ima i to je povezano sa idejama etno - nacionalizma koji je zastupljen u srbiji u najprimitivnijem - kic obliku - versko- narodnjackog tipa

u americi se radi o nacionalnoj drzavi u kojoj si ti, kojeg god da si etnickog porekla, amerikanac - 

A sad mi reci zašto onda vi Šiptari niste hteli da budete Jugosloveni? Znači u Americi je dobro ali vi vaš nacizam ne date.

kakav nacizam i kakvi jugosloveni? gde ti zivis? ovo je 2008 godina tito je umro

Ne, on se to pravi blesav. U americi su amerikanci, to je u redu, ali ovde se nije moglo biti jugosloven, to nije.


Duga opomena. Vise nema opomena.

Edit by Lightsoft: Zabranjeno repliciranje na odluke moderatora na temi. Kada moderator da neki komentar, opomenu, donese neku odluku u vezi sa temom ili nekim ucesnikom u diskusiji ta odluka je konačna! Svaka eventualna replika smatrace se za krsenje ovog pravilnika i bice u skladu sa njim editovana ili obrisana!

Sta ce biti dalje?
Ovako prvih godinu dana mozda ce biti naizgled ok. Gorivo ce da se spusti u ceni (sasvim logicno jer Obamu podrzavaju bankari aka uljasi aka masoni aka iluminati) kao sto su i sada pred izbore od cena 4 dolara i vise do 2 dolara i 29 centi za manje od mesec dana? Mislim cista slucajnost? Zar ne?
Obama ce onda lepo da zajebe drugi amandman (za one koji ne znaju ustav amerike-oruzje i prava nosenja oruzja) to ce biti sankcionisano. Polako ce novi zakoni koji sabijaju ljudska prava biti pusteni u opticaj, i cekamo novi incident koji ce uvuci USA u rat sa Iranom, to je neizbezno. Sta ce posle toga biti ne mogu da kazem jer nisam prorok, moram prvo da vidim kojom strujom ce da krenu da bih dao dobro misljenje.
Za sada sam provalio 6 meseci ranije da ce Barak biti predsednik, ko zna sta ce biti sledece.
PS za one koji ne znaju Obama je 34 predsednik u dva krvna srodstva od 43-44 predsednika.
I za sve hriscane ako nisu znali Obama podrzava muslimane, pa vi vidite da li je to dobro ili lose.

A šta bi trebalo, da ne priča sa njima samo zato što su druge vere?
Svaki hrišćanin koji se samo hrišćana drži automatski sa visine gleda 70% stanovinka ove planete. Ne mislim da je to dobro i za koga, a naročito za predsednika Amerike.

Eh, da, izvini, nisam ti pogledao u potpis pre nego što sam odgovorio... sigurno se šališ za sve ovo gorepomenuto, hail Satan!

Ceo svet proslavio dan kada su Amerikanci izabrali crnog predsednika
Američki san Baraka Obame
Autor: T. Trikić, N. Vlačo | 06.11.2008. - 07:14


Pola veka nakon što je crncima u Americi zagarantovano pravo glasa, demokrata Barak Obama postao je prvi crni predsednik te zemlje. Istorijska izborna noć, puna drame, iščekivanja i emocija završila se nevericom, suzama radosnicama i porukom novog predsednika da su promene stigle u Ameriku.

Iako je sve vreme bilo jasno da demokrata vodi, ni Si-En-En se juče nije usudio da da konačnu procenu rezultata pre pet ujutru po našem vremenu, nakon što su se zatvorila birališta na zapadnoj obali SAD. Već tada su se u Grant parku u Obaminom Čikagu skupile hiljade njegovih pristalica, osećajući da im noć koja odmiče donosi lepe vesti. Kada je postalo jasno da je Obama prešao prag od 270 elektorskih glasova i potukao republikanca Džona Mekejna, parkom se prolomio vrisak i aplauz koji je odjekivao širom zemlje. Afroamerikanci
od Alabame do Obame


