Јебига, Кинези.

koji si ti kralj prvo kazes da neces gledati a onda gledas.

Širom sveta održane antikineske demonstracije
Petak, 8. avgust 2008. 22:48    



Širom sveta danas su, povodom početka Olimpijskih igara u Pekingu, održani antikineski protesti, tokom kojih se jedan čovek u Ankari zapalio i zadobio teške opekotine.

Protesti su jutros započeli u Aziji, a tokom dana održani su i u Londonu, Parizu, Briselu i Amsterdamu.

Olimpijske igre u Pekingu su postale centar kritike antikineskih aktivista o različitim pitanjima - poštovanju ljudskih prava, kineske vladavine na Tibetu, abortusa i zabrane pokreta Falung Gong.
Peking, sa druge strane, smatra održavanje Olimpijskih igara manifestacijom od izuzetnog nacionalnog značaja i čini sve kako bi njihovo održavanje prošlo bez incidenata.

U Ankari, jedna demonstrant zaodbio je opekotine drugog stepena nakon što je pokušao da se spali na protestu nekoliko stotina etničkih Ujgura, rekli su zvaničnici. On pripada lokalnoj zajednici Ujgura, etničke manjine koja u Kini traži veću autonomiju.

Dok je na velikom video-bimu na Trafalgarskom trgu u Londonu emitovan početak otvaranja Olimpijskih igara, oko kineske ambasade okupili su se demonstranti protestujući zbog načina na koji kineske vlasti tretiraju ljude na Tibetu, Sudanu, Zimbabveu i Mjanmaru.

"Olimpijada na prvom mestu uopšte ne bi trebalo da se održava u Kini jer vlasti te zemlje ozbiljno ugrožavaju ljudska prava", rekao je jedan od okupljenih demonstaranata Lijavang Cang, čija porodica je pobegla sa Tibeta pre devet godina.

Više od 300 ljudi okupilo se na trgu noseći crvene marame u znak sećanja na one koji su poginuli u protestima na Tibetu.

U Parizu, policija je pokušala da spreči okupljanje demonstranata oko kineske ambasade, ali su muškarac i žena ipak uspeli da se popnu na vrh ambasade i postave transparent na kome je bio znak Olimpijskih igara predstavljen kao pet ukrštenih policijskih lisica.

Demonstranti u Briselu su se takođe priključili globalnom protestu.

Ispred sedišta Evropske unije pet osoba sa olimpijskim krugovima oko vrata, krvavim zavojima na glavama i rukama na kojima su bile lisice, protestvovali su držeći transparente na kojima je pisalo "Za slobodan Tibet".

Veliki broj demonstranata okupio se i u Amsterdamu. Oni su se, mašući tibetanskim zastavama u znak protesta, provozali biciklima pored stadiona koji se nalazi van grada i na kome su održane Olimpijske igre 1928. godine.

Jedan od demonstranata rekao je da je pre šest godina pobegao iz manastira na Tibetu nakon što je uhvaćen da čita knjigu koju je napisao dalaj lama i da je nakon toga bio pretučen.

"Važno je da mi, u slobodnim zemljama, pokažemo svetu da se zalažemo za one koji su uhapšeni, maltretirani ili umrli u zatvorima na Tibetu", rekao je on.

U Pekingu, centralno obeležje tog grada, trg Tjenanmen, čuvaju jake snage bezbednosti. Stranci koji su tokom proteklih dana pokušali da protestuju su deportovani, a Kinezi koji su imali istu nameru su uhapšeni i nalaze se u pritvoru.

Oko 3.000 Tibetanaca danas je protestovalo i u Nju Delhiju zbog održavanja Olimpijskih igara u Kini.

Iz istog razloga, više stotina izbeglica iz Tibeta pokušalo da uđe u kineski konzulat u Katmanduu, prestonici Nepala, ali ih je policija sprečila.

"Kina nije pravo mesto za održavanje Olimpijskih igara, to su krvave igre i sramota za Olimpijadu", čulo se iz mase koja je došla do indijskog parlamenta, a uzvikivani su i drugi antikineski slogani.

U masi koju je kontrolisala indijska policija, ne dozvoljavajući joj da priđe zgradi parlamenta, bilo je i tibetanskih monaha, a mnogi učesnici protesta nosili su majice na kojima je pisalo "Sloboda za Tibet".

