ajd' nazad na temu

Стодневни период безуспешних покушаја формирања нове владе у Бриселу као нови наговештај распада заједничке државе
Политика - Пре сат и 12 минута


АНАЛИЗА ВЕСТИ

Група белгијских статистичара, посвећених политичким дешавањима, најавила је минулог викенда да ће уврстити сутрашњи уторак у историјске анале - као тужни јубилеј, "почетак краја вештачке државне творевине". Сто дана конституционална монархија нема владу. Скептици, не само они, говоре о предстојећем, неминовном раздвајању на франкофони, валонски део и на фламанску државну творевину.

Повод израженој скепси у погледу опстанка државе доводи се у везу са неуспелим покушајем мандатара Ива Летерма да образује нову владу. Победник пролећних парламентарних избора Летерм поднео је крајем августа захтев краљу Алберту да буде разрешен мандата оптужујући за опструкцију - сестринску, конзервативну странку у валонском делу земље. Друга страна није околишала да оптужи Летерма да управо он дејствује са позиција "једнонационалног једноумља".

У међусобним оптужбама веродостојније звуче аргументи који терете декларисаног фламанског националисту Ива Латерма. Чињенице, међутим, указују на дубље корене неспоразума - метастазе сепаратизма прожимају све странке национално троделне краљевине. Национална подељеност конзервативних центриста има свој пандан у окружењу грађанске левице, међу еколозима и, наравно, међу екстремно десно опредељеним странкама. Јавна је тајна, да (не)спремност странака да понесу одговорност црпи мотивацију из чињенице да би у предстојеће четири године ваљало ударити темеље новом заједништву тамошње популације - Фламанаца, Валонаца и Немаца (око 10 одсто популације).

У умереном белгијском политичком речнику присутна је фраза о "стварању битних предуслова за устоличење нових, далекосежних права региона". Као крајњи циљ помиње се устоличење конфедерације Валонаца, Фламанаца и аутономних регија немачког говорног подручја под једном круном. Овај план, међутим, не наилази на одобравање, још мање на поверење у широкој јавности. У извештају из Белгије аналитичар британског "Обзервера" известио је јуче, да на улици, међу пролазницима, не преовладавају расправе да ли би до разлаза требало да дође, већ како: "Најприсутније је одмеравање садашње ситуације и могућег, будућег решења. Помиње се мирни (,плишани’) разлаз Чешке и Словачке...".

"Језичке и културне баријере, веће су од заједничких интереса", забележено је у немачком недељнику "Цајт". Ослањајући се на статистичке податке, подвучено је да су сепаратисти у оба дела земље у мањини - 45 одсто Фламанаца и око 20 одсто Валонаца подржава раздвајање. Ипак, "Цајт" није прећутао да привредни интереси могу, преко ноћи, да измене однос унитариста и сепаратиста - пре свега у богатијим, фламанским регијама, који неуморно истичу да им је досадило да из свог џепа "хране" Валонце.

"Упркос све израженијој подељености, Европа и даље интензивно размишља о начину одржања белгијског заједништва", тврде аустријски извори при Европској комисији у Бриселу: "Свеприсутни страх да би, уз остварене сепарације у последње две деценије, раздвајање Белгије на две државе могло да подстакне нове кризе у државама ЕУ - од Шпаније до Италије, од Корзике (Француске) до Словачке и Румуније, где мађарске мањине све гласније траже припајање матици - размишља се о такозваном наметнутом решењу...".

Као крајња опција, наводно, у фиокама се чува план проглашења Брисела за дистрикт ЕУ, по угледу на Вашингтон - у случају разлаза Валонци и Фламанци захтевају да садашња престоница припадне њима.

Ja bih rekao da je to po ugledu na Brcko.

Ako su se toliko slicni narodi (da ne kazem isti) razdvojili u bivsoj Jugoslaviji ovde je to sasvim izvesno. Ti narodi nemaju nista zajednicko niti stanovnici jednog dela zemlje imaju pojma sta se dogadja u drugom delu. Znaci raspad je neminovan.

Belgija bez nove vlade više od tri meseca posle izbora
Državi preti raspad
Kriza počela pobedom Flamanske hrišćansko-demokratske partije Iva Leterma na izborima
Više od tri meseca posle parlamentarnih izbora u Belgiji politički lideri još nisu uspeli da se dogovore o novoj vladi, pa mediji sve češće postavljaju pitanje da li još uopšte ima nade za Belgiju.

Kriza je počela pre tri meseca kada je Flamanska hrišćansko-demokratske partija Iva Leterma, koja se zalaže za slabljenje ionako labave federalne vlasti, pobedila na parlamentarnim izborima. Saobraćajni, stambeni, poljoprivredni, prosvetni i kulturni sektori su već pod kontrolom pet regionalnih, jezički osobenih parlamenata i administracija, ali Leterman želi da u nadležnost regionalne vlasti pređu i poreska, socijalna, ekonomska, imigraciona, nacionalna i pravosudna politika.

