ljudi, ja već spremam dobrovoljen jedinice za rat u Belgiji kao i mirotvorce i humanitarnu pomoć. ko hoće može da pomogne

Svi su zdusno podrzavali i potpomogli raspad SFRJ, sad se sve vraca i sve placa pa nek vide i oni kako je to.

Ako se secate skeca nadrealista kada su Evropljani sagradili zid oko bivse SFRJ da ne bi varvari sa Balkana presli u Ujedinjenu Evropu i pravili sranja. Kada se rat zavrsi, primaju pobednika u sediste Ujedinjene Evrope, tamo svedski sto za pobednika, razne pocasti, i krenu da ga hvale, da mu postavljaju razna pitanja, i u jednom momentu krenu da se svadjaju ko ce da mu bude bolji prijatelj, ko mu je vise pomogao u toku rata i slicno. Pobednik kada je video koliko je sati, mazne par stvari sa svedskog stola i ode. Ujedinjeni Evropljani vec uveliko u svadji, nisu ni primetili da je ovaj otisao. Sledeca scena nakon 50 godina stoji pobednik na tom istom zidu i prenosi dogadjanja u ratom zahvacenoj Ujedinjenoj Evropi i na kraju kaze "Da mi ipak maknemo ove merdevine da ne bi koji od njih ponovo presao vamo iz sada Razjedinjene Evrope i ponovo napravio sranje" 

Politika SAD je razbijanje država koje opstaju na veštačkim principima i to je u stvari politika onih koje zovu vladarima iz senke, političko-ekonomske ologarhije. Tako se štede pare, otvara se prostor za prodaju oružja, za slanje svojih trupa u okupaciju, za političko mešanje u sve i svašta.

Mi ovde provodimo dane analizirajući tu priču na svom bolnom iskustvu. Ali jednom ispucana puška više  nije isto što i pretnja pucanjem. Ameri guraju Evropu u ruke Rusije.

Pet meseci bez vlade
Stradaju mešoviti brakovi u Belgiji
Autor: T.T. | 16.11.2007 - 06:00


Ni pet meseci posle izbora, održanih 10. juna, Belgija nema vladu, jer stare podele između Flamanaca i Valonaca, dve glavne belgijske zajednice, ometaju dogovor stranaka.

Politička kriza i podele u zemlji su toliko duboke da je list „Soar“ objavio da su pali i prvi razvodi mešovitih valonsko-flamanskih brakova.
„Sve počinje rečenicom: ‘Vi Flamanci/Valonci...’. Izgleda da dve zajednice više ne govore istim jezikom“, piše list.
Sa druge strane, anketa „EU Obzervera“ pokazala je da bi, u slučaju podele Belgije, oko 53 odsto Francuza podržalo spajanje zemlje sa frankofonskim Valoncima. U sličnoj anketi sprovedenoj u avgustu u Holandiji dve trećine ispitanika se izjasnilo za spajanje zemlje sa flamanskim delom Belgije.
Ovo je rekordni period bez federalne vlade, koja mora biti formirana od stranaka iz oba jezička regiona, flamanskog, koji govori holandski, i frankofonskih Valonaca.
Kralj Albert II, simbol jedinstva zemlje, razmišlja čak da formira „savet mudraca“ ne bi li se obnovio dijalog i našlo neko rešenje za spor između partija dva tabora. On je od potencijalnog premijera Iva Leterma, zatražio da ne odustane od napora da formira vladu.
Situacija se dodatno usijala kada su pre nekoliko dana flamanski političari glasali u parlamentarnoj komisiji za unutrašnje poslove za takvu podelu briselskog izbornog okruga, kojom bi frankofonski birači izgubili mogućnost da glasaju za svoje kandidate u Valoniji. Poslanici Valonci napustili su salu u znak protesta.

Izvor: Blic

svidja mi se ovo uklanjenje merdevina i onaj dio kad je nesto ukrao

Više od 35.000 ljudi u maršu za očuvanje Belgije
Autor: Tanjug | 18.11.2007 - 17:44


Više od 35.000 ljudi je danas učestvovalo u mirnom maršu kroz centar Brisela, s ciljem da pokažu svoju brigu za očuvanje Belgije, koja prolazi jednu od najtežih političkih kriza od svog nastanka 1830. godine.

Građani su se okupili na poziv akcije koju je pokrenula Mari-Kler Uar, činovnik iz Valonije, frankofonog dela Belgije, koja je pre dva meseca predložila peticiju "Za jedinstvo Belgije".
Peticiju, koju je u međuvremeno potpisalo 140.000 ljudi, Uar je danas predala predsedniku belgijskog Senata Armanu de Dekeru.

"Uspelo je, tu su i Flamanci i Valonci, imamo odličnu atmosferu, sunce...", izjavila je Uar, i dodala da je ona "samo obična građanka koja je želela malo da pomogne".
Uar je snažno kritikovala političare zbog nesposobnosti da preko 160 dana od parlamentarnih izbora formiraju novu federalnu vladu.

Dvosatni marš je prošao kroz evropski kvart Brisela i zaustavio se kod parka "Senkantner", simboličnog mesta jedinstva Belgije, gde su građane dočekali koncerti i belgijski specijaliteti - pivo i pomfrit.
Na čelu kolone se nalazio transparent "Za jedinstvo" na sva tri zvanična jezika Belgije - francuskom, flamanskom i nemačkom. Uz belgijske zastave i bedževe "Ne diraj moju Belgiju", marš su obeležili i pokliči "Belgija, Belgija" i "Živeo kralj"!.

