Да некођ је било доста таквих...
Не бих ширио тему, за ову тему је битно да доласком Мурте на место Курте се ништа битно не мења (мења се иначе сваког дана, али Запад се ту све мање пита). Дакле, велика излазност, еуфорија, сузе радоснице... ништа од тога не говори о спремности народа и политичких субјеката на неке стварне промене. Говори о томе да постоји свест о проблемима... То и не спорим, али чак и Американац (додати оно "глупи" је чист плеоназам) увиђа да није све у најбољем реду кад му вредности куће падне испод износа хипотеке


Ху д фак из Рам Емануел!? Ху д фак из српски кокус!?
Дајте људи, одоше они што славе "црног принца", сад можемо озбиљно да разговарамо


Ово је једини Црни Принц којега признајем

znaci sta smo naucili na ovim izborima, ako hoces da budes predsednik SAD:
1. nikako ne smes da imas bogatu zenu (MekKejn, Keri)
2. nikako ne smes da izaberes zenu za VP (MekKejn, Mondejl)

Блиски исток – очекивања од Обаме

Од нашег сталног дописника
Каиро – Прва реаговања Блиског истока на победу демократског кандидата Барака Обаме, у трци за 44. председника САД, обележава опрезни оптимизам. Пре свега, због најављених промена. „Промена”, кључна реч Обамине кампање, та порука и обећање америчком народу, дочекана је и у овом региону као помаљајућа светлост, на неком, додуше још веома далеком, хоризонту.

Реалност је, ипак, ближа. На Блиском истоку, где 60 година нема мира, очекивати брзе и драматичне промене било би, благо речено, наивно.

Арапи и Јевреји подељени су на такозване умерене и оне друге, следбенике тврде линије. Сви имају подједнако разлога да са нешто више оптимизма гледају на године у којима ће Обама бити најмоћнији човек у свету. Као и Иран, уосталом. Иран, можда, понајвише. Тако барем сада ствари стоје.

Блиски исток је последњих месеци стављен на слепи колосек светске политике. Велики играчи од којих зависи даљи ток мировног процеса били су изван терена. Чекало се на америчке изборе за Белу кућу, али и на парламентарне изборе у Израелу, који тек предстоје у фебруару, па ће преговарачки застој потрајати још који месец. У међувремену, остаје непознаница да ли ће палестински председник Махмуд Абас успети да не сиђе са те функције 9. јануара, када му формално истиче мандат. Он би да остане, то прижељкује и Арапска лига, као што већина посматрача сматра да би то било корисно за даљи ток мировног процеса, али Абасови унутрашњи љути ривали, из исламистичког покрета Хамас, неће ни да чују. Као што се види, ни у ком случају брзих и драматичних промена не може бити.   

Умерене, прозападне арапске земље, у које се обично сврставају нафтне краљевине, шеикати и емирати у Заливу, затим Египат, Јордан, Либан као и палестински (и Фатахов) лидер Абас, виде у доласку Обаме шансу да се мировни процес, са више добре воље и искрености, усмери у жељеном правцу. Запаљенији, национално и верски тврдокорнији представници, као Муслиманска браћа у Египту, Хамас у Гази и Хезболах у Либану, пак, верују да промена у Вашингтону доноси боља времена. Напросто зато што одлазећем председнику Џорџу Бушу, односно његовој републиканској администрацији, приписују најцрње епитете, као што су „криминална”, „злочиначка”, „антиарапска” и „антимуслиманска”, да не набрајамо даље.   

Што се Ирака тиче, Обама је наговестио да би повукао америчке снаге убрзо по ступању на нову дужност. Буш, који је 2003. године отворио ирачко ратно жариште, међутим, притиска власти у Багдаду да са њим што пре потпишу споразум, по коме би Американци остали у Ираку до краја 2011. године.

Сирија је посебна прича. Чини се да ће САД полако заменити еру конфронтације ером обнављања директних дипломатских контаката са Дамаском. У Сирији владају сунити, али она има најбоље односе са шиитским неарапским Ираном, па је утолико утицај ове арапске земље на догађања у региону већи.

