mmm... nesto na moj racun? 

Temperament 44. predsednika SAD
Smirenost donela pobedu Obami
Autor: T. T. | Foto:AFP | 14.11.2008. - 05:00


Počeo je predsedničku trku kao totalni autsajder. Malo ko je verovao da relativno neiskusan senator iz Ilinoisa posle samo četiri godine u Senatu, uz to Afroamerikanac, može da pobedi stranačkog rivala Hilari Klinton, koja je iza sebe imala iskustvo bivše prve dame i jake veze u vašingtonskom establišmentu.

Ništa veće šanse nisu mu davali ni u okršaju sa Džonom Mekejnom, vijetnamskim veteranom i najuticajnijim republikancem. Barak Obama je, uprkos tome, trijumfovao. Za pobedu, kažu analitičari, može da zahvali ne toliko političkom programu koji nudi, pa čak ni rekordnim donacijama koje je prikupio, koliko svom smirenom temperamentu, čime je biračima više imponovao od plahovitog i nepredvidivog Mekejna.
Tu svoju crtu nosi od najranijeg detinjstva. Kada mu je bilo šest godina, bio je jedino dete stranac u kvartu u Džakarti u Indoneziji, gde se doselio s majkom, očuhom i sestrom. Nije poznavao nijedno dete, nije govorio njihov jezik. Klinci iz kraja su isprva zazirali od njega, priseća se Zulfin Adi, danas 47-godišnjak, koji je kao dečak živeo u Obaminom komšiluku. „Bio je mnogo viši od nas ostalih.” Zato su odlučili da se grubo našale s njim. Jednog dana, grupa dece sačekala ga je u zasedi, prenela ga do obližnjeg rezervoara za navodnjavanje i bacila ga unutra. Nisu znali ni da li ume da pliva. Ali kad je Barak isplivao, smejao se. Mogao je da ih, kao jači, lako savlada, ali je smatrao da je bolje ostati hladan i time razbiti neprijateljski stav okoline.
Hladnokrvnost i u kritičnoj situaciji, s jedne strane, i nastojanje da pokazujući razumevanje slomi gard drugih ljudi prema sebi, dali su ton i njegovoj predsedničkoj kampanji koju je vodio pod nezvaničnim motom „Bez drame”. Ni u najtežim trenucima trke za Belu kuću nije dao emocijama da ga izbace iz ravnoteže, sledeći Napoleonovo geslo da srce državnika treba da kuca u njegovoj glavi.

