Kina oštro reagovala na kritike američkog predsednika

Bušu poručeno da se ne meša u stvari drugih država

Peking - Kina je juče odgovorila američkom predsedniku Džordžu Bušu koji je u svom govoru u Tajlandu kritikovao Peking za repesiju, ističući da niko ne bi trebalo da se meša u untrašnje stvari drugih zemalja.

Portparol Ministarstva inostranih psolova Kin Gang ukazao je da Kina i SAD dele različita gledišta o ljudskim pravima i religioznim pitanjima, i da se Peking oštro protivi "svakoj reči ili delu" kojim se želi mešati u stvari druge države. Kinovo saopštenje bio je odgovor na Bušov govor kada je rekao da se Vašington oštro protivi hapšenjima političkih i religioznih aktivista u Kini. "Amerika veruje da narod Kine zaslužuje fundamentalne slobode koje su u osnovi prava svih ljudskih bića", izjavio je Buš u Tajlandu.

"Kineska vlada stavlja narod na prvo mesto, i rešena je da sačuva i promoviše osnovna prava i slobode svojih građana, koji imaju poptune religijske slobode", navodi se u odgovoru Kina.
Buš je u četvrtak uveče doputovao u Kinu, svoje posednje odredište na turneji po Aziji, usred atmosfere tenzija povodom njegove objave da je vreme da rastuće svetske sile sveta podare mnogo veće slobode svom narodu. Američki predsednik prisustvovaće današnjoj zvaničnoj ceremoniji otavranja Olimpijskih igara, u okviru čega će pratiti i brojne sportske događaje, kao što su američki košarakaški meč protiv zemlje domaćina. Buš je inače veliki ljubitelj sporta i bivši suvlasnik bejzbol kluba Rendžersi iz Teksasa. Takođe, Buš će danas otvoriti i novu američku ambasadu u Pekingu, veliko zdanje koje zauzima površinu od četiri hektara.

Analitičari navode da je Bušov govor, u kojem je, takođe, pohvalio regionalno vođstvo Pekinga i socijalne reforme zemlje, pažljivo strukturiran u pokušaju da zadovolji kritičare kod kuće u isto vreme poštujući nameru Kine da Igre proteknu u najboljem redu. Takođe, govor je usledio samo nekoliko meseci pre isteka Bušovog mandata. Stoga, analitičari veruju da će govor iole značajno promeniti pragmatične i obazrive odnose između svetskih supersila i Kine, koja je sila u nastajanju.

"Danas su Kina i SAD prijatelji. Nisu najbolji, ali su prijatelji", kaže Ma Đianćun, stručnjak na kineskom univerzitetu političkih nauka. "Potrebna im je saradnja sa drugima jer su obe veoma važne zemlje". Kineski stručnjak Elizabet Ekonomi kaže da Kina verovatno posmatra Bušov govor kao napor da se ublaže zabrinutosti Kongresa i grupa za zaštitu ljudskih prava zbog svog prisustva na Olimpijadi. "Na duže staze govor neće imati značajno uticaja na američko-kineske odnose ili čak na kinesku percepciju Buša", kaže Ekonomijeva, direktor odeljenja za Aziju pri Savetu za inostrane odnose u Njujorku.
Sun Ze, stručnjak za američko-kineske odnose na kineskom Institutu za međunarodne odnose, kaže da će Bušovo prisustvo na Igrama nadvladati svaki bes i ljutnju.

Izvor: Danas

Sastankom sa kineskim predsednikom Hu Đintaom predsednik Srbije Boris Tadić započeo petodnevni boravak u Pekingu

Ključan razvoj privrednih veza


Apsolutna spremnost za saradnju: Boris Tadić i Hu Đintao

Peking, Beograd - Sastankom sa kineskim predsednikom Hu Đintaom, u zgradi kineskog parlamenta, predsednik Srbije Boris Tadić započeo je juče petodnevni boravak u Pekingu. Susretu su prisustvovali i šef diplomatije Vuk Jeremić i visoki kineski zvaničnici.

Pred početak sastanka, Hu Đintao zahvalio je Tadiću na pomoći Srbije u organizaciji Olimpijskih igara, kao i na pomoći u saniranju posledica katastrofalnog zemljotresa koji je nedavno pogodio Kinu. Predsednik Srbije rekao je da je srećan što ima priliku da ponovo poseti Kinu povodom velikog uspeha kineskog naroda na organizovanju Olimpijade.
- Poslednji put kada smo se sreli, započeli ste pripreme za Igre. A sada ja na svakom koraku vidim veliki rezultat, koji samo može da raduje svakog državnika - rekao je Tadić i dodao da je prijateljstvo srpskog i kineskog naroda njihova prošlost, ali i budućnost.

Tadić je ukazao na to da činjenica da što je delegacija Srbije među retkim delegacijama kojima je upriličen bilateralni razgovor sa kineskim liderom Hu Đintaom dovoljno govori o poziciji države u spoljnoj politici Kine.

