Pozdrav svima :)
Novi sam clan foruma,a razlog postavljanja ove teme je sto zelim da saznam kakvi su stavovi roditelja vezano za individualni rad sa decom sa posebnim potrebama.
Svesna sam da zivimo u zemlji u kojoj se malo prica o ovoj tome i u kojoj veliki broj ljudi i nema pojma ko su defektolozi i sta je sve posao defektologa.
Naime, ja sam zavrsila specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (nekadasnja defektologija), i dobila sam zvanje dipl.  defetkolog.  Kao i najveci broj populacije u ovoj zemlji od posla nista, pa sam mnogo razmisljala o pokretanju nekog privatnog posla.  Neka moja zamisao je da sprovodim individualni ili grupni rad sa decom, a da obuhvatim decu za specificnim smetnjama u ucenju (disleksije,disgrafije,diskalkulije), poremecajima paznje, pamcenja. . . reedukaciju psihomotorike, odnosno da se baziram na one teskoce koje su vazne, pre svega, za uspesno savladavanje skolskog gradiva.
Veliki je broj dece koja imaju ove teskoce i cesto nemaju odgovarajucu podrsku, pa zbog toga ne uspevaju da savladaju gradivo koje se pred njih stavlja,a adekvatna terapija svakako bi bila od koristi.  Mene u sustini zanima, da li su roditelji spremni da svojoj deci omoguce ovakav vid tretmana, tj.  da li bi ovakav neki centar bio koristan u nasoj drzavi!?

Здрава
Имаш лепу и хуману замисао, али су родитељи данас у Србији нажалост углавном слабих финансијских могућности да приуште својој деци приватан третман дефектолога. Мој став је да би држава требала да обезбеди свој деци са посебним потребама адекватан третман.

mislim da je to luksuz za Srbiju.

Posla za defektologe u Srbiji ima na pretek.

Para nema. Znanja nema.

Iskreno, ako si tek zavšila fakultet teško će ti neki roditelj povjeriti dijete, uvijek će prednost imati ljudi sa iskustvom.
Ako ćeš moj savjet, ako imaš finansijskih mogućnosti javi se obližnjem vrtiću ili školi i vidi da li možeš da volontiraš bar 6 mjeseci ili eventualno da postaneš nečiji pedagoški asistent - mada su skoro sve ukinuli.

Klinic iz knjige i klinci uživo nisu isti. Roditelji su posebna priča. Sve je to ludo, ovako ili onako.

Srbi pare za klince namaknu, makar gladovali, ali tek ako vide neke rezulate.

Najbolja preporuka ti je riječ od usta do usta. Nadji klinca u kraju kome misliš da možeš pomoći - sat, dva ili tri dnevno odvoji za njega, pa ako tvoj rad donese rezultate onda se imaš čemu nadati.

U Beogradu postoji Svrtište, njima uvijek trebaju ljudi ili možeš eventualno da probaš preko nekih NVO, ali to je sve mrka kapa.
Nažalost na najosjetljivijem dijelu stanovništva najviše se štedi.

Jako je tesko danas i krenuti sa volontiranjem bilo gde. Na koja god vrata da pokucas,ako nemas neku vezu tesko je krenuti i sa volontiranjem.  Ja sam volontirala nekoliko meseci u nekom privatnom centru,ali je direktrka skontala da joj volonteri kradu zanat pa nas je sve oterala   :frown:
Ja sam u stvari i mislila da krenem sa neki detetom iz komsiluka ili preko poznanika,pa polako.  Svakako ne mislim da sve znam i znam da treba jos puno da ucim i radim na sebi,ali jednostavno sam dobra sa decom i ide mi to, i zato padam u bedak sto radim u nekoj prodavnici a znam da mogu vise :weirdface:
Ono sto ja mislim, je isto to,da bi roditelji sve dali za svoju decu,samo da znaju da je rad sa njima kvalitetan i da ima uspeha.