Objavljena imenovanja za buduću vladu SAD
Obamina ekipa za novi početak
Autor: J. Stojković | Foto:Reuters | 02.12.2008. - 07:20

Novoizabrani američki predsednik Barak Obama obelodanio je juče konačni sastav svoje buduće administracije, ocenivši da taj „jedinstveni tim” deli njegov pragmatizam prema primeni moći i njegov cilj da Amerika ima rukovodeću ulogu u svetu. „Došlo je vreme za novi početak, novu zoru američkog liderstva da bi se savladali izazovi 21. veka”, rekao je Obama dok su ljudi koje je izabrao za buduću administraciju stajali iza njega. „Ojačaćemo sposobnost da porazimo naše neprijatelje i pomognemo našim prijateljima. Obnovićemo stare saveze i uspostaviti nova i trajna partnerstva”, obećao je 44. predsednik SAD.

 
 

Predstavljajući sastav buduće administracije, Obama je objavio da će Hilari Klinton, donedavno ljuti stranački rival, preuzeti funkciju državnog sekretara, dok će Robert Gejts, dosadašnji ministar odbrane u republikanskoj administraciji, ostati na toj funkciji. Obama je zatim predstavio Klintonovu, nazvavši je prijateljem i Amerikankom „izuzetnog kova”, koja ima njegovo potpuno poverenje. „Ne sumnjam da je Hilari Klinton prava osoba da vodi Stejt department”, rekao je on.
Analitičari ukazuju na to da su u Obamin tim za nacionalnu bezbednost ušla dva veterana iz doba hladnog rata i jedan politički rival, čiji su stavovi još oštriji od predsednikovih. Sve troje izabranih - Klintonova, Gejts i general Džejms Džouns, bivši komandant NATO, koji će biti savetnik za nacionalnu bezbednost, zalažu se za promenu prioriteta na polju nacionalne bezbednosti.
Ta promena treba da doprinese formiranju znatno proširenog kruga diplomata i humanitarnih radnika koji će, prema zamisli buduće Obamine administracije, učestvovati u projektima širom sveta kako bi se sprečili sukobi i ponovo izgradile uništene države. Nejasno je, međutim, da li će finansiranje tih operacija i dalje biti u domenu Pentagona. Obama je takođe obećao da će povećati broj američkih borbenih snaga. „Da li će novi tim uspeti da izvede tu promenu - o kojoj Obama govori još od leta 2007. kada je njegova pobeda bila, najblaže rečeno, neizvesna - biće veliki spoljnopolitički eksperiment Obaminog mandata”, rekao je jedan njegov pomoćnik.
Denis Mekdane, Obamin spoljnopolitički savetnik, izjasnio se o tom pitanju malo drugačije: „To nije eksperiment, već pragmatično rešenje problema za koji odavno znamo da postoji.”
Obamini savetnici kažu da već očekuju kritike desnice koja će ih optužiti da Obama ulaže u socijalne službe, iako je Buš najavio takvu promenu u nizu govora krajem 2005. Oni takođe očekuju neslaganja unutar same Demokratske partije u vezi s pitanjem nije li bolje da se milijarde dolara koje je Obama u kampanji obećao za obnovu Avganistana sada upotrebe za otvaranje novih radnih mesta kod kuće.
Najbolje političko pokriće Obama bi mogao da dobije od Gejtsa, bivšeg direktora CIA i veterana iz doba hladnog rata, koji je pre samo nekoliko meseci rekao da mu je teško da zamisli okolnosti pod kojima bi ostao na svojoj funkciji u Pentagonu. A sada će to ipak uraditi.
Ukoliko se Obama zajedno sa svojim novim timom izbori za sve najavljene promene, to bi dovelo do možda najznačajnijeg preokreta u strategiji nacionalne bezbednosti za proteklih nekoliko decenija i znatno bi ojačalo poziciju Hilari Klinton kao državne sekretarke. Klintonova će, kao i njena prethodnica Kondoliza Rajs i ostali u Bušovoj administraciji, brzo uvideti da je zalaganje za izgradnju civilnog društva mnogo lakše od realizacije tog zadatka. Taj problem neće biti ništa lakši u Avganistanu, gde su projekti izgradnje i otvaranja radnih mesta koje je Buš obećao 2002, a onda opet krajem 2005, zapali u ćorsokak u mnogim delovima zemlje zbog toga što je bezbednosna situacija u zemlji bila previše opasna da bi građevinske ekipe normalno radile.
Obama je obećao diplomatski prodor, koji se neće ograničiti na Avganistan. U oktobru 2007. on je obećao da će diplomatija za njega imati prioritet. Obama je obećao i da će udvostručiti američku pomoć tako da će ona 2012. iznositi 50 milijardi dolara. Proteklih meseci on stalno produžava taj rok, navodeći kao razlog finansijsku krizu.