„Kad sam visoko, ne letim previsoko, kad sam nisko, ne padam previše nisko”, objasnio je jednom prilikom svoj pristup uz zaključak da se upravo u tome ogleda snaga temperamenta.
Od ovoga nije odustao ni kad je Predstavnički dom u oktobru u prvom pokušaju glasanja odbacio paket spasilačkih mera za poljuljane berze. Obama je izašao na pozornicu na skupu u Koloradu i poručio da „nije vreme za strah, nije vreme za paniku”. „Možda nećemo sve uspeti da uradimo preko noći... Ali znam da to možemo da uradimo. I uradićemo.” Hoće li mu ta samouverenost pomoći da se izbori sa iskušenjima najveće ekonomske krize u SAD od Velike depresije, ostaje da se vidi. Pomogla mu je da osvoji suprugu Mišel, kad mu je 1989. dodeljena kao mentor u advokatskoj kancelariji u Čikagu. Nju nije impresionirala fama zvezde sa Harvarda koja ga je pratila, ali ju je razoružalo njegovo samopouzdanje. „Ovaj momak je stvarno drukčiji, pored toga što je fin, zabavan i sladak. Nosi u sebi ozbiljnosti i predanost koje se ne sreću svaki dan”, pomislila je nakon što ju je odveo u crkvu na jednom od prvih sastanaka, gde je govorio o potrebi da se premosti raskorak između „sveta kakav jeste i sveta kakav bi trebalo da bude”.
Umeće da sluša druge još jedna je odlika Obame koja mu je pomogla da za relativno kratko vreme napravi vrtoglavu političku karijeru. Pokazao ga je ne samo tokom osam godina na mestu člana Senata države Ilinois, kada je doprineo usvajanju mnogih važnih zakona, nego i po ulasku u američki Senat, gde je radom u više odbora nastojao da premosti stranačke razlike. I o strategiji predsedničke kampanje odlučivao je obično tako što bi sazivao savetnike na nekoj večeri i podsticao ih da iznose svoje stavove i polemišu među sobom.
Novi američki predsednik ima i crtu koju pre njega nije imao nijedan njegov prethodnik. Ne samo da njegova biografija otkriva lutalačku, svestranu i kosmpolitsku ličnost, nego i osobu izražene samosvesti. On je bez sumnje dosta razmišljao o sebi i svom poreklu, često brutalno iskreno. U knjizi „Snovi moga oca” Obama neuobičajeno otvoreno objašnjava kako ga je taj proces samoispitivanja doveo do pomirenja sa samim sobom, pa i kad je reč o boji kože, gde je shvatio da baš to što je „belac s crnim licem”, kako su ga zvale neke afroameričke kolege senatori u Čikagu, može biti njegov politički kapital.
List „Vašington post” je ovako obrazložio svoju odluku da podrži Obamu: „Njegov temperament je nešto što godinama nije viđeno kod nas. On je odmeren, ali ne i neodlučan; elokventan, ali i sa smislom za uočavanje suštine i detalja; samouveren, ali spreman da sasluša suprotna mišljenja. Inspirisao je milione birača različite dobi i rasa, što nije mala stvar u našoj često podeljenoj i ciničnoj zemlji. Smatramo da je on prava osoba za opasna vremena.”
Kritičari kažu da Obaminom karakteru ipak nedostaje jedan sitan, ali važan „začin” da bi bio pravi lider: spremnost na rizike. Iz štaba Mekejna često su tvrdili da je Obama „riskantan” baš zato što se uporno kloni i najmanjeg rizika i podsećali da predsednik svetske sile makar ponekad mora da se kocka.

Izvor: Blic

Не знам ко га воли, и да ли се препознаје само зато што је квотован
Оно што знам је да је Хусеин још током кампање (можда чим је победио клинтонку, можда и раније) посадио Одврајт поред себе...
Сећам се да сам тада на сајт 'ембедовао следећи клип


Сви Американци у естаблишменту су исти

Горе од Буша       

Тед Гејлен Карпентер
     


07.11.2008. The National Interest

Главна тема успешне председничке кампање Барака Обаме је његов позив на “промену” – иако често са тек неколико детаља. Постоји нужна потреба за променом у спољној политици Америке. Чак и током Хладног рата, стратегија Вашингтона је довела до бесплатног коришћења сигурносних погодности од стране савезника и клијената, проузроковала је да република направи грешку упуштајући се у несмотрене војне кампање, посебно Вијетнамски рат, и наметнула је непотребно финансијско бреме на америчке пореске обвезнике.

По свршетку Хладног рата ствари су се још и погоршале. Војска САД интервенисала је на најразличитијим местима као што су Панама, Сомалија, Хаити, Балкан, Персијски залив, и званичне и незваничне обавезе Вашингтона значајно су се повећале. Превелико стратешко ширење и побркани приоритети Америке достигли су нове висине под воством Џорџа В. Буша, са утопијским циљем да “пресади” демократију на Блиски исток и у друге необећавајуће регионе.

Спољној политици Америке потребна је драстична промена, али остаје неизвесно да ли ће новоизабрани председник Барак Обама пружити праву врсту помоћи. Многи његови спољнополитички ставови су непотпуни, и у случајевима где је дао неке детаље, постоји много разлога за несигурност и скептицизам, као и за сигурност и наду.