Njima se, u jednom trenutku, pridružilo nekoliko stotina pristalica prodemokratskog pokreta u Mjanmaru, prenose zapadne novinske agencije, napominjući da je i ta grupa nosila zastave Tibeta.

Indija je mesecima centar protesta Tibetanaca u egzilu, a od početka avgusta oni su se dva puta okupljali ispred kineske ambasade u Nju Delhiju.

Protesta je bilo i u Darmsali, na severu Indije, gde je sedište tibetanske vlade u egzilu.

Veliki protesti protiv kineske vladavine započeli su 10. marta u Lasi prestonici Tibeta, na godišnjicu ustanka Tibetanaca.


Izvor: MTS-Mondo

Кина подржава улазак Србије у ЕУ
Тајван и Тибет су унутрашња питања Кине, а добили смо јасну подршку за очување суверенитета на Косову и Метохији, изјавио председник Тадић после сусрета са председником Кине Хуом

Од нашег специјалног извештача
Пекинг, 7. августа – Србија је добила подршку Кине за очување своје целовитости и суверенитета на Косову и Метохији, изјавио је председник Борис Тадић после сусрета са својим кинеским колегом Ху Ђинтаом.

Председник Србије био је један од петорице државника које је Ху примио данас пре подне у згради парламента на Тргу небеског мира – уз председнике Црне Горе Филипа Вујановића, Белорусије Александра Лукашенка, Бразила Луиса Инасија Лулу да Силву и председника Лаоса Чоумалија Сајгнасонеа, а како преноси државна агенција Синхуа први човек Комунистичке партије и државе рекао је да Кина „разуме и подржава жељу Србије да се интегрише са остатком Европе”.

Председник Тадић један је од државника и председника влада који су у Пекинг дошли због 29. летњих олимпијских игара, али спорт и борба спортиста и нација за престиж неће бити једини предмет њиховог интересовања, о чему сведочи и председнички сусрет, али и низ планираних састанака чланова српске државне делегације са колегама из целог света.

Председник Ху је у уводној речи изразио захвалност председнику Тадићу и Србији на помоћи коју су пружили организаторима Игара у Пекингу, али и кинеском народу који је страдао у недавно тешком земљотресу који је погодио провинцију Сечуан.

О разговорима који су потом вођени иза затворених врата Борис Тадић, веома задовољан, говорио је при сусрету са новинарима у хотелу „Кемпински”, у којем је смештен велики број светских државника.

„И овај разговор са председником Кине Ху Ђинтаом показао је да Србија има значајно место у кинеској политици. Ово је наш други сусрет у последњих неколико година, трећи нас очекује за неколико месеци, и ми смо већ почели да организујемо званичну посету делегације Србије Кини. И ту видим две посебно важне ствари. Ми имамо апсолутну сарадњу у домену политике очувања међународног права. Овде говоримо и о очувању нашег интегритета када је Косово у питању и очувању политике једне Кине када је у питању Тајван. Србија и тајванско питање и питање Тибета види као унутрашње питање Кине и ја могу изразим задовољство што смо добили потпуно јасну, експлицитну подршку Кине за политику очувања интегритета и суверенитета Србије на Косову и Метохији. Тако ће бити и убудуће и наше делегације у мисијама Уједињених нација сарађиваће, то је договор председника Кине Ху Ђинтаоа и мој”, рекао је Борис Тадић.

Двојица председника разговарали су и о привредној сарадњи Кине и Србије.

„Подвукли смо још једном значај сарадње у домену инфраструктуре и у домену телекомуникација и ја сам позвао кинеске грађевинске компаније које су показале изузетне резултате и у припреми Олимпијских игара да учествују на нашем грађевинском тржишту, јер ћемо и ми градити инфраструктуру у наредним годинама, тако да ћу и данас да наставим ту врсту разговора, а посебно желим да позовем наше привреднике да дођу заједно са мном у следећу посету Кини до краја године, јер ће се отворити перспектива за њихов наступ на кинеском тржишту”, рекао је председник Србије.

Током боравка у Пекингу председник ће имати и друге сусрете и разговоре са светским државницима.