Bez promene politike prema Balkanu
Ivan Vejvoda, izvršni direktor Balkanskog fonda za demokratiju, ocenio je da imenovanje Hilari Klinton za američkog državnog sekretara neće bitnije promeniti politiku SAD prema Balkanu jer će ona pre svega biti okrenuta pitanjima Avganistana, Iraka, Bliskog istoka i Irana. „Balkan se smirio, mi smo svi na putu ka EU, odlučili smo da se borimo diplomatskim i legalnim sredstvima”, objasnio je Vejvoda. „Čuli smo pre nekoliko dana iz izjava (pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Aziju) Danijela Frida ono što već znamo - da se SAD uveliko oslanjaju na Evropsku uniju, odnosno na put Srbije u EU i da će podržavati te napore da Srbija što pre postane kandidat, dobije vizni režim i počne pregovore za ulazak u EU”, kazao je on.



Izvor: Blic

Uuuu al si se usrećio

Koga predvodi Hilary taj nije nizašta...Sve same folirantske njuške baš kao i Obama.
 Od samog početka sam provalio da je ljiga.

Ma cista slucajnost da je izabrao Klintonku ja lepo rece pre nekoliko meseci da me ne bi cudio da se njih dvoje omirisu 

A pazi ga majketi kao "Change" ovo ono dernja se na sve strane a ovamo kaki da je "Borba protiv terorizma najvažniji zadatak"..E pa onda moj Mandžurijski kandidatu skokni do Fbi i Cia pa potraži narko dilere i odgovorne za 9/11 pa vidi ko pumpa drogu na ulice,podstrekuje bande na rat i slično a onda skokni u medije i vidi malo kako se tvoj narod laže 24/7 u vezi svega.
 
  Ravene,ti  znaš-živiš tamo pa reci kakav to program ima Obama kad ga boli uvo za sve i podržava ostanak vojske u Iraku.Šta ta j uopšte zna...

Moguć nuklearni napad na SAD
Obama daje prioritet borbi protiv terorista
Autor: CDC/JS | Foto:AFP | 04.12.2008. - 05:00

Novoizabrani predsednik Barak Obama planira da postavi novog zvaničnika Bele kuće zaduženog za koordiniranje operacija koje treba da spreče teroriste da se dokopaju nuklearnog ili biološkog oružja. Time budući predsednik daje prioritet osujećivanju katastrofalnog napada koji bi, prema tvrdnjama dvostranačke komisije američkog Kongresa, mogao da se dogodi u narednih pet godina.

 
Postavljanje tog funkcionera, čiji će jedini zadatak biti nadziranje programa vlade u cilju sprečavanja takvog napada, označiće udaljavanje od Bušove administracije. Obama smatra da ti programi nisu koordinirani, da se u njih ne ulaže dovoljno novca i da im je neophodan zvaničnik koji će ih nadgledati.
„Ukoliko svetska zajednica ne bude delovala hitno i odlučno, vrlo je verovatno da će oružje za masovno uništenje biti upotrebljeno u terorističkom napada negde u svetu do 2013. Sjedinjene Države moraju da sarađuju s drugim zemljama radi povećanja bezbednosti i jačanja međunarodnih organizacija da bi se takav napad osujetio”, kaže se u izveštaju. Izveštaj na 160 strana, koji je naručio Kongres prošle godine koji je završen posle šestomesečnog proučavanja tajnih obaveštajnih brifinga, takođe poziva Obamu da bolje čuva zalihe uranijuma i pojača mere protiv krijumčara nuklearnog materijala.

Razilaženje SAD i EU
Edvina Kempbel, američki ekspert za bezbednosna pitanja, izrazila je zabrinutost zbog sve većeg bezbednosno-političkog razilaženja SAD i Evrope. Profesorka na univerzitetu u Maksvelu rekla je da je nakon terorističkih napada 11. septembra u SAD ojačao stav da se mora delovati i bez evropskih partnera u NATO-u. „Evropljani žele da odlučuju više nego što mogu da doprinose. Evropljani idu jednim putem, a Amerikanci drugim. To me zabrinjava”, istakla je Kempbelova.

