opet ja, plavusa, jel', nesto se ne secam da je Austrougarska okupirala Srbiju?
Posle ovoga svaka diskusija je stvarno nepotrebna Ne mogu da pricam o toj tematici sa nekim ko napise ovako nesto.
A to sto sam ja prdnuo malopre je olaksalo Francuskoj da ubije jos koje dete u Libiji. Milos Obilic nicim nije zaduzio Srbiju ako neka ulica nosi njegovo ime treba odmah da se vrati jer je on ubistvom Murata samo navukao jos veci gnev Osmanlija na napaceni srpski narod
Ако дозвољаваш: Задужио је Србе јер је показао међународној заједници да НИЈЕДАН окупатор не сме мирно да се шета Светим Србским земљама! Зашто фердинандову судбину нису поделили солана, ширак, шредер, клинтонка и клинтом, бушови, холбрук, саркози, меркелова, бодо хомбах, бајде и остали чивути, доказ је колико су се принципи променили за мање од века.
Citat
jel', nesto se ne secam da je Austrougarska okupirala Srbiju?
Вуковар је коштао хиљаде српских живота – добрим делом управо оних наочитих момака који су 10. марта 1991. у колонама пристигли на Теразијску чесму са Звездаре, Карабурме, Чубуре, Чукарице, и из разних приграђа. ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ Да гроб видиш Дрекала Војводе, На граници Албаније стражи, Нити спава, нити смјену тражи!
prica se o odredjenom trenutku u istoriji a ti ako to nisi shvatio sta da ti ja radim
samo se ti sprdaj ali to sto ti pricas uopste nije za smajli
kada bi Srbi imali tu osobinu da gledaju malo dalje u buducnost i u skladu sa tim delaju umesto toga da se odmah bacaju na ubistva neke stvari bi bile drugacije
« Poslednja izmena: 23. Avg 2011, 21:43:38 od krouli »
Госпођица krouli (или госпођа, молим Вас не замерите ако сам погрешио) донекле и има право. Гаврило Принцип заиста ничим није задужио Србију. Његов поступак је увукао Србију у рат који Србији никако није требао. Рат који је Србију превише коштао. Рат у којем је Србија изгубила велики број становништва.
Међутим госпођице krouli, тај рат је био неизбежан. Од Мајског преврата и доласка Карађорђевића на српски престо и дефинисања њихове политике, постало је јасно да је рат са Аустро-Угарском неизбежан. Остало је само да се реши питање времена почетка тог рата.
Аустро-Угарска је одвајкада тежила контролисању Балкана како би успела изаћи на Медитеран што је био главни спољно политички циљ монархије. И за време владе Милана и касније Александра Обреновића, њихов план је добро функционисао. На Берлинском конгресу 1878. Србија је издејствовала независност. Ту независност је добила управо захваљујући Аустро-Угарској, али наравно, ништа на овом свету није џабе. Заузврат, Србија се одрекла својих аспирација према истоку, те је Црна Гора такође добила незавиност чиме је спречено евентуално спајање две државе, а Аустро-Угарској је отворен пут да окупира Босну, коју је одмах након конгреса де факто контролисала. Уступљен јој је Санџак, а озваничена је и економска билатерална сарадња потписивањем трговинским споразумима, што је практично значило да се већи део увозне робе увози из Аустро-Угарске, а чак је постигнут договор да Србија о свом трошку изгради железницу дуж земље коју би Аустро-Угарска без надокнаде користила. 3 године касније, 1881. године, Србија је у циљу подизања на виши ранг и добијања статуса краљевине, потписала чувену "Тајну конвенцију" по којој Србие није смела потисати било какав уговор, без претходне сагласности Аустро-Угарске. Тиме је фактички Србија доспела под Аустро-Угарски протекторат. И да није било Мајског преврата и промене курса државне политике, односно окретање Русији и Француској, сасвим је могуће да би се Србија и званично спојила са Аустро-Угарском монархијом.
И видите госпођице krouli, зато је тај рат био неизбежан. Једноставно, Аустро-Угарска је само чекала прави тренутак, односно повод да започне тај рат. Наравно, ту је била и Немачка која је такође имала своје интересе на Медитерану и у Африци, тј. била је веома незадовољна расподелом колонија, те је и она прижељкивала ратно стање како би се што више, народски речено, овајдила.