Обама, на пример, не показује спремност да преиспита обавезу Вашингтона према старој Северноатлантској алијанси. Заправо, заговара даљу експанзију НАТО, укључујући чланство за Украјину и Грузију, упркос неизбежном изазивању Русије тим чином. Обама је хвалио НАТО интервенције у Босни и на Косову током Клинтонових година, и прихватио је одлуку из фебруара 2008. да се Косову да независност и поред оштрог протеста Русије.

Његов став је веома несрећан, пошто су многе политике САД застареле или имају неумесне приоритете. На пример, Обамин рефлексни ентузијазам према НАТО игнорише све већи број доказа да алијанси фали или јединство или стратешко начело како би у двадесет и првом веку играла безбедносну улогу вредну труда. Погрешан наступ НАТО у Авганистану је само највидљивији пример. Још горе, додавање малих безбедносних клијената ствара опасну одговорност за Сједињене Државе као лидера алијансе. Обавеза да се одбрани Грузија, на пример, могла би да уплете Америку у с разлогом неразумну расправуу између Тбилиса и Москве око статуса грузијских сецесионистичких региона Абхазије и Јужне Осетије. Председник Обама би требало да се запита како би ризиковање суочавања са нуклеарном силом око тако слабог улога могло да буде од користи Америци.

Највише забрињава Обамин став – и неких његових највероватнијих спољнополитичких постављеника - о питању хуманитарних интервенција. У његовом чланаку, “Обнова америчког лидерства”, у Foreign Affairs, издање јул/август 2007, нашла се и двосмислена и забрињавајућа претпоставка. Он је инсистирао на томе да “безбедност и добробит сваког Американца зависи од безбедности и добробита оних који живе ван наших граница. Мисија Сједињених Држава је да обезбеди светско лидерство поткрепљено схватањем да свет дели заједничку безбедност и доброту.” Претпоставка о наводној нераздељивости судбина није материјално различита од мишљења које је председник Буш исказао током другог инаугуралног говора: “Опстанак слободе у нашој земљи све више зависи од успеха слободе у другим земљама.”

Али та претпоставка је погрешна и опасна. Када се сведе на логичан закључак, то значи да Америка никада неће бити безбедна и успешна ако се туце хронично лоше вођених земаља (некако) не трансформишу у слободне, демократске државе. То је план за бескрајне мисије и непрекидне ратове за “изградњу нација”. Имајући у виду притисак створен недавним сломом финансијског система Америке, то је такође и амбициозна мисија коју амерички порески обвезници тешко могу да себи приуште.

Иако је то тешко замислити, Обамина спољна политика би могла да буде још гора од спољне политике Бушове администрације. Он се поиграва  мишљу да би водећи принцип спољне политике САД требало да буде промовисање, одбрана и наметање поштовања према “људском достојанству” у свету. Као оперативни концепт, таква норма морала би да се развије неколико подеока тек да би досегла позитивну нулу. У најбољем случају, то би довело до тога да Вашингтон постане досада планете, стално терајући друге Владе да побољшају своје понашање. У најгорем случају, то би постао изговор за издашне трошкове спољне помоћи и војних интервенција како би се од угњетавања заштитило становништво у неуспелим државама или чак у функционалним државама са репресивним режимима. Већина могућих области интервенција имају мало или скоро нимало везе са материјалним интересима Америке. Уместо тога, ова земља би се упустила у скупе и потенцијално опасне хуманитарне кампање које би ослабиле војне снаге Америке и исушиле њену благајну.

Када би Обамина администрација повукла америчке снаге из Ирака само да би започела нове интервенције у стратешки и економски небитним јамама као што су Дарфур и Бурма, то не би представљало никакав напредак. То није врста спољнополитичке промене какву би желео амерички народ.