Izvor: Blic

Državna sekretarka SAD neće mnogo menjati politiku
Šta Srbija može da očekuje od Klintonove
Autor: Tanja Trikić | Foto:FoNet-AP | 03.12.2008. - 05:00

Izbor senatorke Hilari Klinton za državnog sekretara u administraciji Baraka Obame, novoizabranog predsednika SAD, dočekan je u celom svetu sa podeljenim osećanjima. Američki saveznici izrazili su zadovoljstvo njenim imenovanjem i očekivanje da će imati dobru saradnju. Zemlje poput Rusije i Irana reagovale su uzdržano, podsećajući da je u Senatu ona više puta zagovarala primenu sile. „Srbija nema mnogo razloga za oduševljenje budućim državnim sekretarom, koju ubrajaju u ‘liberalne jastrebove’ i pristalice politike uslovljavanja prema Beogradu, ali ne treba ni preterivati sa strahovanjima, pre svega zato što ona neće imati previše vremena da se bavi Balkanom niti će Balkan biti američki prioritet”, ocenjuje za „Blic” Obrad Kesić, američki analitičar srpskog porekla.


Martin Slecinger iz Centra „Vudrou Vilson” i Danijel Server iz Američkog instituta za mir u Vašingtonu očekuju da će, i pored ranije oštre retorike Klintonove prema Beogradu, odnosi između Srbije i SAD s novom administracijom u Vašingtonu ići uzlaznom linijom.
„Ton spoljnoj politici SAD će pre svega davati Obama, koji je protiv unilateralizma i nepotrebne agresivnosti. On želi da uzdigne moralni autoritet SAD i unapredi odnose sa partnerima. Ako je Klintonova ranije umela da uputi oštre reči na račun Srbije, ona je govorila ili kao prva dama, ili kao senator države Njujork. Sada će morati da se koriguje, jer istupa u ime čitave zemlje”, kaže Slecinger za „Blic”.
On dodaje da „u praksi to za Balkan može da znači tolerantniji odnos, koji može doprineti stabilnosti regiona”.
On napominje da to nikako ne znači odstupanje od priznanja Kosova, ali da bi sever pokrajine mogao da očekuje veću autonomiju, „neku vrstu faktičke podele, ali ne i formalne”. Vašington će takođe podržavati potpunu integraciju Srbije u EU.
„Ciljevi SAD na Balkanu, sa Klintonovom u Stejt departmentu ostaće manje-više isti, a to je težnja ka dobrim odnosima sa Srbijom, i pored američke podrške nezavisnosti Kosova”, veruje Server.
On, međutim, očekuje da će Vašington i Brisel insistirati da Srbija „reši” pitanje Kosova pre nego što uđe u EU, da će „Beograd morati da bira između Kosova i EU”.
Da će zalaganje za nezavisnost Kosova i sa novom administracijom u Vašingtonu ostati zacementirano, slaže se i Kesić koji veruje da će Klintonova, štaviše, lobirati da tu nezavisnost prizna što više država i da se ona učvrsti.
„Što se tiče Balkana, Klintonova će od Bušove administracije preuzeti još jedan pravac delovanja – podršku bržem ulasku zapadnog Balkana u EU. Slučaj Miladina Kovačevića, košarkaša koga američki sud traži zbog nanošenja teških telesnih povreda drugu, dobiće na značaju”, nabraja Kesić.

Srpski poslanici o imenovanju Hilari

Zoran Šami, poslanik DSS
- Imenovanjem Hilari Klinton na mesto državne sekretarke neće se ništa promeniti u odnosu SAD prema Srbiji. Siguran sam da će i dalje imati isti odnos prema nama, kakav su imali i ranije.

Tomislav Nikolić, šef poslaničke grupe „Napred Srbijo”
- Zar ja treba da učestvujem u anketama? Šta je rekao Boris Tadić po tom pitanju? Ama, baš me briga za Hilari Klinton… Da je išta valjala, zadržala bi muža…

Vjerica Radeta, poslanica
- Naravno da imenovanje Hilari Klinton ništa neće promeniti, baš kao ni promena predsednika SAD. Amerika ima svoje geostrateške interese u Srbiji, a naša vlast je spremna da im u svemu udovolji.