Иран је, преко иначе пркосног и непопустљивог председника Махмуда Ахмадинежада, међу првима честитао Обами. Ниједан ирански вођа није послао честитку једном америчком лидеру, откако су 1979. године две земље прекинуле формалне дипломатске односе. Обама је у току предизборне кампање наговестио спремност да са Техераном преговара и на миран начин га приволи да попусти у тражењу решења за „нуклеарну кризу”. Иран је добио предах. Ратна опција је, до даљег, стављена ад акта. 

Израел је, с једне стране, миран. Сви станари Беле куће у прошлости водили су рачуна о безбедности Израела и његовим интересима, као апсолутном приоритету америчке спољне политике. Обама је довољно рано у својој кампањи отпустио све неверне Томе. То што је он рођен од оца Кенијца и што му је Хусеин средње име, није му сметало да обећа свесрдну бригу за Израел, па је чак у једном наступу тврдио (касније је, додуше, ту изјаву релативизовао) да ће Јерусалим бити неподељена престоница јеврејске државе, што је за Палестинце апсолутно неприхватљиво. С друге стране, прве искре нервозе већ су севнуле из Израела, баш због мирољубивих Обаминих порука Ирану. Ципи Ливни, шеф израелске дипломатије, готово је љутито узвратила да војна опција против Ирана остаје на столу.

На крају, сви се слажу да, ипак, доласком Обаме на сцену ступа ново доба. Он је себе већ представио као човека који се радије приклања дипломатији него оружју. Стога ће, како се верује, утицај и моћ радикалних струја на Блиском истоку, вероватно, под утицајем таквог председника Америке, постепено слабити.

Леа Васиљевић




Izvor: Politika

Декрети за „одстрел”
Обама планира да поништи око 200 аката Беле куће. – Председничке дужности Буш боље преноси него што их је обављао


Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 9. новембра – Изборна победа Барака Обаме „баш нам служи на част”– глас је који струји Америком, па и међу онима који су гласали против њега. Ванредним усхићењима, која повремено личе на еуфорију, придружују се и политичари из ривалског табора: оптуживали су га да „није довољно патриота”, да је „повезан са терористима”, да је „жутокљунац неупућен у вештине руковођења” – да би сада истицали све супротно, а посебно „понос што нација добија првог црнца за председника”, који је „прави родољуб” око кога „треба да се ујединимо”…

На делу је, дакле, старо правило – кад не можеш да победиш противника, ти му се придружи. И све у стилу – „заборавимо на увреде, оне су биле само део кампање, а стварност захтева да се уваже чињенице” које јасно кажу „ко коси а ко воду носи”.

Предстоји опсежна политичка – косидба, у једном од најделикатнијих трансфера власти новије овдашње историје. Осим подразумевајућих кадровских промена, најављује се да би Обама – по званичном преузимању врховне функције, 20.јануара – могао да поништи око 200 декрета Беле куће. Педесетак његових стручњака већ месецима праве листу уредаба које „заслужују одстрел”, због тога што су одражавале „идеолошку искључивост и политичку једностраност” администрације Џорџа Буша – извештава данас „Вашингтон пост”.

Међу кандидатима за укидање помињу се акти који су сужавали простор за генетска истраживања, право на планирање породице, спутавали доношење оштријих прописа за заштиту човекове околине, или недовољно добро регулисали прехрамбену област и област фармацеутике, као и имиграциона питања. Преиспитаће се поготову, наглашавају аналитичари, и мере за ублажавање финансијске кризе – ситуације која, по Обаминој јучерашњој поруци, захтева „акцију без одлагања”.

До Обаминог преузимања највише дужности наставља се, кажу – транзиција, ванредног убрзања. Притом, председничке дужности Буш боље преноси него што их је безмало осам година обављао – оцењују хроничари.

