Lav, magarac i lisica

   Lav, magarac i lisica podju skupa u lov s ugovorom da razdele sto ulove. Kad dovoljno lova nalove, lav rekne magarcu da dobitak pametno razdeli. Ovaj razlozi sve na tri jednaka dela, dozvoljavajuci drugima da izaberu sta se kome dopada, dodavsi da ce on s kojim mu drago delom sto ostane zadovoljan biti. "Je li? To li se zove pametno deliti? Pocekaj malo da te naucim pameti!"odgovori mu srdit lav. Pak onda tresne njime o zemlju i raspori mu trbuh."Deli ti sad", rekne lisici. Ova natovari sve na jednu gomilu, a za sebe ostavi samo jednog zeca, pa kaze lavu sta je cije. "Aj, aj, premudra lisice, ko te nauci tako pametno deliti?" "Magareca budalastina, gospodaru", odgovori ova.

Pouka - misaon i razuman covek ne uci samo od pametnijih od sebe, nego i od samih luda ima se cemu nauciti...

Lavica i lisica

   Lisica je kudila lavicu zato sto ova retko, i po jedan porod radja. "Retko, i po jedan, odgovori lavica, ali kad rodim, a ja lava rodim".

Pouka - nije u mnogomu dobro...

Lisica i grozdje

   Lisica, videvsi na jednoj visokoj lozi rozdje, pokisavala je svakojako kako bi ga dohvatila, a kad vide da ni na koji nacin ne moze do njega doci, onda otide, govoreci:" Jos je kiselo, nista ne valja, trnu od njega zubi".

Pouka - ono sto ko ne moze imati, neka se cini kao da nece, a hoce da mu ko ne rece: "Mac!"

Lisica i gavran

   Gavran nadje negde komad mesa i drzase ga u kljunu, stojeci na drvetu. Lisica onjusi meso, pritrci pod drvo i pocne hvaliti gavrana, govoreci:"Mili boze, krasne pticice! Lepa perja sto imade.! Da jos ima kakav glas, ne bi nad njom ptice bilo!" Gavranu nije milo bilo da ga lisica, pri tolikoj njegovoj lepoti, za mutava drzi, otvori kljun, pak stane grakati. Padne meso dole, ugrabi ga lisica i prozdere, govoreci i podsmevajuci mu se:"E, moj gavrane! Imas svasta, ali pameti nemas!"

Lisica i roda

   Lisica primeti u prolece novopridoslu rodu, pristupi k njoj i zaprosi je da joj sto lepo, iz daljnih mesta kroz koja ona prolazi, kaze. Onda ova otegnu dugacko i prostrano kazivanje, kakve se bare i ritovi u Indiji i u Egiptu nahode, i kakve su u njima zabe; predje u Kipar, cuvenu Grcku, Makedoniju i Dalmaciju pa kaze kakve su tuda planinske zabe i zelene zabice sto se i na drvece penju, i kakvoga su koje ukusa. "Ala si ni za sta, kad iz tolikih mesta drugo kazati ne znas nego kakve su gde zabe", rece joj lisica, okrene joj rep i ode.

Pouka - razuman svugda gledi da sto pametno vidi, pozna i nauci, kakovi su gde ljudi, njihove naravi, obicaje i upravu, nauke, umetnosti, zanimanja i zabave... Ko trazi razum, razumniji kuci dodje, a lud se ludji vrati nego sto je kad podje...

Lisica i tigar

   "O, da mi je tvoja snaga i brzina, rece lisica tigru, veoma bi mi drago bilo!" "A zar za moju sarenu kozu ne maris? rece joj tigar. Onda bi se pokazala i spolja susta kakva si iznutra: lukava i sarena". "Na tome ti lepo hvala! odvrati ova. Ja ne zelim da se pokazem takva kakva sam".

Pouka - Nema ti gore, bednije ni skarednije, od svagdasnjeg zivota u pritvorenosti, a to onde more biti , gde lisicje pogane naravi preovladavaju...

Magarac i Ezop

   Magarac opazi Ezopa gde hoda po polju, posmatra sta zivotinje cine i otuda sastavlja svoje basne i daje ih ljudma za pouku. Pristupi i rece mu:"Cujes li, Ezope! Ti cesto mene u tvojim basnama spominjes. Barem napisi da sam i ja kadgod sto pametno rekao i ucinio!" Na to mu Ezop, smejuci se, odgovori: "Onda bih ja bio magarac, a ne ti!"

Pouka - jedan francuski kralj, prolazeci pokraj kujne, vidi tu momce gde okrece razanj i peva. Zapita ga zasto je tako veseo. "Zar ne bih bio veseo kad mi je dobro kao i kralju?" odgovori mladic, ne znajuci s kim govori. "Kako to?" zapita opet kralj. "Eto kako, pridoda mali. Nas kralj ima sto njemu potrebuje, a ja imam sto meni"...

Medved i majmun

   Medved se hvalio da je dobre naravi, jer nikakvu zivotinju mrtvu ne jede. Na to mu majmun odgovori:"Ako hoces da si dobar, u zive ne diraj, a s mrtvima cini sta ti drago".

Pouka - Na isti nacin moze se ovo reci i onima sujevernima, koji od zivih nepravedno uzimaju, a mrtvima za dusu daju.

 

Mudrac i vo

     Nekakav vo htio da pije vode te, posto nadje pod nekom strehom nesto malo na dnu nekakva lonca, on uvuce glavu u lonac da se napije. Ali posto se napio, nije mogao da izvuce glave, te se stade muciti. Dodje gazda, pa kad ga ugleda, stade zapomagati. Dotrcase seljani, ali ne znaju kako da ga oslobode. Uto evo ti jednoga najpametnijeg, te ce reci: "Pa odsijecite mu glavu". Svi skocise te odsjekose volu glavu, ali se stadose muciti kako glavu da izvuku. "Pa i to je lako", rece onaj, "razbijte lonac." - "Pravi mudrac", rekose seljani, te i lonac razbise.

Papagaj i druge ptice

   Papagaja donesu iz Indije u jedan vilajet gde njih nema. Kupi ga veliki gospodin i da ga staviti u pozlaceni kavez. Druge ptice, cudeci se tolikoj otmenosti, skupe se oko njega i pocnu ga pitati drze li njega u tolikom postovanju u zemlji rodjenja njegova. "Ne, odgovori on, onde smo mi kao i ostale ptice, bas kao i vi ovde." "A kako to biva, dodadu drugi, da se tebi ovde u inostranoj zemlji tolika slava i cast ukazuje?" "Zar vi ne znate, odgovori onaj, da pravo dostojanstvo malo se kad u svojoj otadzbini kako valja pripoznaje?"