Bećković: Nula je moj cilj :: Politicki ~ Geopoliticki forum

AKADEMIK Matija Bećković uverava nas da u svojoj novoj poemi „Kad budem mlađi“ govori o sebi, a ne o Srbiji, koja je, kaže, već nanela toliko štete svima nama, a naročito njemu i njegovoj reputaciji evropskog fana.
- Uostalom, ako bude sreće, Srbija se, kad budem mlađi, neće tako ni zvati - započinje Bećković razgovor za „Novosti“ u svom prepoznatljivom stilu.
* Otkuda sleng u vašoj knjizi? Da li je to surovi sarkazam, ili težnja da vas i ulica razume?
- To je prelazni period. Tranzicija jezika, dok ne pređemo totalno na sleng kao na maternji jezik. To je najsigurniji put do „smiley face“.
* Slažete li se da je vaša poema na neki način i nekrolog srpskom jeziku osakaćenom tuđicama i životom „s nogu“ 21. veka?
- Zašto ne pomislite da je to možda jedini način da taj nepostojeći jezik skrene pažnju na sebe? I da već ne postoji ni srpski ni svi ostali jezici osim govora tela (body language). Uostalom, ako želimo da budemo kooperativni, ne možemo nikoga da smaramo sa srpskim jezikom. Da bismo ušli u Evropu, moramo ukloniti sve što stoji na tom putu, u prvom redu jezik koji je postao najveća suprotnost svom smislu i svrsi, prepreka razumevanju i komunikaciji.
* Možemo li u svet sa našim „ić“, koje oni tamo uglavnom čitaju kao „ik“?
- Ako vam i na ovo drukčije odgovorim, nikad neću biti mlađi.
* Ima li ovde i suviše onih kojima je Kosovo, kao što napisaste, „By the way“ (usput)? Kako se branite od njihovog realizma da je Kosovo izgubljeno?
- Toliko je para i municije uloženo da Kosovo ne bude “in” i “trendi”, da je tolika investicija i sinergija morala uroditi plodom. Nudeći autonomiju Kosovu i Metohiji, Srbija se zanosi međunarodnim pravom, Poveljom OUN, rezolucijom 1244, navodi primere kako je to isto pitanje rešeno u drugim državama, dok se zastupnici nezavisnog Kosova ne zamaraju takvim tričarijama i ne pozivaju ni na jedan zakon ili pravo, ne navode nijedan primer u istoriji da se to još negde desilo i neko pristao da se tuđa država osnuje na njegovoj teritoriji. Sila je sebi dala sva prava da upućeniji misle da bi Kosovo moralo biti nezavisno čak i kad bi Albanci pristali na autonomiju. Nije Holbruk slučajno bio u čarapama, a albanski domaćini u čizmama.
* Je li Milošević zaista, kako nam neki hladnokrvno saopštavaju, potrošio naše pravo na Kosovo?
- Hoćete li da me vratite na najgore periode mog života kad sam se primao na takva pitanja? Sada sam predstavnik pokreta long life learner (učenik celog života).
* Verujete li da ćemo izgubiti Evropu ako izaberemo Kosovo, ili obratno?
- Ne dirajte u tu ranu. Prosečan Srbin ne može da zamisli svoj život bez doručka u „Burgerkingu“, gde već danas doručkuje svaki Mađar. Skupo smo platili što smo poverovali da su strane sveta i geografija nepromenljivi i da Srbija nije u Evropi ničijom dobrom voljom.
* Hoćemo li se u diplomatskom boju za KiM opeći u „ložnjavi na Ruse“?
- Knjiga je umnogome posvećena borbi protiv emocija, topline, romantike, strasti i svake vrste preterivanja, što je sve posledica nepravilne ishrane. Ali, što kaže stara ruska, let it be! Moj cilj je da se radi boljeg sutra mentalno i emotivno kastriram i na sve što me budete pitali pomislim: who cares (koga briga).
* Imamo li drugog puta do onog atlantskog?
- One way ticket! Što se mene lično tiče, jedino što iskreno želim i čemu svim silama težim kad budem mlađi i pametniji, da na sva pitanja imam samo jedan odgovor who cares. To je sve što mogu da učinim za potomstvo. Dosta su te dve reči, da ih ne opterećujem glupostima. Nula je cilj. To je legat koji ću ostaviti unucima.
* Da li je danas zaista glupo biti nešto drugo sem Amerikanac?
- To su već stvari o kojima se ne priča. San svakog normalnog Srbina je zelena karta i par drugih državljanstava. Možda bi za početak bilo dovoljno biti Kanađanin. Ne mora se baš odmah biti Amerikanac! Da se narod spasava na vreme, možda bi za početak bila dovoljna jedna specijalizovana aviokompanija koja bi preko okeana prevozila isključivo trudnice. Zamislite divotu: konvoj trudnica u avionu za Toronto! Dovoljan bi bio jedan džambo džet nedeljno da se suzbije bela kuga!
* Hoćemo li posle svega ostati sami - usred ničega?
- Sam sam bio dok sam se prezivao na „ić“. Briga o svojima, deci i potomcima, dovela nas je u situaciju da smo ostali na cedilu i zauvek izgubili nepoznate prolaznike. Bio sam sam dok je postojala samo jedna Srbija. Dok sam imao oca i majku. Nema veće samoće od razgovora sa roditeljima. Građanin sveta ne može biti sam ako ima daljinski i kablovsku TV.

KOŠTUNICA ZAZIRE OD MENE
* ZAMERAJU vam da ste isuviše političar, prenosilac tuđih stavova... Protivnici su vas promovisali u glasnika Vojislava Koštunice...
- Omiljeno mi je da slušam mišljenja na tu temu, kad se pusti mašti na volju. A jasno je kao dan da sam do najvažnijih ideja došao na Sajmu šljiva u Osečini i na Cecinom koncertu pred Skupštinom. Ta mesta me inspirišu, podsete na korene, srce zakuca za domovinom. Ne bih samo da kritikujem, nego i da nudim rešenja. Reći ću u poverenju vama, a vi nemojte nikome - Koštunica najviše zazire od mojih političkih ambicija.

KOLAŠIN U EVROPI
* KAD odete u Kolašin, vodite li prevodioca sa sobom?
- Kolašin munjevito hita u Evropu. S tako visokim standardom nema gde drugo ni da završi. Već je u Švajcarskoj, a za Švajcarsku ne važe šengen vize.

KONSTRUKTIVNI GENERALI
* Da li je u paradoksalnom nazivu vaše poeme, možda, rugalica i namnoženim generalima koji bi posle bitaka da krče svoje stazice, a zatrave pradedovske?
- Nema generala, nema bitaka, nema zatravljenih staza, nema konflikata. Ima samo konstruktivnih rešenja. Ako ovo treba da bude relevantan intervju, sad je red na vas da malo odgovarate na sopstvena pitanja sve u ime balansa i interakcije.

UTISAK NEDELJE
* HOĆETE li gostovati u „Utisku nedelje“?
- Bojim se da emisija u tom slučaju ne bi bila gledana. Znači, nije reč o meni, nego o rejtingu emisije, a između mene i rejtinga nikad nisam imao dilema. Uostalom, ko zna ko će tu emisiju voditi kad budem mlađi...

Izvor: Novosti