„У Пекинг ће ових дана доћи 88 шефова држава и председника, и то је прилика да се сусретнемо и разговарамо на неформалан начин. Већ је уговорен разговор са Франком Фратинијем, министром иностраних послова Италије, па ћемо имати прилику да говоримо и о „Фијату” и о другим инвестицијама Италије у Србији, али и о другим питањима из спољнополитичког домена. Ово је велики сајам спорта, али иза завесе, и велики сајам светске политике.”

Наравно, спорт и спортска мисија Србије, која се после 96 година вратила на олимпијску сцену, веома занимају председника Србије.

„Надам се да ће атмосфера изузетне организације мотивисати и њих да постигну што бољи резултат. Такође, верујем да ће превазићи проблем влажности ваздуха, која је проблем целог овог простора Азије. Ове игре ће се одржавати у таквим околностима, али сигуран сам да су се они за то припремили и, с друге стране, убеђен сам да ће Кина бити један од најбољих организатора у досадашњој историји Игара, али видим кроз међународне медије да већ постоји једна посебна врста утакмице и да то покушава да се оспори, али мислим да ће то бити неуспешан посао.”

Председник Тадић, као ни у Београду, није желео да прогнозира резултате наших спортиста:

„Када бих то рекао поништио бих своју реч и оптеретио наше спортисте. Наши грађани морају да имају у виду чињеницу да су Олимпијске игре најпрестижнија светска спортска манифестација, да се спортом баве све нације и у њега све више инвестирају, јер је, поред културе, спорт најснажнија промоција за сваки народ и државу. Овде сам да подржим наше спортисте, јер репрезентују нашу земљу овде у Пекингу и уверен сам да ће постићи добре резултате. То је велика ствар за нас”, закључио је разговор са извештачима са Олимпијских игара председник Србије.

Живко Баљкас

 -------------------------------------------------

„Застава” договорена „95 одсто”

Председник Тадић је истакао да се разговори о „Застави” и Крагујевцу воде на два нивоа: „У Крагујевцу и Београду се воде разговори на техничком нивоу уговора и они се тичу инфраструктуре, железнице, заштите животне средине и свега што је од изузетне важности за наше раднике и Крагујевац, али нису предмет разговора које ја водим са Фратинијем. Мислим да још пет процената договора треба да завршимо до краја месеца и онда ћемо ићи у потпис тог споразума, који ће променити индустријску слику наше земље. Добра је прилика када су култура и спорт поводи за овакве разговоре. То је бољи амбијент и договори постигнути у оваквој, релаксираној атмосфери увек дуже трају.”

Тадић се јуче, заједно са министром спољних послова Вуком Јеремићем, састао у амбасади Србије у Пекингу и са замеником председника и главним представником за Европу компаније „Хуавеј” Џао Ђинсунгом и представницима великих кинеских компанија заинтересованих за улагања у српско тржиште.

Izvor: Politika

Dobro je bilo, baš su se potrudili .... Valjda će se negde pojaviti i HD varijanta za skidanje .... da se stvarno vidi šta su uradili ....

Predsednik Srbije i ministar spoljnih poslova prisustvovali otvaranju Olimpijskih igara u Pekingu
TADIĆ: Sajam sporta i politike
Predsednik Srbije, između ostalih, razgovarao s Džordžom Bušom i Nikolom Sarkozijem i sa premijerom Holandije

