Kadrovska rešenja novoizabranog američkog predsednika razbesnela levicu, ali i birače, a izbor Hilari Klinton za državnog sekretara mnogi su doživeli kao izdaju

zborom Hilari Klinton za državnog sekretara i drugim raspodelama funkcija novoizabrani američki predsednik Barak Obama razbesneo je američku levicu, koja budućeg predsednika optužuje za izdaju birača.

Antiratni aktivisti levog krila američke Demokratske stranke, zahvaljujući kom je Barak Obama postao ozbiljan predsednički kandidat, a nakon toga i predsednik SAD, otvoreno su iskazivali nezadovoljstvo Obaminim kadrovskim rešenjima, naročito kada je reč o spoljnoj politici. Naime, kada je započeo kampanju, Obami je glavni adut protiv Hilari Klinton i drugim etabliranim demokratskim kandidatima bio upravo stav prema američkoj kampanji u Iraku, odnosno kritika „kaubojske" spoljne politike. Duboko nezadovoljstvo ratom u američkoj javnosti na početku kampanje najbolje je iskoristio upravo Obama, opisavši bivšu prvu damu kao „relikt prevladane prošlosti" i opciju koja garantuje kontinuitet Bušovih grešaka.

Desnica zadovoljna

Međutim, sada se ispostavilo da će upravo taj kontinuitet biti srž Obamine spoljne politike ako je suditi po imenovanju Hilari Klinton na čelo Stejt departmenta. Novinski izvori tvrde da je Obama svojoj stranačkoj suparnici ne samo obećao najprestižnije i najuticajnije mesto u svojoj administraciji, nego da joj je otvorio vrata da sva najvažnija mesta u Stejt departmentu popuni svojim umesto njegovim kadrovima.

Uz imenovanje Klintonove, levicu su razbesneli još neki Obamini kadrovski potezi. Tako je za prvog čoveka ministarstva državne bezbednosti imenovana Dženet Napolitano, guvernerka Arizone, koja je zdušno podržavala rat. Za mesto savetnika za nacionalnu bezbednost je imenovan general Džejms Džons, bivši zapovednik NATO-a koji je za vreme kampanje podržavao jastrebovski raspoloženog Obaminog protivkandidata Džona Mekejna.
Kao šlag na tortu došlo je otkriće, koje su očigledno dobro skrivali američki mediji, da je Obama mesecima za glavnog spoljnopolitičkog savetnika tokom kampanje imao nikog drugog do Brenta Skovkrofta, nekadašnjeg savetnika za nacionalnu bezbednost u administraciji Džordža Buša Starijeg.

- Obamin tim za spoljnu politiku i nacionalnu bezbednost vode desničari. Levičara nema nigde u najvažnijim kadrovskim imenovanjima - konstatovao je Kris Bovers, vođa levičarskog bloga „Openleft".

Oglušio se o birače

Markos Mulitsas, čiji je uticajni levičarski blog „Dejli kos" bio svojevrsni regrutni centar za milione Obaminih terenskih operativaca, napisao je da se Obama „oglušio na pozive američkih birača koji traže radikalni zaokret od Bušove promašene politike".

Levičarima je so na ranu sipao i Henri Kisindžer, nekadašnji Niksonov šef diplomatije, koji je zbog američke spoljne politike početkom ‘70-ih dobio naziv ratnog zločinca. On je izjavio da je izuzetno zadovoljan izborom Klintonove. Pohvale stižu i od desničarskih, konzervativnih i militaristički raspoloženih komentatora, uključujući i neke koji su ne tako davno bivšu prvu damu nazivali oličenjem zla. Iako su neki komentatori tvrdili da Obama na ovaj način nastoji da eliminiše glavnog stranačkog suparnika pred izbore 2012, drugi smatraju da su zbog dnevnopolitičke računice žrtvovani nacionalni interesi.

- Razlike u sferi unutrašnje politike su jedna, a u sferi spoljne politike sasvim druga stvar - piše Tomas Fridman, kolumnista „Njujork tajmsa".

- Strane vođe će zapaziti i najsitnije pukotine u odnosu Obame i Klintonovih, i potom ih dobro iskoristiti na američku štetu - dodao je Fridman.