Sastanak s kineskim privrednicima
- Predsednik Republike Srbije Boris Tadić juče je u Pekingu razgovarao sa kineskim privrednicima o mogućnostima ulaganja u Srbiju. Sastanku u Ambasadi Srbije prisustvovali su predstavnici firmi koje se bave uvozom i izvozom nafte, metala, minerala i hemijskih proizvoda, opremom za telekomunikacije, građevinarstvom i bankarstvom.
- Tokom susreta u kineskom parlamentu potvrdili smo spremnost na apsolutnu saradnju u domenu politike i očuvanja ljudskih prava. Srbija pitanje Tibeta vidi kao unutrašnju stvar kineskog naroda i od njegovog predsednika dobili smo podršku u nastojanjima da očuvamo suverenitet Srbije na Kosovu - naveo je Tadić.

On je podsetio da je ovo njegova druga poseta Kini u poslednje tri godine i najavio za nakoliko meseci novi susret srpskih i kineskih zvaničnika, veoma bitan u domenu privrednog prosperiteta obe zemlje. Ističući da će se kroz privrednu saradnju dveju zemalja otvoriti perspektive i za ulaganja srpskih preduzeća u kinesko tržište, srpski predsednik je poručio privrednicima da bi bilo korisno njihovo prisustvo tokom naredne posete delegacije Srbije Kini.

Kineski predsednik Hu Đintao izjavio je u Pekingu, u razgovoru sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, da Kina želi da unapredi prijateljske veze i obostrano korisnu saradnju sa Srbijom.
Đintao je naglasio da je zajednički interes naroda Kine i Srbije da konsoliduju i prodube prijateljstvo između dve zemlje, prenela je agencija Hsinhua.
- Kina želi da ojača politički dijalog i da promoviše aktivnu saradnju sa Srbijom, kao i da ohrabri i podrži domaće kompanije da ulažu u Srbiju - poručio je kineski predsednik.
Kina, prema rečima Đintaoa, razume i podržava napore Srbije da se integriše sa ostatkom Evrope.


Izvor: Danas

Džordž Buš opet proziva Kinu zbog stanja ljudskih prava
Zapad kritikuje Kinu jer se boji njene rastuće moći
Autor: T. Trikić, J. Stojković | 08.08.2008. - 08:20




Uoči Olimpijade u Pekingu, Kina se našla na udaru učestalih napada zbog poštovanja ljudskih prava i sloboda, obračuna sa disidentima i posebno zbog stanja na Tibetu, ali zapadni kritičari često ne vide, ili ne žele da vide, da je Kina poslednjih decenija ostvarila ne samo zavidan ekonomski rast nego i postigla značajan napredak u demokratizaciji. Profesor Radosav Pušić, direktor Instituta „Konfucije“ u Beogradu, kaže za „Blic“ da su sve te kritike deo kampanje da se Kini ospori evidentan uspeh koji je ostvarila poslednjih godina, posebno u ekonomiji, što Zapadu smeta, pa ga se čak i plaši.

Svega nekoliko sati pred dolazak u Kinu na otvaranje Olimpijskih igara, Džordž Buš, američki predsednik, ponovo je prozvao Peking zbog nepoštovanje prava čoveka, izrazivši „oštro protivljenje“ kineskom zatvaranju disidenata i verskih aktivista.
„To je izjava za unutrašnju upotrebu, namenjena američkoj javnosti. Kina je ekonomski i te kako potrebna Americi“, ocenjuje Pušić, koji je i šef katedre za orijentalistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Grupe za zaštitu ljudskih prava već duže vreme kritikuju Buša zbog odluke da ide na otvaranje Olimpijskih igara i zahtevaju od njega da, upravo povodom tog velikog događaja, bude oštriji u kritici kineskog režima za gušenja sloboda ljudi.
Pušić, međutim, kaže da sloboda u Kini ima „ni više, ni manje nego u drugim zemljama“ i ističe da se kinesko rukovodstvo opredelilo za postepenu demokratizaciju. „Od otvaranja 1983-1984. Kina je puno uradila i po pitanju ljudskih prava i za one koji odlaze u tu zemlju to je očigledno, počev od većih verskih sloboda, emancipacije žena pa sve do toga da gej pitanje više nije tabu tema“, smatra profesor.
On veruje da, ako se ekonomski razvoj nastavi dosadašnjim tempom, može se očekivati da Kina i kinesko društvo sve više liče na Zapad. „To, međutim, ne znači da će principi zapadne vrednosne matrice biti preslikani. To je nemoguće. Kina će pokušati da revitalizuje svoju kulturnu matricu i da na tim temeljima gradi svoju modernost, slično onome što je uradio Singapur“, ističe Pušić.
Nagla demokratizacija po uzoru na Zapad bila bi, po njegovom mišljenju, čak i opasna za Kinu. „Imajući u vidu da je reč o zemlji sa 1,4 milijarde stanovnika i 56 nacionalnih manjina, zemlji neujednačenog ekonomskog razvoja regiona, nagla demokratizacija izazvala bi neviđeni haos, što je pokazalo iskustvo Rusije u vreme predsednika Borisa Jeljcina“, objašnjava profesor.
Najzad, dvadesetak godina je u kineskom merenju vremena previše kratak period da bi se sudilo o uspesima kineskih reformi, zaključuje Pušić.
Modernizaciji Kine je značajno doprineo i internet. Dok je 2001. Kina imala 26,5 miliona korisnika interneta, danas ih ima 253 miliona, najviše na svetu. Još jedna bitna promena jeste ukidanje planske privrede, što je donelo ideološke nedoumice: šta da se radi s novom klasom kapitalista koja se brzo bogati? Partija je takođe bila suočena s problemom odnosa prema krahu državne privrede. Brutalna privatizacija je podrazumevala zatvaranje hiljada nerentabilnih preduzeća i dodelu skromnih penzija milionima radnika. Za deset godina državni udeo u privredi spao je na svega 35 odsto u 2006. sa 80 odsto koliko je iznosio u 1997. Da bi sačuvali prevlast partije, visoki zvaničnici su primenili taktiku prodaje malih preduzeća s manjim profitom i zadržali kontrolu nad najvećim industrijskim granama.