Peking - Predsednik Srbije Boris Tadić i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić prisustvovali su juče svečanom otvaranju letnjih Olimpijskih igara u Pekingu na stadionu "Ptičije gnezdo".
Pre otvaranja, oni su bili na prijemu u zgradi parlamenta, koji je priredio predsednik Kine Hu Đintao. Prijemu su prisustvovali šefovi više od 80 država, između ostalih, predsednik SAD Džordž Buš, predsednik Francuske Nikola Sarkozi, premijer Rusije Vladimir Putin, kao i predsednici Hrvatske i Crne Gore Stjepan Mesić i Filip Vujanović. Takođe, u zgradi parlamenta Kine bili su i predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta Žak Rog, kao i njegov prethodnik Huan Antonio Samaran.
Podržati sportiste
Predsednik RS Boris Tadić poručio je iz Pekinga građanima Srbije da podrže sportiste na Olimpijskim igrama. "Svi nekako očekuju da će naši takmičari postići veliki rezultat... i da imaju šanse za uspeh. Ali, ja hoću da smanjim ta očekivanja. Ogromna je konkurencija. To što se rivali pribojavaju naših sportista ne znači da ćemo osvojiti medalju. Treba relaksirati naše sportiste i dati im najbolju moguću priliku da se takmiče. Ali, ako ne bude medalja, nemojte ih grditi i biti kivni na njih. Oni čine sve što mogu na ovim velikim, možda najvećim igrama. Samo ih podržavajte, to je moja poruka građanima Srbije. To je za njih najvažnije i oni to osećaju", rekao je Tadić.
Predsednik Kine pozdravio je sve zvanice i poželeo dobrodošlicu gostima, koji su došli u Peking povodom Olimpijskih igara.
Tadić i Fratini za jaču privrednu saradnju
Italijanska preduzeća su zainteresovana za investicije u puteve i energetiku u Srbiji, rekao je predsednik Srbije Boris Tadić, posle prijema u zgradi kineskog parlamenta. On je dodao da je sa ministrom inostranih poslova Italije Frankom Fratinijem (na fotografiji) razgovarao o ekonomskoj saradnji. Predsednik je najavio mogućnost da se privrednci iz Srbije sastanu sa predstavnicima italijanskog udruženja poslodavaca Konfindustrija (Confindustria) i ocenio da će to označiti početak nove ere u ekonomskim odnosima. Konfindustrija okuplja 126.590 preduzeća iz sektora proizvodnje, izgradnje, energetike, transporta, turizma i usluga. Tadić je naveo da Srbija i Fijat razgovaraju i o mogućem ulaganju Fijata u proizvodnju kamiona u Srbiji. Tehnički razgovori o ulaganju u Zastavu se privode kraju i sve će biti spremno za potpisivanje sporazuma početkom septembra, istakao je Tadić.
- Kineska vlada i kineski narod imali su pomoć vlada i naroda više zemalja, kao i jaku podršku Međunarodnog olimpijskog komiteta i olimpijske porodice. Želim svima vama da se od srca zahvalim, a preko vas i svima koji su pomogli Olimpijskim igrama u Pekingu - rekao je Hu Đintao.
On je zahvalio međunarodnoj zajednici na "toploj podršci i dragocenoj pomoći pruženoj Kini", posle razarajućeg zemljotresa u Sečuanu.
- Kineski narod pamtiće zauvek duboko prijateljstvo koje su prema njemu pokazali ljudi širom sveta - rekao je on.
Predsednik Kine govorio je i o istoriji olimpijskog pokreta, a istakao da se međunarodna zajednica suočava sa "šansama za napredak i sa ozbiljnim izazovima, koji nemaju presedan u istoriji".
- Nikada nije bilo potrebnije da se razumemo, pomažemo i da sarađujemo. Olimpijske igre u Pekingu su prilika ne samo za Kinu već i za ceo svet. Učestvujući na OI mi treba da nastavimo u duhu solidarnosti, prijateljstva i mira - naveo je Hu.
Predsednik Srbije Boris Tadić je na prijemu kineskog predsednika razgovarao sa više svetskih državnika o Kosovu i o ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa EU. On je posle prijema u zgradi Parlamenta Narodne Republike Kine rekao izveštačima iz Srbije da je kratko razgovarao s predsednikom SAD Džordžom Bušom, kome je potvrdio stav Srbije o Kosovu.
- Rekao sam predsedniku SAD da Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova i Metohije u bilo kakvoj formi, niti će je ikada priznati. Naša inicijativa u UN je nešto od čega Srbija nikada neće odustati - istakao je Tadić i dodao da će u narednom periodu u SAD poslati svog izaslanika, koji će preneti jasnu poruku o stavu Srbije, tražeći kompromisno rešenje.
Predsednik Srbije je naveo da je Srbiji potrebna i podrška SAD za inicijative koje će imati u UN i rekao da Srbija nastavlja svoju "spoljnopolitičku ofanzivu".
- Naša inicijativa u UN, za traženje savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde u slučaju nelegalne nezavisnosti KIM, ima velike šanse za uspeh. Mi nismo još pobedili na Generalnoj skupštini UN. Moramo još mnogo snage i energije da damo u narednom periodu, ali imamo razloga da se nadamo uspehu i to je nešto od čega ne smemo da odustanemo, boreći se pravnim, legalnim i diplomatskim sredstvima za očuvanje našeg integriteta i suvereniteta - naglasio je Tadić.
On je dodao da je razgovarao i sa francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem o ratifikaciji SSP-a. U našem prvom razgovoru, objasnio je Tadić, iskazano je obostrano razumevanje. Na prijemu u Pekingu Tadić je o ratifikaciji tog sporazuma razgovarao i sa premijerom Holandije Janom Peterom Balkenendeom, jer "poznato je da je to jedna od zemalja koja je blokirala ratifikaciju Sporazuma zbog takozvane nesaradnje Srbije sa Haškim tribunalom na najvišoj osnovi".
- Dobio sam uveravanja da će se i u Holandiji menjati stvari. Dogovarali smo se da i dalje komuniciramo na tu temu. Još jednom sam potvrdio da će Srbija izvršiti sve svoje međunarodne obaveze i pokazati da poštuje međunarodno pravo, kao što ga uvažava i kada traži poštovanje svog integriteta i suvereniteta na KIM - rekao je Tadić.
On je dodao da je razgovarao i sa premijerom Tajlanda Samakom Sundaravejem, rumunskim predsednikom Trajanom Baseskuom, a sastao se i sa svim liderima iz regiona. Prema Tadićevim rečima, "u Pekingu postoje dva sajma: jedan je svetski sajam sporta, drugi je sajam politike".
- Ovo je bio skup na kojem su se mogli susresti državnici skoro 100 zemalja. I kao što se videlo, svi su koristili svaki trenutak za ostvarivanje novih političkih kontakata, kao i novih mogućnosti za investicije i otvaranje novih radnih mesta - naveo je predsednik Srbije.
Ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić rekao je u Pekingu da su razgovori sa stranim delegacijama uoči početka Olimpijskih igara veoma ličili na Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija.
- Imali smo sastanke sa nekoliko desetina delegacija u prethodna dva dana. Razgovarali smo pre svega o predstojećoj Skupštini UN, lobirali smo za našu inicijativu o Kosovu, dali smo Nacrt rezolucije svim svojim sagovornicima. Objašnjavali smo razloge zbog čega mislimo da bi bilo neophodno podržati Srbiju - rekao je Jeremić i dodao da je "u neku ruku ovo bilo zagrevanje za Generalnu skupštinu UN", jer svi koji će biti tamo, bili su i u Pekingu. Jeremić je u Peking doputovao s predsednikom Srbije Borisom Tadićem kako bi prisustvovao ceremoniji otvaranja 29. letnjih olimpijskih igara, a danas nastavlja turneju po Dalekom istoku posetama Maleziji i Singapuru.
- Sutra nastavljam put po Dalekom istoku. Posetiću Maleziju i Singapur. Imaću priliku da se vidim sa državnim rukovodstvom ove dve važne azijske zemlje, važne u političkom i ekonomskom smislu. Glavna tema biće, naravno, Kosovo i Metohija - rekao je Jeremić.
Ministar inostranih poslova Srbije dodao je da će za septembarsko zasedanje Generalne skupštine UN tražiti podršku od Malezije i Singapura. On je istakao da na sastancima, kao što su bili oni pre početka Olimpijskih igara, može da se postigne mnogo. R. D. - Agencije