Neki napisi su bili tako slikoviti da Obamu upoređuju s junacima filma koji reskiraju a često i gube sve što su stekli nakon što se „zalepe" za fam fatal, u ovom slučaju Hilari Klinton.
 

Izvor: Press

Zezaj ti zezaj....when shit start to fall po Amerikama, necemo da te primimo nazad u nas miroljubiv i prosperitetni Balkan   

Ne moraš ti da me primiš. Ima tamo netko tko me voli 

Nego, kako se kaže Barakovo ime na Turskom?

Karabarak 

 

Обамин тим ривала
У изборној кампањи демократски кандидат је говорио да „промене не долазе из Вашингтона већ промене стижу у Вашингтон”


Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 23. новембра – Шта наговештавају најављена кадровска решења новоизабраног америчког председника Барака Обаме? Тачан одговор на то питање које ускомешава и овдашње и светске „стратешке кладионице”– донео би баснословно богатство видовитом прогнозеру. Али, ако такав одговор неко и нуди– други га не признају или бар кажу да треба „још сачекати и видети” шта ће урадити лидер чији су изборни говори и личне карактеристике побудили наде да неће репризирати „већ виђено”.

„Промене не долазе из Вашингтона, већ промене стижу у Вашингтон”, Обамин је проглас којим је одушевљавао масепристалица који су веровали да он „неће дозволити даВашингтон промени њега”. Убрзо после изборног тријумфа, он је одабиром кадрова за будући владајући тим, показао да се ослања на „прекаљене Вашингтонце”, политичаре и експерте који су били у служби некадашњег председника Била Клинтона (1993-2001).

Кад се ових дана потврдило да ће за шефицу дипломатије поставити бившу „прву даму”, колегиницу из Сената с којом је био у маратонском дуелу, унутар Демократске партије, за председничку номинацију, многима су наврле недоумице: да ли се с одласком „бушизма” враћа „клинтонизам”, може ли се са „старим лисцима” правити нови курс, неће ли будући председник потпасти под утицај „бивших”, или је толико самопоуздан да верује да ће његов пројекат промена најбоље остваривати баш они који су искуство стекли пре него што се он политички „испилио”, па и они који су му били директни противници на путу ка Белој кући?

Главнини супарника за страначку председничку номинацију већ је дао или понудио високе функције: Џозеф Бајден је новоизабрани потпредседник, а најављено је да Хилари долази на чело Стејт департмента, гувернер Њу Мексика Бил Ричардсон на чело ресора трговине. И велика већина других наговештених постављења за блиску будућност, прилично је повезана с каријерама које „вуку корене” из некадашње Клинтонове администрације.

Није ли се тако, Обамин изборни слоган „Да, ми можемо”, којим је мобилисао нове снаге, практично претворио у „да, ми не можемо” без већ испробаних? У „други план” су пали неки од водећих стратега његове победе, а они који долазе на извесне значајне позиције налазе да је реч о другој, специфичној, фази Обаминог узлета, пошто обећања о националном обједињавању сада испуњава стварањем „владе ривала”. То јест, сугеришу, ситуација је толико тешка– ратови у Ираку и Авганистану, финансијска криза, смањен утицај САД у свету – да захтева национално окупљање, упркос досад испољеним дубоким разликама.

Као што нови менаџер може да поправи резултате бејзбол тима са затеченим играчима, тако и нови шеф извршне власти може да донесе различите резултате (сада рекордно непопуларној) Белој кући”, изјавио је Обамин портпарол Роберт Гибс. Обама „не тражи људе који ће му дати визију, већ жели да састави владу личности које могу да остваре његове визије” – изјавио је, такође „Њујорк тајмсу”, главни саветник новоизабраног председника Дејвид Акселрод.

Зар то нису могли и чланови штаба који су га довели до спектакуларног, пре годину дана готово незамисливог, успеха да постане први црнац, а уз то и сенатски „полетарац”, новоизабрани шеф Беле куће? Није ли убедљивим победама добио „одрешене руке” да „ради све што му се прохте”? То су само нека од свакојаких „чуђења” поводом његових кадровских потеза, али аналитичар њујоршког листа нуди објашњење из кога произлази да у пробирању кадрова, Обама практично и није могао да избегне „клинтоновце” (иако „то не значи да ће обновити клинтонизам”), ако је желео да упосли партијске другове, испробане у руковођењу државним пословима. Последњи демократа на челу државе, пре Била, био је Џими Картер (1977-1981) чији су најближи сарадници сада у „јату ветерана”, чак и кад им се глас јако цени, као што је случај с његовим саветником за националну безбедност Збигњевом Бжежинским (80).