Mnogi među okupljenima, posebno Afroamerikanci, nisu mogli da zadrže suze, uključujući Džesija Džeksona, borca za ljudska prava i bivšeg predsedničkog kandidata, koji je odavno sanjao taj san. U ponoć Obama je stupio na pozornicu, držeći za ruku suprugu Mišel i ćerke Maliju i Sašu, i dočekan ovacijama održao emocijama nabijen slavljenički govor.
„Ako još iko sumnja da je Amerika mesto gde je sve moguće, ako se iko pita da li je san naših osnivača danas još živ, ako iko dovodi u pitanje moć naše demokratije - noćas je dobio odgovor”, poručio je čovek koji će voljom birača u januaru položiti zakletvu za 44. predsednika SAD.
„To je odgovor koji su dali mladi i stari, bogati i siromašni, demokrate i republikanci, crnci, belci, Hispanoamerikanci, Azijati, Indijanci, gej i heteroseksualci… Amerikanci koji su poslali poruku svetu da nikad nismo bili skup ‘crvenih’ (republikanskih) i ‘plavih’(demokratskih) država. Jesmo i uvek ćemo biti Sjedinjene Američke Države”, rekao je Obama i dodao da su birači stajali satima u redovima za glasanje jer su verovali da „njihov glas može nešto da promeni”.
Birači su prekjuče izašli na izbore u rekordom broju, najvećem od 1920. Procenjuje se da se 137 miliona ljudi, ili 64 odsto registrovanih birača odazvalo na glasanje. Pobede u ključnim državama Ohaju, Floridi i Pensilvaniji donele su Obami konačan zbir od 349 elektorskih glasova naspram 147 za Mekejna i 52 odsto prema 46 odsto glasova birača.
Novi predsednik je najavio „novu zoru liderstva SAD”, a snagu američkog naroda ilustrovao na primeru En Nikson Kuper, starice od 106 godina, rođene po ukidanju ropstva, koja je preživela Veliku depresiju, bombe na Perl Harbor i doba kada je tiranija pretila svetu.
„U međuvremenu, čovek se spustio na Mesec, pao je Berlinski zid, svet je povezan našom naukom i maštom. A ove godine, na ovim izborima, ona je prstom dotakla ekran i glasala, jer posle 106 godina u Americi, proživevši njene najbolje i najmračnije trenutke, ona zna da Amerika može da se promeni. Da, mi možemo”, rekao je Obama.
Scene slavlja poput onoga u Čikagu mogle su se videti širom zemlje. U Vašingtonu je masa ljudi izašla na ulice blizu Bele kuće i, noseći balone i udarajući u bubnjeve, uzvikivala: „Buš je otišao!” U njujorškom Harlemu povici hiljade ljudi okupljenih blizu legendarnog „Apolo teatra” čuli su se nadaleko. A sin crnačkog lidera Martina Lutera Kinga, Martin Luter King III rekao je da je njegov otac govorio da su ljudi bez prava glasa nemoćni. Koliku je euforiju izazvala pobeda demokrate ilustruje i podatak da je on već favorit kladioničara za izbore 2012. Ako je verovati irskoj kladionici Padi Pauer, njegovi izgledi na pobedu na sledećim izborima su četiri prema pet. Posle pobede, Obama planira da ostatak nedelje provede kod kuće u Čikagu. Savetnici su mu već sastavili imena kandidata za ključne položaje u budućoj administraciji, a glavni prioritet biće izbor šefa predsedničke administracije. Kao jedan od glavnih kandidata pominje se Rem Emanuel, kongresmen iz Ilionisa.
U selu Kogelo na zapadu Kenije, odakle su poreklom preci Baraka Obame s očeve strane i gde i danas žive njegovi rođaci, nastalo je opšte slavlje na vest o pobedi demokrate, a policajci su morali da uvedu celodnevno dežurstvo da bi sprečili masovni dolazak novinara u kuću Obamine rođake Sare. Mvai Kibaki, predsednik Kenije, proglasio je danas državni praznik u čast Obame. Poraženi republikanac Mekejn održao je govor u rodnoj Arizoni, rekavši da su ovo bili specijalni izbori i da shvata koliki značaj moraju imati za Afroamerikance. Džordž Buš, aktuelni predsednik, uz čestitke pobedniku, obećao je glatki prelazni period.

Atipični Amerikanac

Ostvarenje američkog sna, čovek od vizije i harizme, rodio se 4.avgusta 1961. na Havajima od oca crnca
iz Kenije, Baraka Obame starijeg i En Danham, belkinje iz Kanzasa. Roditelji su mu se razišli posle dve godine, nakon čega se otac vratio u Keniju, gde je poginuo u nesreći 1982. godine. Obama je s majkom četiri godine proveo u Indoneziji, a po povratku u SAD o njemu se staraju baka i deka. Majka mu je 1992. umrla od raka. Obama je završio prava na Harvardu. Politikom je počeo da se bavi u Ilinoisu, gde je prvo izabran u Senat te države, da bi 2004. pobedio na izborima za Senat SAD. Podatak da je u mladosti probao marihuanu i kokain, Obama je otkrio u knjizi „Snovi moga oca”. U maratonskoj kampanji za predsednika senator je porazio stranačkog rivala Hilari Klinton.


