BAŠ GA PRETERAŠE
U Srbiji je roditeljima sve teže da ostvare pravo na dečji dodatak, jer je država toliko zakomplikovala zakon da mnogi odustaju od zahteva za pomoć

BEOGRAD - Srbijom vlada "bela kuga", a državu kao da je baš briga za to. Umesto da finansijski pomogne mlade parove koji se zbog nemaštine ne odlučuju da budu roditelji, država postojeće zakone još više komplikuje, pa je roditeljima sve teže da ostvare čak i pravo na dečji dodatak.
Jedna samohrana majka koja živi u stanu svojih roditelja kaže da joj je početkom godine odbijen zahtev za dečji dodatak samo zato što su se promenili propisi.
- Živim kod roditelja i sama izdržavam dete. Prema starim propisima, prostor u kome živite računao se tako da na svakog člana porodice ide jedna soba. Otkako su, međutim, po novoj proceduri počeli da broje kvadrate, izgubila sam pravo na dečji dodatak jer je neko utvrdio da po članu domaćinstva imamo tri kvadrata više, bez obzira na to što su ta tri kvadrata u stvari terasa! Sada sam izgubila dečji dodatak, a od tog novca sam plaćala obdanište. Pošto radim u knjižari za samo 9.000 dinara, a dete više ne mogu da šaljem u vrtić, primorana sam i to da napustim da bih čuvala ćerku - kaže naša sagovornica.
Načelnica službe za dečju zaštitu u Ministarstvu za rad Milena Antić-Janić objašnjava da će možda uslediti neke izmene zakona ukoliko se pokaže da primenjena pravila nisu najbolja.
- Izmene koje je zakon pretrpeo još su u fazi provere. Trenutno se snima stanje na terenu i moguće je da će biti nekih korekcija u odnosu na kvadraturu koja je sada određena kao cenzus. Verovatno će biti i promena kada je reč o visini primanja. Cenzus se određuje na mesečnom nivou, a svaki roditelj koji nije zadovoljan rešenjem može da uloži žalbu Ministarstvu za socijalni rad - kaže Milena Antić-Janić.
Ona podseća da je po zakonu koji je donesen 2002. utvrđeno da je dečji dodatak, kao što mu i samo ime kaže, dodatak, i to za najugroženije porodice, i da nije nešto od čega dete treba da živi.
- Da bi neko podneo zahtev za dečji dodatak, mora da bude državljanin ove države. Osim toga, ne sme da ima imovinu sem stambenog prostora u kome živi. Taj stambeni prostor ne sme da bude veći od 20 kvadrata po osobi. Ukoliko porodica ima zemljište, ono ne sme biti veće od dva hektara po članu porodice. Roditelji takođe ne smeju imati novčana sredstva ili upisane akcije koje su veće od ukupne vrednosti 30 dečjih dodataka. Ako porodica živi od poljoprivrede, prihodi ne smeju da budu veći od 2,35 dinara po hektaru, odnosno za samohrane roditelje, staratelje i hranioce i roditelje dece ometene u razvoju 2,28 dinara po hektaru. Ukoliko ima više od šest godina, dete mora da bude redovan đak. A zakon propisuje da se dečji dodatak prima do završetka srednje škole odnosno do 18. ili 19. godine - objašnjava Milena Antić-Janić.
I. PEŠIĆ

Dokumenta potrebna za dečji dodatak

Da bi zahtev za priznavanje prava na dečji dodatak država uopšte uzela u obzir roditelj treba da podnese od 11 do 18 različitih dokumenata!
1. Izvod iz matične knjige rođenih za svu decu u porodici (izvodi ne mogu biti stariji od 6 meseci), za novorođeno dete i za lice koje prvi put podnosi zahtev.
2. Uverenje da je podnosilac zahteva državljanin Srbije (ne starije od 6 meseci).
3. Fotokopije ličnih karata odraslih članova zajedničkog domaćinstva, a za decu prijave prebivališta.
4. Fotokopija overene zdravstvene knjižice roditelja.
5. Potvrda o prihodima za tri meseca koja prethode mesecu podnošenja zahteva i to za sve članove porodičnog domaćinstva koja rade.
6. Potvrda o katastarskim prihodima u prethodnoj godini za sve članove porodičnog domaćinstva, kao i katastarski prihodi iz mesta rođenja za supružnike.
7. Izjava o zajedničkom domaćinstvu (tekst izjave je na obrascu zahteva).
8. Izjava da roditelj neposredno brine o deci (tekst izjave je na obrascu zahteva).
9. Školska potvrda za decu osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta.
10. Dokazi o činjenicama u vezi sa nepokretnostima, kao i stambenog prostora (izvod iz zemljišnih knjiga - vlasnički list, ugovor o kupovini nepokretnosti, rešenje o porezu, uverenje republičkog geodetskog zavoda, ugovor o korišćenju stana).
11. Izjava o neposedovanju likvidnih i novčanih sredstava (tekst izjave je na obrascu zahteva).
12 *. Potvrda nadležne zdravstvene ustanove o razlozima za neredovno školovanje.
13 *. Akt o razvrstavanju za dete ometeno u razvoju.
14 *. Akt o produženju roditeljskog prava.
15 *. Dokazi na osnovu kojih se ostvaruje status samohranog roditelja (umrlica za drugog roditelja, presuda o razvodu braka, potvrda vojnog organa, potvrda kazneno-popravne ustanove).
16 *. Dokazi o nezaposlenosti (uverenje radna knjižica).
17 *. Dokazi o starateljstvu, hraniteljstvu (akt nadležnog organa starateljstva).
18 *. Fotokopija kartice tekućeg računa.
* prilozi označeni zvezdicom dostavljaju se samo u slučaju dokazivanja tih statusa

Peto dete bez pomoći

U Srbiji trenutno ima oko 214. 572 korisnika dečjeg dodatka, odnosno oko 405.000 dece kojoj se dodatak isplaćuje. Dečji dodatak isti je za prvo, drugo, treće i četvrto dete, a ove godine iznosi 1.431 dinar. Deca samohranih roditelja, hranitelja i staratelja, kao i deca ometena u razvoju, primaju nešto više para, 1.861 dinar. Ukoliko u nekoj porodici ima više od četvoro dece, samo prva četri imaju pravo na dečji dodatak, dok za ostale ne postoji finansijska pomoć.

Izvor: Press