У прилог одабиру Клинтонове, с којом је Обама био у изборној завади баш око спољне политике, поједини аналитичари наводе да је она „знатно дисциплинованија и концентрисанија од њеног мужа” па и да је новоизабраном председнику билска по „великој радној енергији”, као и да је „спремна” да спроводи смернице државног шефа а не „главе њене породице”. Опстају, међутим, слутње, да се Бил неће лако помирити са улогом „пратиље”, иако се јавно зарекао да ничим неће отежавати (и да ће се чак и одрећи уносних послова) „политичко партнерство” између супруге и Обаме.

Претварању ривалства у партнерство, допринели су, указује се, бивши Клинтонови а сада важни Обамини сарадници – Рам Емануел и Џон Подеста. Као и, како наводи „Тајмс”, потоњи контакти Хилари с будућом „првом дамом” Мишел Обама, после којих је она кћерке, Малију (10) и Сашу (7) уписала у исту приватну вашингтонску школу у коју је ишла и кћи Клинтонових Челзи…

Наговештава се и да би Хилари имала „слободу избора” главних сарадника у Стејт департменту. Кад се у то стекне увид, биће јасније и да ли уважава Обамине изборне смернице – више дијалога а мање конфронтација.

Такав приступ јој, бар на Балкану, није регистрован (заговарала је бомбардовање СРЈ 1999. године). Али, тада је она утицала на мужа председника, а у будуће би требало да спроводи налоге председника који ју је на изборима поразио, док је после избора унапређује, експериментишући замисао о „тиму ривала”…

М. Пантелић

-----------------------------------

Спасојевић у Вашингтону

Вашингтон, 23.новембра – Делегација Министарства одбране Србије овде је у посети, која, на неки начин, има улогу „ледоломца” за стварање услова да се укупна сарадња између две земље побољша и доведе на ниво који заслужује. То је дописнику наше листа данас изјавио државни секретар министарства Душан Спасојевић, који сутра почиње тродневне разговоре у Вашингтону с представницима Пентагона, Стејт департмента и Беле куће.

„Циљ посете је унапређење билатералне војне сарадње, у времену које долази, а која је и досад представљала (у овом столећу) најбољи део укупних српско-америчких односа”, рекао је Спасојевић и додао: „Постоје велика очекивања да ће се доласком нове администрације у Вашингтону створити и политички услови за окретање нове странице у односима између двеју земаља. Очекујемо да ће нова администрација (Барака Обаме) да подржи и препозна Србију као кључну земљу и фактор стабилности у региону западног Балкана.

Он је подсетио да су „у великом делу 125 година историје међусобних дипломатских односа, Америка и Србија биле партнери и савезници”.Спасојевићева посета Америци је прва из Србије на том политичком нивоу, после избора Обаме за председника САД. Могућан је и сусрет с представницима овдашњег транзиционог тима.

М. П.



Izvor: Politika

Ekonomski planovi Obame vredni 700 milijardi dolara

Autor: R. G. I.

Vašington - Novoizabrani predsednik Barak Obama imenovao je juče svoj ekonomski tim i najavio da će uputiti poziv novom sazivu Kongresa da brzo usvoji masivni stimulativni paket za ozdravljenje ekonomije koji ima za cilj otvaranje 2.5 miliona radnih mesta do 2011. U pokušaju da obezbedi pomoći olakšice za Amerikance zabrinute za svoju budućnost, Obama je izneo ambicioznu inicijativu programa za javne radove, koji podrazumevaju izgradnju puteva i mostova, modernih škola i stvarnje alternativnih energetskih izvora.

Prema procenama ostalih demokrata i ekonomista, planovi Obame koštaće više od 700 milijardi dolara. Pre pobede na izborima 4. novembra, Obama je rekao da će pokušati da stvori stimulativni paket od 175 milijardi dolara. Iako je novi plan znatno skuplji, očekuje se da će on objediniti i Obamine predizborne ideje za otvaranje novih radnih mesta, korišćenje tehnologija prijateljski nastrojenih prema životnoj sredini i smanjenje poreza.

