I jos se to smatra pobedom demokratije. Fuck it! Pogleajte na b92 komentare posle vesti da je Obama pobedio... Ima 2-3 racionalna i 1000 retardiranih govnovalja sto su izvrsili hyperejakulaciju kad su culi da je  Obama dobio... Sta se bre to nas tice?

Читајући коментаре након америчких избора, на сајту те одвратне антисрпске телевизије, нисам могао да поверујем да и даље у Србији постоје такве наивчине.

Једини кандидат који је заиста обећавао другачију политику Америке је био Рон Пол и наравно да није добио нимало простора у медијима. Ајде што га у Америци нико није узимао за озбиљно, јер таква прича није могла да прође код нафташа, банкара и сл. него што је и у Европи, која жели промене тамо, лик остао непримећен.

Можда је требао да се премаже ималином, па би га неко и споменуо у вестима.

Обамин тим ривала
У изборној кампањи демократски кандидат је говорио да „промене не долазе из Вашингтона већ промене стижу у Вашингтон”


Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 23. новембра – Шта наговештавају најављена кадровска решења новоизабраног америчког председника Барака Обаме? Тачан одговор на то питање које ускомешава и овдашње и светске „стратешке кладионице”– донео би баснословно богатство видовитом прогнозеру. Али, ако такав одговор неко и нуди– други га не признају или бар кажу да треба „још сачекати и видети” шта ће урадити лидер чији су изборни говори и личне карактеристике побудили наде да неће репризирати „већ виђено”.

„Промене не долазе из Вашингтона, већ промене стижу у Вашингтон”, Обамин је проглас којим је одушевљавао масепристалица који су веровали да он „неће дозволити даВашингтон промени њега”. Убрзо после изборног тријумфа, он је одабиром кадрова за будући владајући тим, показао да се ослања на „прекаљене Вашингтонце”, политичаре и експерте који су били у служби некадашњег председника Била Клинтона (1993-2001).

Кад се ових дана потврдило да ће за шефицу дипломатије поставити бившу „прву даму”, колегиницу из Сената с којом је био у маратонском дуелу, унутар Демократске партије, за председничку номинацију, многима су наврле недоумице: да ли се с одласком „бушизма” враћа „клинтонизам”, може ли се са „старим лисцима” правити нови курс, неће ли будући председник потпасти под утицај „бивших”, или је толико самопоуздан да верује да ће његов пројекат промена најбоље остваривати баш они који су искуство стекли пре него што се он политички „испилио”, па и они који су му били директни противници на путу ка Белој кући?

Главнини супарника за страначку председничку номинацију већ је дао или понудио високе функције: Џозеф Бајден је новоизабрани потпредседник, а најављено је да Хилари долази на чело Стејт департмента, гувернер Њу Мексика Бил Ричардсон на чело ресора трговине. И велика већина других наговештених постављења за блиску будућност, прилично је повезана с каријерама које „вуку корене” из некадашње Клинтонове администрације.

Није ли се тако, Обамин изборни слоган „Да, ми можемо”, којим је мобилисао нове снаге, практично претворио у „да, ми не можемо” без већ испробаних? У „други план” су пали неки од водећих стратега његове победе, а они који долазе на извесне значајне позиције налазе да је реч о другој, специфичној, фази Обаминог узлета, пошто обећања о националном обједињавању сада испуњава стварањем „владе ривала”. То јест, сугеришу, ситуација је толико тешка– ратови у Ираку и Авганистану, финансијска криза, смањен утицај САД у свету – да захтева национално окупљање, упркос досад испољеним дубоким разликама.

Као што нови менаџер може да поправи резултате бејзбол тима са затеченим играчима, тако и нови шеф извршне власти може да донесе различите резултате (сада рекордно непопуларној) Белој кући”, изјавио је Обамин портпарол Роберт Гибс. Обама „не тражи људе који ће му дати визију, већ жели да састави владу личности које могу да остваре његове визије” – изјавио је, такође „Њујорк тајмсу”, главни саветник новоизабраног председника Дејвид Акселрод.

Зар то нису могли и чланови штаба који су га довели до спектакуларног, пре годину дана готово незамисливог, успеха да постане први црнац, а уз то и сенатски „полетарац”, новоизабрани шеф Беле куће? Није ли убедљивим победама добио „одрешене руке” да „ради све што му се прохте”? То су само нека од свакојаких „чуђења” поводом његових кадровских потеза, али аналитичар њујоршког листа нуди објашњење из кога произлази да у пробирању кадрова, Обама практично и није могао да избегне „клинтоновце” (иако „то не значи да ће обновити клинтонизам”), ако је желео да упосли партијске другове, испробане у руковођењу државним пословима. Последњи демократа на челу државе, пре Била, био је Џими Картер (1977-1981) чији су најближи сарадници сада у „јату ветерана”, чак и кад им се глас јако цени, као што је случај с његовим саветником за националну безбедност Збигњевом Бжежинским (80).