Protesti stranaca u Pekingu
Troje hrišćanskih aktivista je sklonjeno sa Tjenanmena i odvedeno u pritvor zato što su dva dana zaredom demonstrirali u prilog verskim slobodama i ljudskim pravima. Američka grupa je u sredu pokušala da organizuje sličan protest protiv kineske politike jednog deteta i prisilnih abortusa. Ponovo su sklonjeni sa trga nakon što su raširili transparent „Isus Hrist je kralj“ na kineskom i mandarinskom. Taj protest se dogodio samo nekoliko sati nakon što su se dvojica britanskih protibetanskih aktivista uzverala uz stubove kod stadiona „Ptičje gnezdo“ s transparentima „Jedan svet, jedan san, slobodni Tibet“ i „Slobodni Tibet“. Dok su troje hrišćana još jednom završili u zatvoru, dvojica Britanaca je ukrcana u avion za Frankfurt nakon što su im vlasti oduzele vize.

Izvor: Blic

А шта кажете, јесте ли фасцинирани! И треба да будете

Невероватан спектакл, мешавина фатастике и историјске епике. Обратити пажњу на изглед стадиона и околине, као град будућности. Најјаче ми је било на почетку када ватромет демонстрира 29 стопа џина које долазе према олимпијском стадиону. Наравно и на крају нумера Сан - огромна кугла, на моменте земљин глобус по којем људи корачају пркосећи гравитацији.
Наравно да сам поносан што сам пре годину дана отворио ову тему. Користим прилику да подсетим на глупости оних који су изнервирани и уплашени настанком нове силе. Довољно је погледати првих 20 страница теме, мада је и касније било лепих бисера

Ипак да направим мали отклон према "објективности" - скептичан сам према податку да су 4 милијарде људи пратиле директан пренос. Нажалост немају сви у овом једном свету струју, има доста оних који раде или су на одмору, спавали су, а неке чак и не занима. Међутим, сигурно ће преко 4 милијарде видети кључне моменте што на ТВ, што на интернету.

Поздрав свима који су се на овој теми веселили јаду домаћих "Американаца" и осталих прикривених расиста

Kini mogu samo da pouse-pod uslovom da im oni dozvole.
Ovako fenomenalno otvaranje sanjaju i sanjace svi.
Ovo je tezak zadatak i nocna mora za sledece porganizatore OI.
Pa kada su t5azili -dobili su -pobedila ih je KIna na svim poljima-od otvaranja OI -sportom do politike-dosao onaj jadni svetski serif Bus da trazi ljudska prava u Kini.
SOmina nevidjena je on i jadni li su oni koji se uzdaju u propadajuciu"velesilu" SAD a zaboravljaju hiljadugodisnju imperiju - i sada su imperija- KINU!!

Јес вала, што рече Веља, много су ружни (у души), па је питање да ли им треба и то дозволити. Осим тога, није еколошки


Мислим да је отварање у Атланти било смешно према овоме. А нико га се и не сећа


Патетично, нема шта


Напалм


Ваистину

Realno, nema sta.


Inace, fenomenalno otvaranje, verovatno najbolje do sada... ona stopala ce biti tesko nadmasiti..

Отварање је било одлично! Свака им част.

Ovaj Duh Sekire, dozivljava orgazme
Lepa organizacija, Kina pokazala sta predstavlja u ovom svetu.

Svaka cast       

Otvaranje je bilo..sto bi jedan veliki filozof     reko :"To je 1000 ludila u jednom ludilu

Bravo za Kineze!!!