Visoki pomoćnici izjavili su da Obama želi da iskoristi demokratsku većinu u Kongresu na zasedanju 6. januara radi ukidanja poreza na niske i srednje zarade kao deo masivne vladine intervencije u cilju izvlačenje zemlje iz teške ekonomske krize.

„Nisu to samo koraci u cilju izvlačenja iz teške finansijske krize, rečje i o dugoročnim investicijama naše ekonomske budućnosti koje su toliko dugo ignorisane“, izjavio je Obama i upozorio Amerikance da bi stvari mogle biti još gore pre nego što se situacija popravi.

Visoki savetnik Obame Dejvid Akselrod potvrdio je da će Timoti Gejtner, predsednik njujorških federalnih rezervi, biti novi ministar finansija. Na ovu vest reagovao je i Volstrit, gde su skočile akcije na vest o imenovanju Gejtnera. U njegovom timu biće i Laurenc Samers, ministar finansija u vreme bila Klintona i bivši predsednik univerziteta Harvard, koji će preuzeti nacionalni ekonomski savet. Demokratski zvaničnici rekli su i da Obama planira da imenuje guvernera Novog Meksika Bila Ričardsona za ministra trgovine. Ričardson je u vreme administracije Klintona bio ambasador u UN, a kasnije i ministar za energetiku. Ekonomska trojka suočiće se sa ekonomskom krizom koja se produbljuje uprkos stotinama milijardi dolara hitnog novčanog paketa.



Izvor: Danas

Неки снови су се и обистинили. Сећаш се ономад кад је био исти филм на сви телевизијама... Било неко јесење време, рана јесен

OBAMIN TIM ZA POBEDU

Budući predsednik SAD Barak Obama izabrao je Timotija Gajtnera za novog ministra finansija, koji će raditi u timu sa još troje uglednih stručnjaka na oporavku ekonomije Amerike


Novoizabrani američki predsednik Barak Obama predstavio je svoj ekonomski tim koji bi trebalo da oporavi ekonomiju SAD, a na njegovom čelu će biti predsednik banke Federalnih rezervi (FED) u Njujorku Timoti Gajtner kao budući ministar finansija.

Novi Obamin tim će sačinjavati i bivši ministar finansija Lorens Samers, kao čelnik Nacionalnog ekonomskog veća, zatim profesorka ekonomije sa Univerziteta Kalifornija Berkli, Kristina Romer, kao lider predsednikovog Veća ekonomskih savetnika, i Melodi Barns, kao direktorka Veća za unutrašnju politiku.

Obama je izjavio da je za svoj ekonomski tim tražio ljude koji dele njegovo mišljenje da „ne može da cveta Volstrit, a da ne cveta i Mejnstrit", odnosno da mora da funkcioniše cela ekonomija, a ne samo finansijski sektor.
- Planom za obnovu ekonomije predvideli smo otvaranje 2,5 miliona radnih mesta do 2011, uglavnom na obnovi putne infrastrukture i u sektoru alternativnih izvora energije. Novi ekonomski tim zadužen je da razradi preporuke za taj plan i da se konsultuje s Kongresom, sadašnjom administracijom i FED-om u vezi sa neposrednim ekonomskim razvojem u sledeća dva meseca - naveo je Obama.
Inače, novi ministar finansija Gajtner (47), kao čelnik njujorške regionalne podružnice FED-a, pomogao je u sprovođenju vladinih mera za suzbijanje krize na Volstritu, nadzirući preuzimanje banaka Ber Sterns i JP Morgan Čejs, sanaciju osiguravajućeg giganta AIG i zaštićeni stečaj banke Liman braders. Na čelu banke Federalnih rezervi u Njujorku Gajtner je već pet godina.
Drugi Obamin čovek za ekonomiju, Samers, bio je ministar finansija u administraciji Bila Klintona. On je, takođe, bio glavni ekonomista Svetske banke od 1991. do 1993. godine. Pre karijere u vladi, Samers je predavao ekonomiju na Harvardu.

(AG.)