Skupu su prisustvovali političari iz najvećih valonskih partija, ali ne i flamanskih. Zanimljivo je da je skupu prisustvovala i An-Mari Lizin, poslanik Socijalističke partije iz Valonije, koja je već više od deceniju jedan od najžešćih zagovornika proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije.

Iako je belgijska politička kriza kompleksna, ona se u velikoj meri svodi na težnju većinskog stanovništva Belgije - Flamanaca - za maksimalnu autonomiju ili čak nezavisnost Flandrije.
Petomesečna politička kriza samo je osnažila postojeće nepoverenje između Valonaca i Flamanaca i dovela do brojnih debata u belgijskom javnom mnenju o (ne)mogućnosti opstanka zajedničke države.

Izvor: Blic

Da marširaju tako 110 dana svaki dan, po kiši, snegu, mrazu, pa na proleće da ih bije policija. Da ih bombarduje NATO zbog krvavih obračuna u selu Mračak usled kojih su 10 miliona Flamanaca pošli u zbeg. Da im dođe BFOR i Visoki predstavnik Rapi ispod Gazelu sa široka ovlašćenja...

politička kriza u belgiji bi mogla da našteti i privredi
Tanjug - Pre 6 sati

BRISEL - Politička kriza u Belgiji bi, u slučaju da se produži, mogla da ima negativne posledice po privredu te zemlje, izjavio je danas guverner belgijske Centralne banke Gi Kaden (Guy Quaden).

"Zemlja nema vladu, ali kompanije i radnici i dalje rade", izjavio je Kaden belgijskom dnevnom listu "Metro" i dodao da je kriza za sada najviše štetila imidžu Belgije, ali da bi političari trebalo da budu oprezni, jer bi posledice po privredu mogle da budu mnogo gore, preneo je Rojters.

Podele ugrožavaju jedinstvo zemlje
Autor: L.J. | 03.12.2007 - 08:27

Šansa Belgije da preživi kao jedinstvena zemlja ozbiljno je poljuljana, nakon što je Iv Leterm, mandatar vlade, rešio da digne ruke nakon šestomesečnih bezuspešnih pregovora o formiranju nove vlade. Leterm, lider flamanskih demohrišćana, otišao je u kraljevsku palatu u Brisel i rekao kralju Albertu da mu je svega dosta. Ishod dosad nezabeležene situacije u istoriji zemlje, posle 175 dana bez vlade, ostaje neizvestan.

„Proteklih nedelja i meseci sam činio sve što sam mogao kako bih priveo zadatak uspešnom kraju“, rekao je Leterm u obraćanju parlamentu. „Nažalost, formiranje vlade nije bilo moguće. Našoj zemlji je potrebna stabilna vlada i reforme koje će joj dozvoljavati da direktno rešava probleme“, dodao je Leterm.
Ovo se dešava po drugi put jer je Leterm i krajem avgusta odustao od formiranja nove vlade nakon više nedelja neuspelih pregovora četiri koalicione stranke. Krajem septembra, međutim, kralj Albert mu je ponovo pružio šansu i, nemajući alternativu, od njega zatražio da pokuša da formira novi kabinet. Kralj je i ovog puta prihvatio ostavku, ali je ostavio otvoreno ključno pitanje o tome koji je naredni korak kako bi bio postignut konsenzus između oštro podeljenih zajednica flamanske, koja govori holandski jezik, i valonske, frankofone.
Letermova ostavka je označila prekretnicu u okviru duge krize i povećala opasnost od podele Belgije na dve zemlje - naime Flandriju, veću i prosperitetniju severnu regiju u kojoj želja za većom autonomijom podgreva separatizam, i Valoniju, manju, južnu regiju, slabije razvijenu, koja se zalaže za očuvanje Belgije.
Portparol ultradesničarske partije Vlams Belang, koja nije bila uključena u koalicione pregovore, rekao je da Letermov neuspeh za formiranja vlade pokazuje da federalna administracija više nije moguća. „Smatram da se pokazalo da ne možete formirati vladu koja predstavlja interese i severnog i južnog dela zemlje“, kazao je senator Joris van Hautem, flamanski separatista.
Nezabeležen period „bezvlašća“, nezabeležen u istoriji zemlje, primorao je bivši kabinet da i dalje obavlja tekuće poslove. Opšti izbori su održani još 10. juna. Leterm se u petak odlučio na ultimatum, zahtevajući od stranaka, pre svega frankofonskih, da odgovore na tri pitanja o budućnosti, kako bi proverio njihovu volju da Flamancima dodele veću autonomiju u zemlji. Pitanja su se, između ostalog, uglavnom odnosila na reformu državnih organa, veću fiskalnu autonomiju regiona, kao i na institucionalne reforme.
Flamanske stranke su podržale reformski kurs Leterma, ali su frankofonske partije bile s jedne strane „nedorečene“, dok je radikalna demohrišćanska CDH, tradicionalno najžešća u odbrani frankofonskih interesa, odlučno odbila da odgovori na Letermova pitanja.
Flandrija mesecima insistira na dodatnim ustupcima koji se tiču etničke i lingvističke autonomije, kao cenu za formiranje zajedničke vlade, koji bi mogli ubrzati podelu zemlje.

Blic 3.12.2007.