И после овог мањег ексурса, да се вратимо на нашег протагонисту... Гаврило Принцип је, као што знате, био припадник организације под именом "Млада Босна". Морате схватити да су ту организацију ипак чинили млади људи, а наш народ има једно добро поређење: младост=лудост. Младићи који нису имали појма о политици и који су мислили да заиста раде нешто у корист свог народа. Зато им и не треба замерати превише... То су били средњошколци и студенти. Махом људи који су тек почели да се брију. Сам Гаврило Принцип је те 1914. године само 20 година. Његови саучесници у атентату су били исто његова генерација. Данило Илић, мозак читаве операције је био три године старији од Гаврила, Недељко Чабриновић је имао тада 19 година, Трифко Грабеж исто 19, Цветко Поповић 18, Васо Чубриловић само 17 година.
Неко би их назвао децом, госпођице krouli. Немојте бити превише оштри према њима. Они су најмање криви.
Госпођица krouli (или госпођа, молим Вас не замерите ако сам погрешио) донекле и има право. Гаврило Принцип заиста ничим није задужио Србију. Његов поступак је увукао Србију у рат који Србији никако није требао. Рат који је Србију превише коштао. Рат у којем је Србија изгубила велики број становништва.
Међутим госпођице krouli, тај рат је био неизбежан. Од Мајског преврата и доласка Карађорђевића на српски престо и дефинисања њихове политике, постало је јасно да је рат са Аустро-Угарском неизбежан. Остало је само да се реши питање времена почетка тог рата.
Аустро-Угарска је одвајкада тежила контролисању Балкана како би успела изаћи на Медитеран што је био главни спољно политички циљ монархије. И за време владе Милана и касније Александра Обреновића, њихов план је добро функционисао. На Берлинском конгресу 1878. Србија је издејствовала независност. Ту независност је добила управо захваљујући Аустро-Угарској, али наравно, ништа на овом свету није џабе. Заузврат, Србија се одрекла својих аспирација према истоку, те је Црна Гора такође добила незавиност чиме је спречено евентуално спајање две државе, а Аустро-Угарској је отворен пут да окупира Босну, коју је одмах након конгреса де факто контролисала. Уступљен јој је Санџак, а озваничена је и економска билатерална сарадња потписивањем трговинским споразумима, што је практично значило да се већи део увозне робе увози из Аустро-Угарске, а чак је постигнут договор да Србија о свом трошку изгради железницу дуж земље коју би Аустро-Угарска без надокнаде користила. 3 године касније, 1881. године, Србија је у циљу подизања на виши ранг и добијања статуса краљевине, потписала чувену "Тајну конвенцију" по којој Србие није смела потисати било какав уговор, без претходне сагласности Аустро-Угарске. Тиме је фактички Србија доспела под Аустро-Угарски протекторат. И да није било Мајског преврата и промене курса државне политике, односно окретање Русији и Француској, сасвим је могуће да би се Србија и званично спојила са Аустро-Угарском монархијом.
И видите госпођице krouli, зато је тај рат био неизбежан. Једноставно, Аустро-Угарска је само чекала прави тренутак, односно повод да започне тај рат. Наравно, ту је била и Немачка која је такође имала своје интересе на Медитерану и у Африци, тј. била је веома незадовољна расподелом колонија, те је и она прижељкивала ратно стање како би се што више, народски речено, овајдила.
И после овог мањег ексурса, да се вратимо на нашег протагонисту... Гаврило Принцип је, као што знате, био припадник организације под именом "Млада Босна". Морате схватити да су ту организацију ипак чинили млади људи, а наш народ има једно добро поређење: младост=лудост. Младићи који нису имали појма о политици и који су мислили да заиста раде нешто у корист свог народа. Зато им и не треба замерати превише... То су били средњошколци и студенти. Махом људи који су тек почели да се брију. Сам Гаврило Принцип је те 1914. године само 20 година. Његови саучесници у атентату су били исто његова генерација. Данило Илић, мозак читаве операције је био три године старији од Гаврила, Недељко Чабриновић је имао тада 19 година, Трифко Грабеж исто 19, Цветко Поповић 18, Васо Чубриловић само 17 година.
Неко би их назвао децом, госпођице krouli. Немојте бити превише оштри према њима. Они су најмање криви.
Вуковар је коштао хиљаде српских живота – добрим делом управо оних наочитих момака који су 10. марта 1991. у колонама пристигли на Теразијску чесму са Звездаре, Карабурме, Чубуре, Чукарице, и из разних приграђа. ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ Да гроб видиш Дрекала Војводе, На граници Албаније стражи, Нити спава, нити смјену тражи!
Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.
Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.
Tema: 
Ne mogu da pricam o toj tematici sa nekim ko napise ovako nesto. 