Čestitke i blagoslovi
Boris Tadić, predsednik Srbije čestitao je Obami: „Nadam se da će nova američka politika imati više razumevanja za Srbiju koja svoje legitimne interese brani na miroljubiv i diplomatski način.“

Benedikt XVI, poglavar Rimokatoličke crkve: „Dajem blagoslov Obami i da Bog podrži njega i američki narod, kao i sve ljude dobre volje.”

Nikola Sarkozi, predsednik Francuske: „Pronaći ćemo novu energiju za saradnju sa SAD da očuvamo prosperitet u svetu.”

Angela Merkel, nemačka savezna kancelarka: „Poverenjem između SAD i Evrope odlučno ćemo se suprotstaviti rizicima.”

Gordon Braun, britanski premijer: „Obama je uneo energiju u politiku svojom vizijom za budućnost.”

Vuk Jeremić, srpski ministar spoljnih poslova: „Srbija se nada boljim odnosima sa SAD nakon pobede Baraka Obame.”

Kameron Manter, ambasador SAD: „Očekujemo nastavak politike koju smo imali i ranije. Obama podržava dosadašnju politiku SAD prema Srbiji.”


Čelična Mišel

Mišel Obama, nova prva dama SAD, nije bila oduševljena kada se njen suprug odlučio da uđe u trku za Belu kuću, jer je smatrala da je to loše za porodicu. Barakovu kandidaturu prihvatila je uz određene uslove: da ga ćerke Malija i Saša viđaju barem jednom nedeljno i da prestane da puši. Uputila je čak i apel celoj američkoj naciji da „drže Obamu na oku i da je pozovu ukoliko ga zateknu sa upaljenom cigaretom“. Mišel, rođena Robinson, odrasla je skromnoj porodici Saut Sajda, jedne od najsiromašnijih četvrti Čikaga. Otac Frejzer radio je u gradskom vodovodu i bio je aktivan u Demokratskoj partiji, dok je majka Merijen radila kao sekretarica. Na prestižnom Univerzitetu Prinston diplomirala je 1985. sociologiju i afroameričke studije sa najvišim ocenama, a tri godine kasnije završila i prava na Harvardu. Budućeg supruga upoznala je u čikaškoj advokatskoj kancelariji Sidlija Ostina u leto 1989. godine. U početku je odbijala Obamine pozive da izađu. Njihova veza počela je ipak krajem tog leta, kada su otišli da gledaju film Spajka Lija „Učini pravu stvar“, a 1992. je krunisana brakom. Tokom kampanje pratila je supruga po dva dana u nedelji, kako bi ostale dane mogla da posveti ćerkama.


Glasanje u Srbiji
Američki državljani u Srbiji, njih 3.000, glasali su poštom, šaljući svoje biračke listiće svaki u državu gde je registrovan. Ambasada SAD u Srbiji je izdala samo 150 formulara za glasanje, ali to ne znači da je toliko glasalo, jer se obrazac za glasanje mogao preuzeti i na internetu. Formular sa iskazanom izbornom voljom birači su slali u specijalno označenim kovertama.

Izvor: Blic

Merkelova se probudila, saznala vest i opet zaspala
Autor: Tanjug | 05.11.2008. - 16:28


Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je danas da se nakratko probudila noćas da bi saznala za izbor Baraka Obame za predsednika SAD, a zatim se brzo vratila da spava.

"Dok nisam otišla na spavanje - neću vam reći u koliko sati - naravno da sam pratila izbore. Znalo se, međutim, da ako odete u krevet u neko normalno vreme za Nemačku, nećete dočekati rezultate", izjavila je kancelarka na konferenciji za štampu na kojoj je čestitala novoizabranom američkom predsedniku. "Tokom noći sam se nakratko informisala - neću vam reći putem kojih medija - i vratila sam se da spavam, pre nego što započne novi radni dan", dodala je Merkel uz osmeh.
Pobeda Baraka Obame saopštena je u Nemačkoj, kao i u većini evropskih zemalja, u 5 časova ujutru po lokalnom vremenu. Merkelova je jutros čestitala Baraku Obami na "istorijskoj" pobedi, potvrdivši svoju privrženost partnerstvu sa SAD.

Izvor: Blic

Mišel Obama - prva dama Amerike
Autor: Beta | Foto:Reuters | 05.11.2008. - 10:15

Supruga novog američkog predsednika Baraka Obame, Mišel Obama, prva crna "prva dama" u istoriji SAD, doneće u Belu kuću stručnost pravnika mada sama kaže da će njen prioritet biti uloga "prve mame" za njihove dve ćerke.