Рекордно непопуларан, сада показује „добру вољу” да пренос власти прође „глатко”, што би могло да се протумачи и његовом жељом да му наследник не замери превише због огромног бремена које сваљује на његова леђа –ратове у Ираку, Авганистану и глобално против тероризма, финансијски потрес какав није запамћен после Велике депресије (пре готово осам деценија), милионе сународника ојађених наглим губитком станова и радних места, драматично пољуљано поверење јавности у политичке кругове, нарасле социјалне разлике, пад престижа Вашингтона у свету…„Допринос транзицији ми је најважнији посао у преосталом делу мандата” – тврди Буш и додаје да ће са својом екипом „вредно радити” да Обами и његовом тиму олакша преузимање власти.

Одлазећи шеф државе такође је основао транзициони орган. У њему је припремљена и симулација поступака – наводи такође одлазећи шеф кабинета Беле куће, којима би Обамин штаб за безбедност требало да реагује на евентуални терористички напад.

Овде се сматра, наиме, да би диверзанти могли да „пренос власти” искористе за остварење својих паклених планова. Комисија за истраживање околности терористичких удара, 11. септембра 2001. године, закључила је спорост у преносу власти, подрила способност овдашњег безбедносног апарата да те атентате предупреди. Препоручила је – убрзање транзиционог процеса, што Обама, сматра се, и остварује.

Новоизабрани и актуелни председник треба да се сутра сретну у Белој кући. Разговор би им могао бити отежан околношћу да Обама тежи „одрицању од садашњег катастрофалног курса”, али и олакшан Бушовом потребом да поправи утисак о себи, бар у припремама за одлазак с председничког положаја.

Засад изгледа да је Буш „много кооперативнији” од низа претходника у сличним ситуацијама – сматра Стивен Хес из Институције Брукингс. Истовремено, каже, да је „Обама боље од већине претходника схватио како треба да се припреми за председниковање”.

Буш је, памти се, у припремама каснио и због проблематичног добројавања гласова 2000. на Флориди. Пре њега је „због немара” доцнио и Бил Клинтон после преузимања председничке дужности 1993.

И садашња транзиција носи елементе спора. Обамин тим, прецизира се, жели да дође до „више поверљивих извештаја” него што нуди Бушова администрација, која се прочула по својој „рекордној тајновитости”.

М. Пантелић



Izvor: Politika

Први спољни тест за Обаму
Руску најаву постављања пројектила у Калињинграду Американци доживљавају и као изазов будућем шефу Беле куће


Од нашег сталног дописника
Вашингтон, новембра – Уз честитке из иностранства за победу на председничким изборима, Бараку Обами је стигао и први поприлични спољни изазов– из Москве. Тако се овде махом тумачи најава руског председника Дмитрија Медведева о постављању ракета кратког домета у Калињинграду, као одговор на најављени амерички ракетни штит у централној Европи.

Потез Кремља се, наравно, доживљава као нови доказ да се односи између две земље даље погоршавају, али се као већа оригиналност истиче његов „тајминг”, околност да је начињен „само неколико сати после окончања америчких историјских избора”. И да је тако Русија хтела да– тестира Обамину стратешку оријентацију.

Новоизабрани председник на дужност ступа тек 20. јануара, па није– бар не јавно и „на прву лопту”– реаговао на изјаву Медведева. Можда и зато што има „пуне руке посла”– у састављању будуће екипе министара и саветника и предузимању других мера за што безболнију транзицију. Текуће припреме за пренос власти сматрају се деликатнијим него обично, делимично и због тога што Обама досад није стекао искуство у руковођењу, па ни у уређивању односа са иностранством.

Још дејствујући представници Беле куће и Стејт департмента су корак Кремља оценили као „разочаравајући”, али га нису повезали са перспективама будућег шефа државе. Такву „копчу” је, међутим, направио „Вашингтон пост”.

