Some people are always grumbling because roses have thorns. I am thankful that thorns have roses.
Vrela letnja junska noc. Jedna stara gospodja sedi u stolici za ljuljanje na tremu,pogleda izgubljenog u daljinu. Razna osecanja ocrtavala su joj se na licu,ali jedno osecanje preovladavalo je sreca. Odjdnom buka. Iz pravca u kome joj je pogled bio izgubljen,pojavilo se dete,veoma malo,mozda 4-5 godina,sa buketom belih ruza. Ona se nasmejala. Dete je potrcalo prema njoj i viknulo: Bako! i sela joj u krilo. Bako,ovo su tvoje omiljene! Da,ali nijedne ne mirisu kao one prve. . Bilo je to odavno kada sam ga prvi put videla. . . nisam znala da ce on biti taj pravi. Bio je vruc dan negde oko tri sata, sedela sam napolju ispod hlada drveta gledaju ci oblake kako prolaze iznad moje glave. Bilo mi je tek 14 godina. Tako sam sedela u hladu i gledala oblake dok sa drugog kraja blizu moje kuce zacuo se neki decak. "Ruze! Najlepse ruze u selu poklonite vasoj zeni! Prodajem Ruze" Iz radoznalosti ustala sam i pogledala ko to vice. Bio je to jedan decak od prilike mojih godina. Otisla sam do ograde i upitala ga:
"Posto ruza?" "Za tebe nista" odgovorio je. "Kako nista?" upitala sam "Evo ovako" odgovorio je i izvadio je iz buketa jednu belu ruzu i dao je meni. "Uzmi" odgovorio je i nastavio dalje svojim putem da proda ruze. . .
Kako sunce zalazi,i zvezdi ima sve vise,bele ruze u basti moje mame sijaju kao neisplakane suze. Sve su tako divne,ali nijedna kao ona prva. Svaka od njih zasadjena je sa istom namerom,da ulepsaju dvoriste,a ona koju sam pre toliko godina dobila,bila od srca. Zato je nikada necu zaboraviti.
Sve ruze koje vidim,svaki srecni par,potseti me na njega. Danas,spremna sam za prosidbu,moji ce mi roditelji sigurno izabrati nekog bogatog i starijeg,ustogljenog. Veoma sam lepa,i ne zasluzujem bilo koga,a tu su i koreni moje porodice. Rat se blizi,a ja sam potpuno neupucena u bilo sta,sto se desava iza ovih kapija. Kada bih odabrala nekog oficira ili vojnika,pukla bi bruka. Ili oficira. Sada mi je sve jedno,posto je moje srce vec cetiri godine zauzeto,ukradeno osmehom,kupljeno ruzom. .
Izasla sam,dok su moji roditelji ugovarali i birali mladozenju,i krenula kod stare prijateljice. Ona je sada udata,ima prelepu cerku,iako su siromasni,imaju nesto sto ja nikad necu imati,ljubav. Njen muz je oficir. Zbog rata on je retko kuci,tako da je sama kuci sa detetom. Veceras je bio izuzetak. Sofia je bila presrecna,ali i ja zbog njih. Uzivala sam u trenutku srece,bilo je nestvarno. Onda je dosao on i sve se promenilo.
Celu Noci ja sedim i razmisljam o noj Jer sada ceo zivot moj pripada samo njoj Usne rumene oci nebeske . . . cuvaju tajne najtamnije. Srdjan Solkotovic
Kao mali uvek sam se hvalio da cu biti general. . . . nikad nisam ocekivao da ce rat biti ovako strasan. Dok sam se kao klinac igrao ratnim igrama ja sam uvek bio heroj koji gine da bi spasio nekoga. . . . ali sad je sve drugacije. . . . . to su samo secanja medju kojima je i secanje na nju. . . . . devojka koja je ostavila utisak na moji zivot , koja me je promenila iz trenutka kada sam joj poklonio belu ruzu. Zbog finansiskih problema morao sam od malih nogu raditi. Deda mi je uvek govorio "Sinko, nemoj praviti iste greske kao sto smo mi pravili u zivotu. . . uvek prati svoje srce nikad ne juri za novcem, nikad. " te reci i dan danas pamtim i stalno to sebi ponavljam da je ljubav vaznija od svih ostalih stvari na ovom i onom svetu.
Od malena zaljubio sam se u moju "belu ruzu" tako sam je zvao dok joj nisam saznao ime. Uvek sam bio povucen i stidljiv nisam joj prilazio niti sam imao mogucnosti kako. Njena porodica je bila nekad medju najbogatijima ali su ih ratovi upropastili, tako da su njeni roditelji za nju sigurno spremali nekog bogatasa.
Kad sam napunio 18 godina otisao sam da pita za njenu ruku. Kao ocekivano njen otac je odbio i oterao me je. Video sam je kako stoji na prozoru, jedna suza je curela niz njenu neznu kozu na licu , oci njene sijale su od nakupljene tuge. Osecao sam mnogo prema njoj i sad jos to isto osecam. . . . .
Posle godinu dana nesto neocekivano se desilo dok sam sluzio u vojsci izbio je rat. U vojsci sam dobio neka odlikovanja za najboljeg strelca i kao najboljeg izvidjaca. To me dovelu daleko postao sam officir ali s time postao sam i medju prvima koji su trebali da odu na bojno polje.
Pre polazka (dan dva) odlucio sam da ponovo pitam za ruku "Bele Ruze" u medjuvremenu za godinu dana ja sam zaradio neke pare koje mi je vojska davala za izuzetnoe vestine koje sam pokazivao na pucanju i kao izvidjac.
Nije jos zavrsena ali pisanje je u toku. Pisemo ja i moja drugarica jovana ovde mozete pronaci updateove takodje cu ovde postaviti nastavak ove price :D Nadam se da ce barem neki deo ovoga procitati i uzivati u ovom prvom mom izdanju pisanaja na srpskom jeziku i pisanje sa mojom koleginicom :P
Oznacio sam moj text sa plavo a njen normalno crno :D
Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.
Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.
Tema: 