Meho Omerović, poslanik SDP
- Ne znam da li će supruga Bila Klintona nastaviti da vodi politiku kakvu je vodio njen suprug, ali znam da SAD pitanje Zapadnog Balkana nisu stavili u vrh državnih prioriteta. Mi pravimo jednu te istu grešku jer mislimo da se sve
oko nas vrti.

Ratko Vlatković, poslanik DS
- Mesto državnog sekretara SAD jedno je od ključnih mesta u administraciji, no smatram da će ono što je predsednik Barak Obama
promovisao kao državnu politiku biti presudno, tako da ne verujem da će državni sekretar iskakati iz okvira te politike.
M. Maleš


Klintonova o Balkanu
O bmbardovanju SRJ: Vršila sam pritisak na Bila da krene sa bombardovanjem. Nedopustivo je da se takve stvari događaju krajem dvadesetog veka. Čemu služi NATO, ako ne da brani naše vrednosti i način života? (1999)
O Kosovu: Srela sam ljude (na Kosovu) rešene da obnove Kosovo sa osećanjem pozitivne energije. To je moguće zato što su naše zemlje ustali protiv zla… Demokratije, koje su se ujedinile da bi vodile bitku protiv Miloševića poslale su jedinstvenu poruku da se nećemo okrenuti dok ljudska bića surovo proteruju, kada im uskraćuju osnovna prava i dostojanstvo zbog toga kako izgledaju ili kome se mole. (1999)
O Bosni: Sećam se kako sam se spuštala pod snajperskom vatrom (na aerodromu u Tuzli, marta 1996). Trebalo je da bude priređen doček na aerodromu, ali umesto toga trčali smo pognutih glava do vozila (sve to su svedoci demantovali). (2008)
O aferi Kovačević: Zatražila je da se zaustaviti finansijsku pomoć SAD Srbiji ako košarkaš Miladin Kovačević ne bude izručen američkim organima. (2008)

Izvor: Blic

Стари, да ниси ипак се надао некој промени. Делујеш ми некако разочарано...
Само се треба сетити шта сам све говорио о народима декедентних цивилизација - ту су праве промене немогуће
А то што народ једва чека да му неко скрене пажњу, неки спектакл, 'леба & игара... мада је обично само ово друго

Barak Obama pokazuje da je promena moguća u USA a da li će se ona desiti ne zavisi samo od njega nego i od onog Srbina Rema Emanuela

p.s.: ovo je moj fun club uključite se

http://forum.burek.com/index.php?topic=402326.new#new

Tokom borbe kenijskog naroda za nezavisnost
Britanski vojnici mučili dedu Baraka Obame
Autor: Tanjug | Foto:MyGtv.net | 03.12.2008. - 13:39

Husein Onijango Obama, deda po ocu novoizabranog američkog predsednika, bio je mučen u zatvoru u vreme borbe kenijskog naroda za nezavisnost, tvrdi porodica Baraka Obame.

Obamin deda je kao član Pokreta za nezavisnost Kenije uhapšen 1949. godine. Kako je preneo britanski list "Tajms", njegova porodica danas tvrdi da su ga Britanci u zatvoru, u kom je proveo dve godine, mučili da bi dobili informacije o pobunjenicima. "Beli vojnici su čuvarima naredili da ga svako jutro i svako veče bičuju sve dok ne prizna", kazala je Sara Onijango, Huseinova treća žena.
 

"Baka Sara", kako je Barak Obama zove, objasnila je novinaru "Tajmsa" kako su beli vojnici "disciplinovali" njenog supruga.
"Ispričao mi je da su mu ponekad gnječili testise metalnim šipkama. Takođe su mu bušili nokte i butine iglom dok su mu ruke i noge bile vezane", kazala je 87-godišnja starica, dodajući da su Huseinu ostali ožiljci od mučenja.
U svojim memoarima "Sećanje na mog oca", Barak Obama se nakratko osvrće na dedino zatočeništvo, navodeći da je "dokazano da je bio nevin".

Izvor: Blic

Рем Емануел је баш српско име
А која је то промена могућа у САД?!
А где су ти просторије фан-клуба, у Лази
После кажу како се ЈА овде рекламирам