Veliki porezi i akcize kreiraju cenu naftnih derivata, a nameti države ubedljivo su najveći na Starom kontinentu, gde se država „ugrađuje" čak i 70 odsto

Evropljani plaćaju naftne derivate mnogo skuplje od vozača na drugim kontinentima - čak dva-tri puta više nego što plaćaju Amerikanci. Glavni razlog preskupog goriva u Evropi su porezi. Od cene goriva koju na pumpi plati Amerikanac država kroz poreze uzima 11 odsto, dok u Evropi, „udeo" države u ceni goriva ide i preko 70 odsto.

Pored visokih poreza, veliki rast cena benzina na svetskom tržištu snažno deluje na jugoistočnu Evropu. Sve zemlje regiona zavise od uvoza nafte te su rekordno visoke cene podstakle inflaciju.
Turski potrošači su najteže pogođeni. Oni kupuju gotovo najskuplji benzin na svetu i plaćaju dva evra za litar bezolovnog benzina. Pre šest godina litar u ovoj zemlji je koštao samo 60 evrocenti. Pun rezervoar benzina Turke sada košta oko 105 evra - više od nekih avionskih karata za domaće letove. S druge strane, minimalna neto plata iznosi samo oko 254 evra. Paradoksalno je to što Turci zbog benzina ostaju praznih novčanika jer je njihova zemlja blizu najvećih svetskih proizvođača nafte i profitira od povoljnih ugovora. Glavni razlog su visoki porezi. Nameti na gorivo predstavljaju 13,9 odsto ukupnih poreskih prihoda.

Balkan najugroženiji

Ista stvar - visoke cene benzina, visoke stope poreza i porast inflacije - potresa ceo Balkan. Tako, na primer, Srbija ima čast da bude među deset najskupljih zemalja Evrope kad je reč o bezolovnom benzinu. Kao i u Turskoj, glavni razlog su porezi i akcize. Oni u Srbiji predstavljaju 50 odsto cene goriva, navode stručnjaci. Uz to, Naftna industrija Srbije ima monopol na preradu nafte u Srbiji. Usled zastarele tehnologije, troškovi prerade nafte su među najvišima u Europi.

Dobavljači benzina u Albaniji takođe ukazuju na poreze kao ključni faktor, posebno PDV od 20 odsto. Šačica kompanija kontroliše tržište benzina u Albaniji, a cene idu samo u jednom pravcu: naviše. Čak i kad cene na međunarodnom tržištu opadnu, promena se obično ne odražava na albansko tržište. Mnogi stručnjaci tvrde kako albanska vlada koristi porast cena benzina kako bi smanjila proračunski deficit. Kao i u Srbiji, vlasti, uprkos agoniji potrošača, nisu učinile ništa u pravcu snižavanja poreza.

Obližnja Makedonija takođe se zadnjih meseci suočava s naglim porastom cena, a litar benzina košta oko 1,3 evra.

Osim što je vožnja postala skuplja, ovaj trend utiče i na cenu centralnog grejanja koje je nedavno poskupelo 60 odsto.


U Rumuniji je dizel gorivo skuplje od benzina. Jedini rumunski proizvođač PETROM, u kojem većinski udeo poseduje austrijska grupa OMV. Litar premijuma 95 sada košta 1,14, a litar bezolovnog - 1,13 evra. Litar dizela prodaje se za 1,24, dok je cena litra evrodizela 1,22 evra.

Naftne velesile

Saudijska Arabija, Venecuela i Norveška su među najvećim izvoznicima nafte - ako se izuzme politički nestabilna Nigerija i Iran, koji je kontroverznim nuklearnim program na sebe navukao nezadovoljstvo zapadnih sila. Ali to je sve što je zajedničko za te tri zemlje jer u svakoj od njih cene benzina se drastično razlikuju, a svaka od njih na sasvim različite načine troše novac od prodaje nafte. Saudijska Arabija ima najveće rezerve nafte na planeti i najnoviji rat cena crnog zlata uzrokovao je pravi bum u izgradnji infrastrukture.

Sudijska vlada kontroliše celokupni prihod od nafte, ali sa sve većim rastom populacije - povećava se i siromaštvo, pa prvi ljudi u kraljevini obećavaju da će ubuduće deliti bogatstvo kao nikada pre. Cena benzina u Rijadu sada je 16 centi za litar. Napravljen je i prvi nacionalni fond za siromašne, a obećano je i otvaranje novih škola.
U Venecueli, s ponajvećim naftnim rezervama u zapadnoj hemisferi, predsednik Ugo Čavez crnim zlatom kupuje uticaj u inostranstvu. Kod kuće - novac se izdvaja za najvatrenije pristalice - siromašno stanovništvo. U Venecueli svedočimo kooperacijama socijalističkog stila, jeftinim samoposlugama i besplatnoj zdravstenoj zaštiti. Na pumpama u Karakasu benzin je najjeftiniji artikal. Flaša vode za piće košta 15 puta više od litra benzina - koji košta neverovatnih sedam i po centi.

Konačno - Norveška je najveći svetski izvoznik nafte i najbogatija država na svetu. Po glavi stanovnika, Norvežani su za čak 25 odsto bogatiji od Amerikanaca, upravo zahvaljujući nafti iz Severnog mora. Norveška štedi skoro sav novac od prodaje, a porez na zaradu od nafte je čak 78 odsto. Novac završava na nacionalnom računu i biće korišćen kad izvori nafte presuše. Litar goriva u Norveškoj je dva dolara i 70 centi - što je najskuplje na planeti.

Izvor: Press