Severno, flamansko područje je razvijenije i ima manju stopu nezaposlenosti od južnog, frankonfonskog dela. Flamanski glasači, koji naginju desnici, godinama se žale da subvencionišu „lenju“ frankonfonsku Valoniju, čije stanovništvo uglavnom glasa za levicu ili centar. Belgijska politička tradicija je nalagala da se Letermu, lideru najmoćnije stranke u parlamentu, ponudi da formira novu vladu, ali razgovori o tome su propali krajem avgusta. Belgijski kralj Albert Drugi imenovao je drugog člana Letermeove stranke - Hermana Van Rompuja da sa ostalim političkim liderima razmotri mogućnosti postizanja sporazuma o formiranju vladajuće koalicije.

PODELA NEMINOVNA

Dve trećine pripadnika flamanske zajednice smatra da će se Belgija pre ili kasnije podeliti, pokazuje anketa koju je juče objavio belgijski list Het latste nieuvs, prenosi Rojters. List takođe navodi da skoro svaki drugi Flamanac ili njih 46,1 odsto, želi da se Belgija podeli, što ukazuje da separatisti čekaju povoljan momenat uprkos političkom statusu kvo.

U protekle tri decenije, Belgija je imala niz premijera uglavnom sa flamanskog govornog područja jer su u njih imali poverenje građani obeju etničkih zajednica. Politički analitičari smatraju da dolazak Leterma na čelo Flamanske demokratske partije označava kraj dinastije lidera sposobnih da izmire političke podele unutar Belgije.

Belgijska država je rođena istorijski vrlo kasno - tek 1830. godine. „Brak“ Flamanaca na severu, koji govore flamanski (odnosno holandski, pošto je to isti jezik) i Valonaca na jugu, koji govore francuski, ugovorile su velike sile da bi stvorile neutralnu, „tampon državu“ prema Francuskoj, posle lošeg iskustva koje su imali s Napoleonom. Iako su Flamanci brojniji od Valonaca, potonji su uglavnom dominirali na svim planovima. Za frankofonsku belgijsku elitu (kojoj se priključila i flamanska buržoazija), Flamanci su bili zaostali seljaci. Tako je nastala društvena i ekonomska diskriminacija, izvor nezadovoljstva Flamanaca koje ni danas nije prestalo. Donedavno je Valonija bila mnogo bogatija od ruralne Flandrije, ali danas je obrnuto.

Ustav je pet puta menjan od 1970, što je donelo korenitu promenu sistema vlasti u federalnu strukturu zapanjujuće složenosti - pravi odraz različitosti dveju etničkih zajednica. Zahtev Flamanaca za nezavisnošću jasno je predočen u „Manifestu za nezavisnu Flandriju u Evropi“, objavljenom krajem 2005. Dokument je utoliko ozbiljniji što njegov autor nije ksenofobična, ekstremno desničarska partija Flams belang, već 65 pripadnika flamanskog poslovnog i akademskog establišmenta. U manifestu stoji da Flandrija i Valonija imaju drugačije potrebe i ciljeve zbog dubokih političkih, ekonomskih, društvenih i kulturnih razlika koje među njima postoje. Tu se tvrdi da sadašnja federalna struktura sa ograničenjima usmerenim protiv većine vodi ka „trulim kompromisima“ na nivou federalne države i „neumerenom pretakanju novca iz Flandrije u Valoniju i Brisel“.

zar je toliko ozbiljna situacija?

A možda ni Flamanci nisu živjeli pod krvničkom, pljačkaškom i bahatom Valonskom čizmom, pri čemu Valonci nisu krajnje perfidno "oslobodili" (u  biti, okupirali) Flamance, i time uzrokovali brutalnu reakciju?

Jesi o tome možda porazmislio, a?

krvnickom?
u periodu od 1918 do 1941?
a ako je takvo vladanje krivo za 41 sta je bilo krivo za 1914?
veca sranja i s vecom uzivanjem su Hrvati napravili Srbima nego Austrijanci...

A šta su to, ajd' reci mi, Hrvati napravili Srbima 1914.? Šta? Gdje? Kako?

Погром Срба у Сарајеву после Принциповог атентата, учешће у аустроугарској војсци...

To su radili jedino, isključivo Hrvati iz Hrvatske? Aha... da... kako da ne...


Opća vojna obveza?
Regrutacija?
Vojska ili zatvor?

Borba protiv Talijana? Soča? Piave? Kobaridi?

Jesi čula ikada za te stvari, a?