Из уводника престоничног листа произлази теза да је пројектом за постављање нових пројектила у својој балтичкој енклави Русија хтела да „нагна будућу администрацију САД и њене НАТО савезнике да одустану од плана за постављање ракетног штита у Пољској и Чешкој”, а да је при том имала у виду „отпор многих демократа” (па и дозу „резервисаности” Обаме) тој иницијативи председника Џорџа Буша.

Посредно се наговештава да је тако Кремљ покушао да искористи овдашњи транзициони период и изврши утицај на америчку политику. И да буде „први који ће застрашити новоизабраног председника”.

Саветује се, затим, Обами да не прихвати игру у којој „Русија тежи да се постави као равноправна ослабљеној Америци”. Па да је, стога, најбоље да се на московску „сурову претњу” одговори тако што јој се „неће придати пажња до које је (премијеру) Владимиру Путину стало”.

Односи две силе пале су, слажу се аналитичари, на најнижи ниво после хладног рата. Заоштрили су се, истичу овдашњи стратези, кад је Русија профитирала на нараслим ценама енергената и тако ојачана „показала амбицију да се поново афирмише као сила какав је био нестали СССР”.

У таквој ситуацији, наводи се, дошло је до нових премеравања односа снага.

Москва се супротставила ширењу НАТО, проглашавању независности Косова, америчком „подстицању промена власти” у њеном суседству, постављању америчког ракетног штита у средњој Европи. Вашингтон се најпре успротивио „потискивању демократских процеса у Русији, па „њеним енергетским уценама”, а онда и њеној обнови „империјалних амбиција” према суседима, при чему су као такве осуђене недавна интервенција у Грузији и потоње руско признавање тамошњих области, Јужне Осетије и Абхазије за независне државе…

У току изборне кампање републикански кандидат Џон Мекејн је настојао, уз остало, да супарника представи и као „меког” према Русији, пошто „није довољно енергично реаговао” на грузијску кризу. Обама је при финишу трке изјавио да би се и он „супротставио агресији Русије у Европи”...

Износе се и претпоставке да се Москва „више припремала” за супротстављање „јастребу” Мекејну, али да је „очито” имала и спреман план за наступ према „голубу” Обами. Из тога би могао да произиђе закључак да је најновијим кораком хтела да тестира Обамину више пута исказану спремност да „дипломатијом решава и најсложеније међународне проблеме” (уз показивање ратне одлучности на авганистанском фронту, како би се „уништили талибани и Ал Каида”).

Одговорност за погоршавање односа с Москвом овде се приписује не само њој него и одлазећем Бушу. Многи, а међу њима и будући потпредседник Џозеф Бајден, пребацују му да је имао „превелико поверење” у Путина, тако да је „изгубио Русију”, тојест да је „допустио да се партнер претвори у ривала”.

Други аналитичари указују да се свет битно променио, да су многе земље ојачале, а да је утицај Америке, нарочито после инвазије на Ирак, опао тако да јој „многе ствари измичу из руку”. Чак толико да је сада Медведев „догурао”, ракетном најавом, до „прве озбиљне руске војне претње Западу после распада Совјетског Савеза”, оцена је која се овде чује.

Не пориче се, истовремено, постојање заједничких интереса. Као што су борба против тероризма, спречавање ширења оружја за масовно уништавање, учешће у дипломатским напорима за смиривање на Блиском истоку и регулисање нуклеарних питања Ирана и Северне Кореје.

М. Пантелић





Izvor: Politika

Sve dublja kriza u SAD
Ekonomija prva briga Obame
Autor: CDC/JS | Foto:BETA AP | 10.11.2008. - 08:50




Iako kormilo vlasti u SAD do 20. januara ostaje u rukama Džordža Buša, dosadašnjeg predsednika, Barak Obama, novoizabrani predsednik, pokazuje da nema nameru da do tada sedi skrštenih ruku. On se sastao sa svojim ekonomskim savetnicima u Čikagu i nagovestio da će na sastanku sa Bušom energično zatražiti da se preduzmu nove mere ne bi li se zaustavilo pogoršanje ekonomske situacije u zemlji.