Izvor: Press

OBAMINI BIRAČI VEĆ RAZOČARANI

Kadrovska rešenja novoizabranog američkog predsednika razbesnela levicu, ali i birače, a izbor Hilari Klinton za državnog sekretara mnogi su doživeli kao izdaju


Izborom Hilari Klinton za državnog sekretara i drugim raspodelama funkcija novoizabrani američki predsednik Barak Obama razbesneo je američku levicu, koja budućeg predsednika optužuje za izdaju birača.

Antiratni aktivisti levog krila američke Demokratske stranke, zahvaljujući kom je Barak Obama postao ozbiljan predsednički kandidat, a nakon toga i predsednik SAD, otvoreno su iskazivali nezadovoljstvo Obaminim kadrovskim rešenjima, naročito kada je reč o spoljnoj politici. Naime, kada je započeo kampanju, Obami je glavni adut protiv Hilari Klinton i drugim etabliranim demokratskim kandidatima bio upravo stav prema američkoj kampanji u Iraku, odnosno kritika „kaubojske" spoljne politike. Duboko nezadovoljstvo ratom u američkoj javnosti na početku kampanje najbolje je iskoristio upravo Obama, opisavši bivšu prvu damu kao „relikt prevladane prošlosti" i opciju koja garantuje kontinuitet Bušovih grešaka.

Desnica zadovoljna

Međutim, sada se ispostavilo da će upravo taj kontinuitet biti srž Obamine spoljne politike ako je suditi po imenovanju Hilari Klinton na čelo Stejt departmenta. Novinski izvori tvrde da je Obama svojoj stranačkoj suparnici ne samo obećao najprestižnije i najuticajnije mesto u svojoj administraciji, nego da joj je otvorio vrata da sva najvažnija mesta u Stejt departmentu popuni svojim umesto njegovim kadrovima.

Uz imenovanje Klintonove, levicu su razbesneli još neki Obamini kadrovski potezi. Tako je za prvog čoveka ministarstva državne bezbednosti imenovana Dženet Napolitano, guvernerka Arizone, koja je zdušno podržavala rat. Za mesto savetnika za nacionalnu bezbednost je imenovan general Džejms Džons, bivši zapovednik NATO-a koji je za vreme kampanje podržavao jastrebovski raspoloženog Obaminog protivkandidata Džona Mekejna.

Kao šlag na tortu došlo je otkriće, koje su očigledno dobro skrivali američki mediji, da je Obama mesecima za glavnog spoljnopolitičkog savetnika tokom kampanje imao nikog drugog do Brenta Skovkrofta, nekadašnjeg savetnika za nacionalnu bezbednost u administraciji Džordža Buša Starijeg.

- Obamin tim za spoljnu politiku i nacionalnu bezbednost vode desničari. Levičara nema nigde u najvažnijim kadrovskim imenovanjima - konstatovao je Kris Bovers, vođa levičarskog bloga „Openleft".

Oglušio se o birače

Markos Mulitsas, čiji je uticajni levičarski blog „Dejli kos" bio svojevrsni regrutni centar za milione Obaminih terenskih operativaca, napisao je da se Obama „oglušio na pozive američkih birača koji traže radikalni zaokret od Bušove promašene politike".

Levičarima je so na ranu sipao i Henri Kisindžer, nekadašnji Niksonov šef diplomatije, koji je zbog američke spoljne politike početkom ‘70-ih dobio naziv ratnog zločinca. On je izjavio da je izuzetno zadovoljan izborom Klintonove. Pohvale stižu i od desničarskih, konzervativnih i militaristički raspoloženih komentatora, uključujući i neke koji su ne tako davno bivšu prvu damu nazivali oličenjem zla. Iako su neki komentatori tvrdili da Obama na ovaj način nastoji da eliminiše glavnog stranačkog suparnika pred izbore 2012, drugi smatraju da su zbog dnevnopolitičke računice žrtvovani nacionalni interesi.

- Razlike u sferi unutrašnje politike su jedna, a u sferi spoljne politike sasvim druga stvar - piše Tomas Fridman, kolumnista „Njujork tajmsa".

- Strane vođe će zapaziti i najsitnije pukotine u odnosu Obame i Klintonovih, i potom ih dobro iskoristiti na američku štetu - dodao je Fridman.