Ако председник Обама прихвати безбедносну стратегију ограничену на одбрану виталних америчких интереса, добиће – и заслужиће – захвалност америчког народа. Ако, са друге стране, прихвати небулозну кампању за обезбеђивање “људског достојанства” у свету кроз инструменте америчке спољне помоћи и војне силе, потцениће своју сопствену администрацију и довести до још једне рунде јавне фрустрације око неспремности политичких лидера да се сконцентришу на интересе и добробит Америке. То је основни избор са којим се суочава председник Обама при уласку у Овалну канцеларију.


 

Аутор је потпредседник за Одбрану и студије иностране политике на Кејто институту, уредник-сарадник у National Interest-у и аутор осам књига о спољнополитичким односима, међу којима је и Паметна власт: Ка мудрој иностраној политици Америке (2008).



 
 

Barak Obama nije zaboravio svoju rivalku
Hilari kandidat za državnog sekretara
Autor: CDC/JS | Foto:afp | 15.11.2008. - 05:00


Senatorka Hilari Klinton, bivša prva dama koja je izgubila trku za demokratsku nominaciju od Baraka Obame, novoizabranog predsednika SAD, mogla bi biti najnovije Obamino iznenađenje u Beloj kući. Američki mediji su objavili da je Klintonova predložena za novog američkog državnog sekretara, jednog od ključnih ljudi u krojenju spoljne politike SAD.
Spekulacijama da je Klintonova novi državni sekretar doprinele su i informacije da su se bivši rivali sastali prekjuče iza zatvorenih vrata u Čikagu, iako to nijedna strana nije potvrdila. Iz kabineta Hilari Klinton je u četvrtak saopšteno da je senatorka otputovala za Čikago privatnim poslom, a zna se da je Obama ceo taj dan proveo na sastancima u svojoj kancelariji u Čikagu.
Ukoliko bude izabrana, Klintonova će biti treća žena na toj važnoj poziciji - posle Medlin Olbrajt i Kondolize Rajs. Obama je preskočio Klintonovu prilikom izbora potpredsednika i opredelio se za senatora Džona Bajdena, što je razbesnelo njene vatrene pristalice. Izbor Klintonove mogao bi da znači agresivniju spoljnu politiku od one za koju se zalagao Obama tokom predizborne kampanje.

Kandidati za državnog sekretara su i Džon Keri, demokratski senator iz Masačusetsa i Čak Hejgel, senator iz Nebraske republikanac koji je ove godine podržao Obamu a ne Mekejna.

Izvor: Blic

Neobična tvrdnja stanovnika Galileje
Beduini veruju da je Obama izgubljeni član njihovog plemena
Autor: Tanjug | Foto:Reuters | 14.11.2008. - 22:39


Oko 8.000 beduina koji žive u Galileji, na severu Izraela, veruje da je novoizabrani američki predsednik Barak Obama izgubljeni član njihovog plemena, navodi londonski "Tajms".

Pleme, čije je sedište u selu Bir al Maksur, nije još pružilo dokaze o porodičnim vezama s Obamom, jer nisu želeli da se mešaju u izbornu kampanju u SAD.
 

"Mi smo godinama znali za to, ali smo se plašili da govorimo o tome jer nismo želeli da utičemo na izbore," kaže Abdul Rahman Šeik Abdulah, član lokalnog saveta, na video snimku, objavljenom na veb sajtu britanskog "Tajmsa" i dodaje da je napisano pismo Obami s objašnjenjem odakle potiče.

Obama još nije odgovorio, ali je takva tvrdnja uticala da se poveća broj posetilaca beduinskog sela. Tamo su članovi plemena slavili "pobedu Obame beduina", kako navodi dalje londonski list.
To, nije bila jedina proslava, već se nova, velika planira za sledeću nedelju, kada će biti zaklano bar 12 koza. U međuvremenu su lokalnim stanovnicima i gostima deljeni tradicionalni slatkiši.
"Ljudi su vrlo srećni. Ovo je prvi put da imamo crnog i predsednika beduina," kazao je Abdulah.