Mišel Obama (44) ističe da ne želi da ima direktnu ulogu u krojenju politike u Obaminoj administraciji.
"Moj prvi posao je da nastavim da budem prva mama", rekla je Mišel u intervjuu jednom nedeljniku, misleći na ćerke Maliu (10) i Sašu (7).
Dodala je da bi želela da se posveti pitanju žena koje balansiraju između posla i porodice, i potrebama porodica vojnih lica. Svom suprugu mogla bi da bude, kaže, samo neformalni savetnik, kao što je bila i tokom predizborne kampanje.
Mišel Obama, manekenskog stasa, visoka 182 centimetra, odrasla je u radničkom kraju u južnom delu Čikaga gde je pohađala državnu školu. Često, kako navodi Rojters, govori o svom ocu koji je radio za gradski javni vodovod i o vrednostima koje su joj ulili roditelji.
Nakon što je, uz pomoć stipendija, završila elitne univerzitete Prinston i pravni fakultet na Harvardu, Mišel je radila u advokatskoj kancelariji i u kabinetu gradonačelnika Čikaga.
Njen poslednji posao bio je mesto potpredsednice Univerzitetske bolnice u Čikagu, gde je zarađivala više od svog muža. Iako je porodica Obama sada dobrostojeća, delimično zahvaljujući tantijemama od Obamine dve knjige, Mišel ističe vrednosti koje je naučila dok je odrastala.
"Kada odrastaš u kući u kojoj imaš ljubav i sigurnost, i osobe koje se žrtvuju za tebe, imaš obavezu da nešto vratiš. Zato je društveno koristan rad toliko veliki deo mog života".



Barak Obama opisuje svoju suprugu kao "stenu", izvor snage i blagog kritičara koji ga drži čvrsto na zemlji. Njihovi javni izlivi nežnosti i njen smisao za modu - pojavljivala se u časopisima kao što su Vog i Esense - doprinose i mladalačkom imidžu novog predsednika.
Magazin Pipl nedavno je uvrstio Mišel na listu deset najlepše odevenih žena, uz obrazloženje: "Politika je možda surovija nego ikada, ali gospođa Obama napreduje kroz kampanju sa samopouzdanjem, sa izgledom bez greške koji podseća na jednu bivšu prvu damu, Žaklinu Kenedi".
U veoma hvaljenom govoru na završnoj Demokratskoj nacionalnoj konvenciji Mišel je podelila sa prisutnima detalje iz bračnog života i rekla da njen muž predstavlja tipične američke vrednosti.
"Ono što je na mene ostavilo utisak kada sam upoznala Baraka je da je, iako je imao to smešno ime, i odrastao na drugom kraju kontinenta - na Havajima, njegova porodica toliko slična mojoj", rekla je Mišel.
"Njega su odgajili baka i deka koji su bili radni ljudi kao i moji roditelji, i samohrana majka koja se borila da plati račune baš kao i mi".
Mišel se posle tog govora na konvenciji povukla izvan centra pažnje, mada je i na predizbornim skupovima za svog supruga na kojima je bila, i sama privlačila veliki broj pristalica. Njena izjava izrečena u februaru, kada se Obama još borio da dobije nominaciju demokrata, izazvala je veliku kontroverzu.
"Prvi put od kada sam odrasla zaista sam ponosna na svoju zemlju", rekla je ona tada na skupu u Viskonsinu. "I to ne samo zato što je Barak toliko uspeo, nego što mislim da su ljudi željni promena".
Konzervativci su je odmah kritikovali kao nedovoljno patriotsku, a te optužbe razljutile su Afroamerikance koji su ocenili da im se nameće viši standard patriotizma. Otpor rasnoj nepravdi, rekli su, često se prikazuje kao nepatriotski.
Mišel Obama je od tada provela vreme u pružanju podrške porodicama američkih vojnika koji se bore u Iraku i Avganistanu.

Izvor: Blic

vidis simijon kako je lako da se covek pravi budala kad god mu zatreba u americi svi MORAJU biti amerikanci nema podvajanja, a kod nas svako moze biti ono sto mu odgovara a biti Srbin(onda jugosloven) samo kad mu to odgovara zbog licnih interesa..

od svih izjava ova je najbitnija:
Kameron Manter, ambasador SAD: „Očekujemo nastavak politike koju smo imali i ranije. Obama podržava dosadašnju politiku SAD prema Srbiji.”
sve sto je trebalo jeste da tutnemo par miliona dolara obami za kampanju pre izvesnog vremena, on bi znao to da ceni, a s'obzirom da je iz Chichaga to ne bi bilo tako tesko izvesti!