка Деспота Стефана



Дамад Али-пашино турбе



Чесма Мехмед-паше Сокoловића 

Дефтердарова капија



Споменик деспоту Стефану Лазаревићу



Деспотова капија (Источна капија)  Деспотова кула (Диздарева кула)



Зиндан капија и куле



Леополдова капија

Црква Ружица



Капела св. Петке

 

Костурница бранилаца Београда из Првог светског рата



Јакшићева кула



Видин капија

Капија Карла VI (капија Еугена Савојског) и Тополивница



Кула Небојша



Митрополитска палата



Велики барутни магацин (Барутана)

Кратка хронологија најважнијих догађаја

III век  с. е. Keлтско племе Скородисци насељава подручје Београда и оснива први данас по
знат град на овом месту, Сингидунум.

I век с. е. Римске легије у Београду граде свој castrum, војни логор, њих око шест хиљада, и остаће у граду на Ушћу током наредних четири века.

90-их година наше epe. Прву хришћанску епископију у Сингидунуму основао је свети Климент, рукопомажен од апостола Павла лично.

101. У Сингидунуму борави цар Трајан и врши смотру својих легија.

324. Цар Константин  Велики побеђује Ликинија, Диоклецијановог управитеља Сингидуну
мом и страшног прогонитеља хришћана.

363. Београђанин две голине на римском престолу: цар Јовијан.

378. Град разарају Готи.

395. Сингидунум постаје Сингидон. У Теодосијевој подели царства, град припада источном делу, под влашћу Аркадија (западним влада његов рођени брат Хонорије).

441. Хуни, под Атилом, разарају град, отварајући епоху сталних удара и пустошења, Гепиди, опет Готи,  Херули..

535. Jустинијан, византијски цар,  започиње обнову града, односно подизање новог.

550. Значајан талас Словена стиже на Балкан, по једнима први, по другима само нови, који ће се придружити Словенима староседеоцима.

584-593. Авари, под каганом Бајаном, освајају град и владају њиме. Истицнуће их Византинци.

610. Словени у Београду.

XI век.

 У Београду на путу ка Светој Земљи, готово неизоставно бораве бројни ходочасници (норвешки прннц Сигурд, кнез Гијом. бискуп Ринбер. ангулемски кнез Виљем), доцније и крсташи Валтер од Пунсија, Готфрид Бујонски...)

1018. После пропасти Самуиловог царства, Београд поново преузимају Византинци.

1040. Петар Дељан предводи велики устанак словенског становништва против Византије. 1074. Београд опет византијски, након веридбе угарског престолонаследника Гезе и визан-тијске приниезе.

1127. Стефан Други. угарски краљ, разара Београд и лађама превози материјал преко реке да би ол њега саградио земунску тврђаву.

1151. Византијски цар Манојло Комнин осваја Земун од Угара и Београдску тврђаву, опет
лаћама, враћа у Београд.

1182. Угарски краљ Бела Трећи руши Београд.

1189. Немачки владар Фридрих Барбароса задржава се у граду, на путу ка Цариграду.

1190. Зет и таст, византијски цар Исак Анђел и угарски краљ Бела Трећи, cpeћy се у Београду и склапају споразум по којем Београд и Поморавље постају византијски. Споразум ћe трајати једва три године.

1284. Београд по први пут у правом смислу српски. Добија га на дар краљ Драгутин Немањић  од свога таста Стефана Петог, оца краљице Катарине, након што је у Дежеву 1282. предао владарске инсигније свом брату краљу Милутину. Тако је зачето српско северно краљевство.

1315. Српска краљица Симонида у посети Драгутиновом Београду.

1316. Смрт краља Драгутина. Милутин на силу преузима Београд од краљевића Владислава.

1319. Угари, кажњавајући Милутина, освајају и до темеља разарају Београд.

1403-1427. Подизање и процват Београда деспота Стефана Лазаревића.

1427. Након смрти Стефанове, Угари одузимају Београд од његовог наследника, деспота Ћурђа, a овај потом, по угледу на Београд, подиже Смедерево.

1440. Прва у низу турских опсада Београда, под султаном Муратом II, Београд ће одолеватн пуних 81 годину.

1521. Султан Сулејман, међу Турцима зван Величанствени, осваја Београд и сво српско становништво исељава у Цариград, у Белиград махалу, измећу Златних и Силивријских врата.

1688. Максимилијан Баварски, начелу Аустријанаца, осваја и две године држи Београд

1690. Турци поново у Београду. У експлозији барутног магацина у Доњем граду, нестаје већи део Београда деспота Стефана.

1717. Аустријанци иод командом Еугена Савојског освајају и 22 године држе град. Подижу чувени барокни Београд и тврћаву по чијим остацима делимично и данас ходимо.

1739-1760. Турци поново заузимају варош и у великој мери руше бедеме око ње.

1807. Карађорђе и његови устаници продиру у Тврђаву и ослобађају Београд.

1813. Слом Првог српског устанка. Турци поново у Београду.

1830. По султановом хатишерифу, Турци задржавају тврђаву, a варош око ње припада Србима.

1842. Престоница Милошеве пресељена из Крагујевца у Београд.

1862. Сукоб на Чукур-чесми. Турци са бродова бомбардују варош.

1867. Кнез Михаило Обреновић преузима кључевс Београдске тврђаве.