Tvrdnja o porodičnim vezama potiče od Abdulahove 95-godišnje majke koja veruje da Obama liči na afričke radnike koji su 30-ih godina radili u Palestini pod mandatom Velike Britanije.
"Otkrili smo to kada je počeo da se pojavljuje na televiziji. Mi beduini imamo posebnu sposobnost, mi znamo ko je osoba i kojoj familiji pripada i na osnovu kretanja njegovog tela znali smo da smo u vezi", kazao je Abdulah, naglasivši da Obama liči na svoje ujake i da su svi ti utisci provereni i tada je shvaćena rođačka veza.

Novinari" Tajmsa", međutim, nisu videli zvaničan dokaz takve tvrdnje. Abdulahova majka je rekla da je rođak Obamine bake iz Kenije jednom bio zaposlen kod jednog šeika i oženio se lokalnom beduinskom devojkom, s kojom se kasnije vratio kući. Abdulah navodno ima dokumentovane dokaze o toj porodičnoj vezi, ali je obećao majci da će ih najpre otkriti Obami.
"Želimo da pošaljemo delegaciju da mu čestita i znamo da ćemo uskoro dobiti odgovor," rekao je Abdulah.
Već dve bebe iz plemena su dobile ime po njemu.
Abdulah polaže nade da će novoizabrani predsednik SAD "okončati sve ratove i intervenisati ovde da reši nass problem u Izraelu", kako kaže on i dodaje da beduini tamo najviše pate.

Izvor: Blic

Ништа лично. Грешком нисам избрисао твоје име.

Упућено је свим обамаљупцима, егзалтираним победом Нове Наде у Новом Свету.

Zbogom senatu u Linkolnovom stilu

Novoizabrani predsednik SAD Barak Obama u nedelju je podneo ostavku na mesto u senatu Kongresa SAD kako bi se fokusirao na pripreme za ulazak u Belu kuću.

"Danas završavam jedno putovanje da bih počeo drugo", rekao je Obama u pismu narodu Ilinoisa navodeći da je njihovo zastupanje u senatu bila jedna od najčasnijih dužosti u njegovom životu.

Obama je naveo da daje ostavku na senatorsko mesto da bi se pripremio za odgovornosti koje će preuzeti kao sledeći predsednik SAD.

"Nikada neću zaboraviti i uvek ću biti zahvalan muškarcima i ženama ove velike države koja je omogućila moj život u javnoj službi", rekao je Obama.

Njegova ostavka znači da neće učestvovati u ovonedeljnom zasedanju Kongresa na kojem bi trebalo da se razmatra pomoć ekonomiji i posrnuloj američkoj automobilskoj industriji.

Obaminog naslednika u senatu će imenovati guverner Ilinoisa demokrata Rod Blagojevič.

Podsetivši da je predsednik SAD u 19. veku Abraham Linkoln takođe došao iz Ilionoisa, Obama je rekao: "Veliki čovek koji je govorio daleko podeljenijoj naciji, Abraham Linkoln, rekao je za svoj
dom: 'Ovom mestu i dobroti ovih ljudi dugujem sve'. Danas ja osećam isto".

Nakon ranijeg imenovanja Rama Emanula za šefa kabineta, Obama je u nedelju za višeg savetnika u Beloj kući imenovao svog savetnika Pita Rausa dok je bio senator.

Obama je za pomoćnike šefa kabineta imenovao Monu Satfen koja je u adminstraciji Bila Klintona bila zadužena za nacionalnu bezbednost i Džima Mesinu, bivšeg savetnika dva senatora.

Obamin rival na predsedničkim izborima Džon Mekejn trebalo bi da poseti novoizabranog predsednika u ponedeljak u Čikagu da razgovaraju o budućoj saradnji.