„Nemamo ni časa za gubljenje”, rekao je Obama u prvom obraćanju naciji preko radija, samo četiri dana nakon ubedljive pobede nad Džonom Mekejnom.
Podaci obelodanjeni u petak pokazali su da je stopa nezaposlenosti dostigla 6,5 odsto, što je rekordni nivo za proteklih 14 godina. On je ponovio da podržava novi plan pomoći za srednju klasu u visini od 100 milijardi dolara i pri tom upozorio: „Suočeni smo sa dosad najvećim ekonomskim izazovom u našem životu.”
U SAD je u oktobru otpušteno još 240.000 radnika, deseti mesec zaredom, a tri najveća proizvođača automobila – „Ford”, „Dženeral motors” i „Krajsler” – beleže pad prodaje od 32 odsto. Tri kompanije sada traže od države pomoć od 50 milijardi dolara.

Dva favorita za ministra finansija
Demokrate su podeljene oko dvojice favorita za ministra finansija. Prvi je Lorens Samers, koji je bio na toj funkciji za mandata Bila Klintona. Međutim, njega mnogi optužuju da je doprineo krahu Volstrita. Drugi je Timoti Gajtner, direktor Njujorških federalnih rezervi, koji je odigrao ključnu ulogu u usvajanju paketa za spas privrede od 700 milijardi dolara.

Izvor: Blic

Guverner Kalifornije ostaje na svom poslu
Švarceneger ne želi funkciju u Obaminom timu
Autor: Beta-AFP | Foto:AP | 10.11.2008. - 08:47

Republikanski guverner Kalifornije Arnold Švarceneger izjavio je da ga ne zanima funkcija u budućoj administraciji novog predsednika SAD, demokrate Baraka Obame.

Švarceneger, koji je podržao kandidaturu Obame, izjavio je za televizijsku mrežu CNN da je jasno stavio do znanja da želi da ostane do kraja mandata kao guverner Kalifornije.
„Ima toliko stvari da se reši u Kaliforniji”, rekao je poznati glumac.
On je, međutim, naglasio da je dirnut pobedom Obame i izborom prvog crnca za predsednika SAD.
„Mislim da je to od istorijskog značaja”, rekao je Švarceneger.
„Gledajući na to mentalitetom Evropljana, to je veliki napredak, jer će to uticati na ceo svet, jer će svi videti kako su američki crnci uspeli da napreduju”, rekao je Švarceneger, koji je poreklom Austrijanac.

Izvor: Blic

Jevrejin Broj 2 ? 

 a koga bi obongo izabrao za sekretara za finansije ( secretay of treasury)  nego jevrejina 

 Paul Volcker je jedan od najozbiljnijih kandidata ,a ove jevrejske novine se vec raduju izboru svog choveka

Obama mulls naming Jewish economist secretary of treasury

Former Fed chair, who headed committee tasked with securing Swiss restitution funds for Holocaust survivors, shortlisted for two of new administration's top financial positions

Roni Sofer
Published:    11.09.08, 08:38 / Israel Money

Former Federal Reserve Chairman Paul Volcker is on the shortlist for the US secretary of the treasury position in the Obama administration, Ynet has learned.

Should Volcker, 82, be passed for the position, he is likely to be named head of the US Financial Council.

Volcker, who chaired the Federal Reserve for eight years, was appointed head of the committee which probed the liability of Swiss banks to holocaust victims, in 1995. The committee's effort yielded $1.5 billion in restitutions to Holocaust survivors.

While spearheaded by Volcker, the committee met once a moth, usually in Zurich. The committee was made up of five Swiss members, representing the banks, and five Jewish members - Avraham Burg, Ron Lauder, Israel Singer, Dr. Reuven Bracha and Attorney Zvi Barak.




Izvor: http://www.ynetnews.com/articles/0,7340,L-3619625,00.html

Браво Б.Ф. ти си наш ловац на ционисте ?

Па кад нема Цинцаре као Чика Пера.