Izvor: Danas

Većina evropskih lidera bojkotuje Olimpijadu

Brisel - Samo devet zvaničnika Evropske unije prisustvovalo je jučerašnjem svečanom otvaranju Olimpijskih igara u Pekingu, na kojem je Francuska zvanično predstavljala taj blok. Mada su kao razlog odsustva naveli druge obaveze, evropski lideri koji nisu otputovali u kinesku prestonicu uglavnom gaje nezadovoljstvo zbog pojedinih poteza vlade u Pekingu. Među više od 80 svetskih zvaničnika koji su prisustovali svečanosti bili su lideri Francuske, Slovačke, Litvanije, Kipra, Rumunije i Bugarske, premijeri Holandije i Finske, kao i veliki vojvoda od Luksemburga.

Kao razlog svoje odluke da se pojavi na otvaranju najveće sportske manifestacije francuski predsednik Nikola Sarkozi naveo je da je "Kina obezbedila mesto u grupi najrazvijenih država". On je naglasio da ta zemlja ima bogatu civilizaciju i vredne građane koji su trenutno u prilici da daju značajan doprinos "razvoju i miru u svetu". Ipak, Francuska koja je u julu preuzela predsedavanje EU u više navrata je izrazila nezadovoljstvo zbog politike Pekinga prema Tibetu, naročito nakon protesta budističkih monaha koji su se dogodili u martu i nasilno su ugušeni. Sarkozi je odabcio kritike da je zbog odnosa s Kinom izbegao susret sa duhovnim vođom Tibeta dalaj-lamom.