Neki napisi su bili tako slikoviti da Obamu upoređuju s junacima filma koji reskiraju a često i gube sve što su stekli nakon što se „zalepe" za fam fatal, u ovom slučaju Hilari Klinton.


--------------------------------------------

I štab razočaran u svog predsednika

Nezadovoljstvo kadrovskim rešenjima može se da se oseti čak i među članovima Obaminog štaba, koji se inače smatra jednim od najdisciplinovanijih političkih organizacija u američkoj istoriji poznatog po nadimku „No drama Obama".

- Tokom kampanje smo mislili da je Barak Obama pametniji od svih nas zajedno. Sada više nismo sigurni - izjavila su dvojica visokorangiranih članova izbornog štaba, koji trenutno učestvuju u procesu predsedničke tranzicije.

Oni smatraju da imenovanje Hilari Klinton predstavlja ozbiljnu grešku i da će Obamina administracija biti opterećena borbom za prevlast između suprotstavljenih frakcija i klanova. Dodatni problem biće i razlike u stilu upravljanja između metodičnog Obame i dramatizaciji sklone dinastije Klinton.


(AG.)




Izvor: Press

Novoizabrani predsednik sutra saopštava tim za bezbednost
Obama uslovio Klintonove
Autor: Tanjug | 30.11.2008. - 19:42



Bivši američki predsednik Bil Klinton složio se da obelodani listu više od 200.000 donatora svoje fondacije kao deo postignutog dogovora sa novoizabranim predsednikom SAD Barakom Obamom kako bi otvorio put svojoj supruzi, senatorki Hilari Klinton, da postane američki državni sekretar, objavio je danas "Njujork tajms".

Objavljivanje liste donatora je jedna od devet uslova sa kojima se bivši američki predsednik Klinton složio da uradi u razgovoru sa Obaminim saradnicima, dodaje se u tekstu američkog dnevnika. Klinton će izlistati svih 208.000 pojedinačkih donatora i organizacija koji su dale novac njegovoj fondaciji "Globalna incijativa" od 1997. godine koja deli pomoć za borbu protiv side, klimatskih promena i pomoć Africi, dok će imena budućih donatora takođe biti dostupna javnosti sve dok Hilari Klinton bude član Obaminog kabineta.
 


"Njujork tajms" je, pozivajući se izvor iz redova demokrata bliskih Klinotovima i Obami naveo da je bivši predsednik odlučio da objavi listu svojih finansijera da bi izbegao konflikta interesa s kojim bi mogla da se suočiti njegova žena na mestu državnog sekretara. Bivši američki predsednik Klinton takođe se složio da uputi svoje govore i poslovne ugovore etičkom komitetu Stejt departmenta na pregled, kao i savetodavnoj kancelariji Bele kuće ukoliko bude nužno. Rojters prenosi da se očekuje da će sutra biti objavljeno imenovanje Klintonove na mesto američkog državnog sektetara.
Izvor blizak Klintonovoj, Obaminom bivšem rivalu za predsednièku nominaciju Demokratske stranke, saopštio je danas da će bivša prva dama Amerike "sutra biti u Čikagu, kako bi bila imenovana za državnog sekretara". 
 
Obama sutra imenuje tim za nacionalnu bezbednost
Barak Obama će sutra na konferenciji za novinare u Čikagu saopštiti svoj tim za nacionalnu bezbednost i, kako se očekuje, imenovati Hilari Klinton za državnog sekretara SAD.
Pored imenovanja Klintonove, očekuje se i da æe Obama imenovati sadašnjeg sekretara za odbranu Roberta Gejtsa za šefa Pentagona, preneo je Rojters. Ukoliko se ova predviđanja ostvare, Klintonova i Gejts imaće težak zadatak da poprave sliku SAD u svetu, povuku trupe iz Iraka i izbore se s talibanskim pokretom u Avganistanu, ocenjuje britanska agencija.
U američkim medijima spekuliše se da bi Obama mogao da imenuje penzionisanog generala marinaca Džejmsa Džounsa, bivšeg glavnokomandujućeg snaga NATO, za savetnika za nacionalnu bezbednost Bele kuće, a demokratsku guvernerku Arizone Dženet Napolitano za šefa unutrašnje bezbednosti.

Izvor: Blic