Либерализација фиксне телефоније пре приватизације Телекома „Србија” осетно би смањила вредност тог предузећа

Вест да је оператер кабловске телевизије „Србијан брод бенд”(СББ) затражио лиценцу за бављење фиксном телефонијом поново је актуелизовала тему о либерализацији овог тржишта. Наиме, настојање СББ-а да својим корисницима понуди и услугу класичног телефонирања је први озбиљан покушај да у ту област уђе приватни сектор. Јер, чак и после пуне две године од када Телеком „Србија” више не ужива ексклузивно право над фиксном телефонијом, та област је и даље недоступна приватном интересу.

Републичка агенција за телекомуникације је захтев СББ-а проследила Министарству за телекомуникације и информатичко друштво, које је саопштило да је за издавање лиценце неопходно расписивање тендера. Министарство ће пре тога одредити минимум услова које ће оператери морати да испуне. Међутим, како ствари стоје, СББ, као и било који други домаћи кабловски оператер са сличним намерама, мораће да на телефонију сачекају још неко време. Не због одређивања минимума стандарда и расписивања тендера, већ због чињенице да либерализација фиксне телефоније није могућа без сагласности највиших државних кругова.

Поента је у томе да би увођење конкуренције у фиксну телефонију озбиљно угрозило Телеком „Србија”. То државно предузеће услуге пружа по ценама које, као социјалну категорију (локални и међумесни позиви), ограничава држава (компензација за то су високе тарифе међународног телефонског саобраћаја). Такође, Телеком је као национални оператер дужан да из зараде издваја средства за увођење телефона у неразвијеним крајевима, иако су такве инвестиције најчешће у супротности са логиком профитабилног пословања.  Другим речима, у питању је могућност да либерализација фиксне телефоније смањи вредност Телекома „Србија”, а приватизација тог предузећа тек престоји – након 2010. године. Са претпоставком да ће циљна група кабловских оператера бити корисници у развијеним срединама – градовима, Телекому би, практично, преостао мање атрактиван, рурални тржишни удео. Резултат тога била би осетно мања цена по којој ће Телеком добити новог власника. Реч је о разлици израженој у десетинама, па можда чак и стотинама милиона евра. А приватизација Телекома је пролонгирана са намером  да кроз развој до 2010. године та компанија додатно увећа своју вредност.

Ипак, без обзира на то што се на путу даљег развоја српских телекомуникација још једном, и по ко зна који пут, испречио Телеком, околности нису тако катастрофалне. Истина је да претплатници кабловских телевизија још неко време неће моћи да бесплатно телефонирају у оквиру мреже свог оператера, али и за оне који због изузетно скупих импулса у међународном саобраћају не могу да често позивају родбину и пријатеље у белом свету постоји решење.

Уосталом, иоле пристојнији познаваоци Интернета то знају већ годинама и свакодневно уживају у погодностима интернет-телефоније захваљујући специјалним и по правилу бесплатним компјутерским програмима који по изузетно привлачним ценама омогућавају позивање широм света. Једини предуслов је да се код позива веза успоставља путем рачунара.

Програм, „џаст воип” (један од многобројних који се могу пронаћи једноставном претрагом Интернета) нуди позивање фиксних и мобилних телефона у целом свету. Цене разговора обрачунате су у минутима и оне зависе од случаја до случаја. Штавише, позивање фиксних и мобилних претплатника у Канади је „бесплатно”, док се у Сједињеним Америчким Државама и Румунији наплаћују само позиви упућени ка фиксним мрежама. Издатак је једино утрошено време на Интернету које наплаћује локални провајдер.

Цене разговора крећу се од 1,030 до  0,300 евроценти по минуту. Најскупљи су разговори упућени ка егзотичним острвима у Индијском океану и Пацифику, а високе тарифе вуку и земље са неразвијеним телекомуникацијама. Наша земља је и даље означена као држава Србија и Црна Гора, и позиви упућени ка фиксној телефонији стају 0,060, а мобилним мрежама 0,160 евроценти. Тарифе за Хрватску су ниже – 0,010, односно 0,140 евроценти, док су позиви ка Босни и Херцеговини скупљи, 0,090 за фиксну, а 0,200 за мобилне мреже.

Кредит са којег се аутоматски умањује утрошена вредност уплаћује се унапред. Куповина кредита могућа је и у нашој земљи, уплатама овлашћеним реселерима (препродавцима).
За крај, захтев СББ-а ипак најављује боље дане за кориснике фиксне телефоније у Србији. До пре само неколико година била је немогућа чак и сама помисао на конкуренцију. Овако, питање је времена када ће држава фиксну телефонију отворити и за приватни сектор. То не значи да ће Телеком „Србија” изгубити трку са конкуренцијом, јер то се није десило ни „Дојче телекому”. Немачки национални телекомуникациони оператер је и даље доминантан и својим корисницима пружа широку палету услуга. За само 20 евра, рецимо, он нуди пакет са бесплатним позивањем фиксних телефона у локалу, неограничену брзу интернет-везу и повољне тарифе за иностранство.
Марко Лакић

Politika