Za razliku od Francuske, većina evropskih lidera nije prihvatila pozivnicu da poseti Kinu. Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da se trenutno nalazi na odmoru, dok je britanski premijer Gordon Braun najavio da će prisustvovati svečanom zatvaranju Igara. Kao jedan od najzanimljivijih "izgovora" za odsustvo sa Olimpijade navodi se izjava italijanskog premijera Silvia Berluskonija. On je kazao da mu ne odgovaraju vremenske prilike u Kini i da je prinuđen da pošalje ministra inostranih poslova na otvaranje Igara.
Grčka je sledila primer Italije i poslala šefa diplomatije, dok su Švedsku, Dansku i Portugal predstavljali ministri sporta i kulture. Zanimljivo je da je Poljska jedna od od retkih država koja je otvoreno kazala da neće poslati predstavnike na svečanost u Peking jer je nezadovoljna politikom kineske vlade.

"Prisustvo političara na otvaranju Olimpijade ne bi bilo primereno i ja neću otići", izjavio je nedavno premijer Donald Tusk. Sličan stav izrazila je Češka čiji je premijer Mirek Topolanek nosio značku sa zastavom Tibeta kada je objavio da neće otići na Igre. Istraživanje javnog mnjenja koje su nedavno sprovele medijske agencije Herald tribjun i Francuska 24 pokazalo je da manje od polovine građana Francuske, Nemačke, Britanije, Italije i Španije želi da njihovi lideri bojkotuju Olimpijadu. E. S.

Izvor: Danas

Najbolje otvaranje do sada... kao i svako...
Samo... vidi se da Kinezi ceznu za Zapadom... i to zestoko...

Džordž Buš opet proziva Kinu zbog stanja ljudskih prava
Zapad kritikuje Kinu jer se boji njene rastuće moći
Autor: T. Trikić, J. Stojković | 08.08.2008. - 08:20




Uoči Olimpijade u Pekingu, Kina se našla na udaru učestalih napada zbog poštovanja ljudskih prava i sloboda, obračuna sa disidentima i posebno zbog stanja na Tibetu, ali zapadni kritičari često ne vide, ili ne žele da vide, da je Kina poslednjih decenija ostvarila ne samo zavidan ekonomski rast nego i postigla značajan napredak u demokratizaciji. Profesor Radosav Pušić, direktor Instituta „Konfucije“ u Beogradu, kaže za „Blic“ da su sve te kritike deo kampanje da se Kini ospori evidentan uspeh koji je ostvarila poslednjih godina, posebno u ekonomiji, što Zapadu smeta, pa ga se čak i plaši.