Izvor: MTS-Mondo

Novi predsednik SAD rešen da radi sa grupom G-20
Obama podržava globalan odgovor na krizu
Autor: Tanjug | Foto:nymag.com | 17.11.2008. - 07:45

Novoizabrani američki predsednik Barak Obama podržava koordinisan odgovor globalnoj finansijskoj krizi i spreman je da, kada stupi na dužnost, sa grupom 20 industrijski najrazvijenijih zemlja i država sa ekonomijama u usponu, radi na poboljšanju finansijskog sistema.


"Izabrani predsednik veruje da je samit G-20 lidera najjačih svetskih privreda značajna prilika da se potraži koordinisan odgovor na globalnu finansijsku krizu", navedeno je u zajedničkom saopštenju bivšeg američkog državnog sekretara Madlen Olbrajt i bivšeg kongresmena Džima Liča.
Olbrajt i Lič, koje je Obama odredio da na marginama juče završenog sastanka G-20 u Vašingtonu razgovaraju sa gostima sastanka, navode u saopštenju da su učesnicima skupa preneli "Obaminu rešenost da nastavi da radi zajednički s njima u rešavanju svetskih izazova nakon što u januaru stupi na dužnost".
Obamini savetnici Olbrajt i Lič nisu učestvovali na glavnom skupu, niti se na njemu pojavio Obama koji je u to vreme bio u svojoj kući u Čikagu. Domaćin sastanka bio je aktuelni predsednik Džordž Buš.
Olbrajt i Lič su razgovarali sa zvaničnicima iz Argentine, Australije, Brazila, Kanade, Kine, Evropske komisije, Nemačke, Indije, Italije, Japana, Meksika, Rusije, Južne Koreje, Turske, Velike Britanije i s generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom, a telefonom sa članovima francuske delegacije.
Olbrajt je demokrata, koja je služila u administraciji bivšeg predsednika Bila Klintona, dok je Lič republikanac.
Obama će zvanično preuzeti dužnost od Buša 20. januara naredne godine.

Izvor: Blic

Za i protiv izbora Klintonove u Obamin tim
Bilovo nasleđe smeta Hilari
Autor: CDC/IB | 17.11.2008. - 05:00
Hilari Klinton je glavni kandidat za državnog
sekretara u Obaminoj administraciji

Poslovi Bila Klintona i njegove fondacije mogli bi da budu prepreka za izbor Hilari Klinton za državnog sekretara u administraciji Baraka Obame, novoizabranog predsednika SAD, ocenjuju analitičari.

 

Jedan od razloga što Klintonova nikad nije pretendovala na mesto potpredsednika, po rečima Obaminih pomoćnika, jesu komplikacije vezane za ogromne sume koje je njen suprug zaradio govoreći na međunarodnim seminarima, kao i za njegove veze sa stranim biznismenima. Takođe, još ima nerazjašnjenih pitanja vezanih za strane donacije za njegovu predsedničku arhivu, kao i za kontroverznu ulogu Bila Klintona u obezbeđivanju ugovora o korišćenju urana između Kazahstana i jednog kanadskog biznismena. Obamin tim, stavio je jasno do znanja da je Klintonova ušla u uži izbor za mesto u inostranoj politici ili za neko drugo visoko mesto u sledećoj administraciji. Njen izbor jasno pokazuje da Obama namerava da oformi administraciju u koju će ući političke superzvezde, za izazove koji postoje u postbušovskoj eri. Međutim, neki njegovi saveznici zabrinuti su da bi odabir bivšeg konkurenta Hilari, koja je glasala za rat u Iraku i koja se smatra stubom vašingtonskog establišmenta, neće biti u skladu sa Obaminim obećanjem da će doneti dalekosežne promene u američku ekonomiju. Prisustvo Hilari Klinton u kabinetu moglo bi uništiti izvanrednu koheziju koju su pokazali ljudi oko Obame u poslednje dve godine.

Izvor: Blic