Svega nekoliko sati pred dolazak u Kinu na otvaranje Olimpijskih igara, Džordž Buš, američki predsednik, ponovo je prozvao Peking zbog nepoštovanje prava čoveka, izrazivši „oštro protivljenje“ kineskom zatvaranju disidenata i verskih aktivista.
„To je izjava za unutrašnju upotrebu, namenjena američkoj javnosti. Kina je ekonomski i te kako potrebna Americi“, ocenjuje Pušić, koji je i šef katedre za orijentalistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Grupe za zaštitu ljudskih prava već duže vreme kritikuju Buša zbog odluke da ide na otvaranje Olimpijskih igara i zahtevaju od njega da, upravo povodom tog velikog događaja, bude oštriji u kritici kineskog režima za gušenja sloboda ljudi.
Pušić, međutim, kaže da sloboda u Kini ima „ni više, ni manje nego u drugim zemljama“ i ističe da se kinesko rukovodstvo opredelilo za postepenu demokratizaciju. „Od otvaranja 1983-1984. Kina je puno uradila i po pitanju ljudskih prava i za one koji odlaze u tu zemlju to je očigledno, počev od većih verskih sloboda, emancipacije žena pa sve do toga da gej pitanje više nije tabu tema“, smatra profesor.
On veruje da, ako se ekonomski razvoj nastavi dosadašnjim tempom, može se očekivati da Kina i kinesko društvo sve više liče na Zapad. „To, međutim, ne znači da će principi zapadne vrednosne matrice biti preslikani. To je nemoguće. Kina će pokušati da revitalizuje svoju kulturnu matricu i da na tim temeljima gradi svoju modernost, slično onome što je uradio Singapur“, ističe Pušić.
Nagla demokratizacija po uzoru na Zapad bila bi, po njegovom mišljenju, čak i opasna za Kinu. „Imajući u vidu da je reč o zemlji sa 1,4 milijarde stanovnika i 56 nacionalnih manjina, zemlji neujednačenog ekonomskog razvoja regiona, nagla demokratizacija izazvala bi neviđeni haos, što je pokazalo iskustvo Rusije u vreme predsednika Borisa Jeljcina“, objašnjava profesor.
Najzad, dvadesetak godina je u kineskom merenju vremena previše kratak period da bi se sudilo o uspesima kineskih reformi, zaključuje Pušić.
Modernizaciji Kine je značajno doprineo i internet. Dok je 2001. Kina imala 26,5 miliona korisnika interneta, danas ih ima 253 miliona, najviše na svetu. Još jedna bitna promena jeste ukidanje planske privrede, što je donelo ideološke nedoumice: šta da se radi s novom klasom kapitalista koja se brzo bogati? Partija je takođe bila suočena s problemom odnosa prema krahu državne privrede. Brutalna privatizacija je podrazumevala zatvaranje hiljada nerentabilnih preduzeća i dodelu skromnih penzija milionima radnika. Za deset godina državni udeo u privredi spao je na svega 35 odsto u 2006. sa 80 odsto koliko je iznosio u 1997. Da bi sačuvali prevlast partije, visoki zvaničnici su primenili taktiku prodaje malih preduzeća s manjim profitom i zadržali kontrolu nad najvećim industrijskim granama.

Protesti stranaca u Pekingu
Troje hrišćanskih aktivista je sklonjeno sa Tjenanmena i odvedeno u pritvor zato što su dva dana zaredom demonstrirali u prilog verskim slobodama i ljudskim pravima. Američka grupa je u sredu pokušala da organizuje sličan protest protiv kineske politike jednog deteta i prisilnih abortusa. Ponovo su sklonjeni sa trga nakon što su raširili transparent „Isus Hrist je kralj“ na kineskom i mandarinskom. Taj protest se dogodio samo nekoliko sati nakon što su se dvojica britanskih protibetanskih aktivista uzverala uz stubove kod stadiona „Ptičje gnezdo“ s transparentima „Jedan svet, jedan san, slobodni Tibet“ i „Slobodni Tibet“. Dok su troje hrišćana još jednom završili u zatvoru, dvojica Britanaca je ukrcana u avion za Frankfurt nakon što su im vlasti oduzele vize.

Izvor: Blic

Demonstrant se zapalio ispred kineske ambasade u Turskoj
Autor: Beta - AP | Foto: Reuters | 08.08.2008. - 18:15

Tokom protesta etničkih Ujgura ispred kineske ambasade u Turskoj, jedan demonstrant se polio benzinom i zapalio ali su drugi prisutni odmah priskočili i ugasili plamen ćebetom i uređajem za gašenje požara, naveli su očevici.

Tridesetpetogodišnji čovek, koji je identifikovan kao Dursun Ujgurturkoglu, je odmah prenet u bolnicu, i prema rečima lekara ne nalazi se u životnoj opasnosti. On je zadobio opekotine drugog stepena na glavi, vratu i rukama.
On je bio među nekoliko stotina demonstranata Ujgura, muslimana koji naseljavaju kinesku provinciju Sinđang za čiju nezavisnost se bore, koji su protestovali zbog kineskog kršenja ljudskih prava ispred ambasade.
Protest je organizovan neposredno pred početak ceremonije otvaranja Olimpijskih igara u Pekingu.
Početkom u gradu Kašgar u Sinđangu napadači su ubili 16 graničnih policajaca i ranili još sešnest u napadu kamionom i molotovljevim koktelima. Kineske vlasti su nazvale taj napad terorističkim i uhapsile dvojicu Ujgura za koje se smatra da stoje iza njega.
Oblast Sinđangu je nastanjena turskom muslimanskom manjinom Ujgurima i već dugo zbog nastojanja da se otcepi ima napete odnose sa kineskim vlastima.

Izvor: Blic