У прилог одабиру Клинтонове, с којом је Обама био у изборној завади баш око спољне политике, поједини аналитичари наводе да је она „знатно дисциплинованија и концентрисанија од њеног мужа” па и да је новоизабраном председнику билска по „великој радној енергији”, као и да је „спремна” да спроводи смернице државног шефа а не „главе њене породице”. Опстају, међутим, слутње, да се Бил неће лако помирити са улогом „пратиље”, иако се јавно зарекао да ничим неће отежавати (и да ће се чак и одрећи уносних послова) „политичко партнерство” између супруге и Обаме.

Претварању ривалства у партнерство, допринели су, указује се, бивши Клинтонови а сада важни Обамини сарадници – Рам Емануел и Џон Подеста. Као и, како наводи „Тајмс”, потоњи контакти Хилари с будућом „првом дамом” Мишел Обама, после којих је она кћерке, Малију (10) и Сашу (7) уписала у исту приватну вашингтонску школу у коју је ишла и кћи Клинтонових Челзи…

Наговештава се и да би Хилари имала „слободу избора” главних сарадника у Стејт департменту. Кад се у то стекне увид, биће јасније и да ли уважава Обамине изборне смернице – више дијалога а мање конфронтација.

Такав приступ јој, бар на Балкану, није регистрован (заговарала је бомбардовање СРЈ 1999. године). Али, тада је она утицала на мужа председника, а у будуће би требало да спроводи налоге председника који ју је на изборима поразио, док је после избора унапређује, експериментишући замисао о „тиму ривала”…

М. Пантелић

-------------------------------------------------------------------


Спасојевић у Вашингтону

Вашингтон, 23.новембра – Делегација Министарства одбране Србије овде је у посети, која, на неки начин, има улогу „ледоломца” за стварање услова да се укупна сарадња између две земље побољша и доведе на ниво који заслужује. То је дописнику наше листа данас изјавио државни секретар министарства Душан Спасојевић, који сутра почиње тродневне разговоре у Вашингтону с представницима Пентагона, Стејт департмента и Беле куће.

„Циљ посете је унапређење билатералне војне сарадње, у времену које долази, а која је и досад представљала (у овом столећу) најбољи део укупних српско-америчких односа”, рекао је Спасојевић и додао: „Постоје велика очекивања да ће се доласком нове администрације у Вашингтону створити и политички услови за окретање нове странице у односима између двеју земаља. Очекујемо да ће нова администрација (Барака Обаме) да подржи и препозна Србију као кључну земљу и фактор стабилности у региону западног Балкана.

Он је подсетио да су „у великом делу 125 година историје међусобних дипломатских односа, Америка и Србија биле партнери и савезници”.Спасојевићева посета Америци је прва из Србије на том политичком нивоу, после избора Обаме за председника САД. Могућан је и сусрет с представницима овдашњег транзиционог тима.

М. П.




Izvor: Politika

Bela Kuca u americi se ne ne zove vise Bela Kuca.
SAd se Zove "Black Barrack" ili ti "Crna Baraka".

Novoizabrani šef Bele kuće iznenađuje američku javnost
Umesto promena, povratak Klintonovih kadrova
Autor: N. Vlačo | Foto:afp | 24.11.2008. - 05:00


Hilari Klinton, senatorka savezne države Njujork i neuspešni kandidat za demokratsku predsedničku nominaciju, odlučila je da napusti svoju funkciju u Senatu i na poziv Baraka Obame, novoizabranog američkog predsednika, postane državni sekretar SAD. Promocija Klintonove biće obavljena krajem nedelje, posle proslave Dana zahvalnosti, a do tada bi novoizabrani šef Bele kuće mogao da objavi angažovanje još nekog saradnika iz administracije bivšeg predsednika Bila Klintona, kojih u Obaminom timu već ima daleko više nego što je to moglo da se nasluti iz njegove predizborne kampanje.

Obama je već u prvim danima nakon okončanja izbornog procesa 4. novembra izborom Rama Emanuela, Klintonovog demokrate poznatog po beskompromisnom stavu prema političkim protivnicima, za šefa svog budućeg kabineta izazvao prve sumnjičave komentare. Povratak na veliku scenu Hilari Klinton, za koju se nakon demokratske konvencije u Denveru krajem avgusta smatralo da je zajedno sa svojim suprugom spremna za povlačenje na američke političke margine, izazvao je negodovanje kod najbližih Obaminih saradnika, ali i „običnih” ljudi koji su volontirali u njegovoj predizbornoj kampanji. Tom Betani, 22-godišnji student Univerziteta „Bouling grin stejt” u Ohaju, kaže da je „zabrinut zbog velikog broja ljudi iz Klintonove administracije koji dobijaju poslove kod Obame”.
 

„Mislim da bi Obamina poruka promene ovim mogla vrlo lako da se izgubi”, tvrdi Betani.
Novoizabrani predsednik planira da za državnog tužioca SAD postavi Erika Holdera, kojeg je Bil Klinton 1993. imenovao za tužioca distrikta Kolumbija, a četiri godine kasnije i za zamenika američkog državnog tužioca. Holder je bio umešan u Klintonovo kontroverzno pomilovanje tajkuna Marka Riča u poslednjim danima Klintonove druge administracije 2001. godine. Bil Ričardson, guverner Novog Meksika i bivši Klintonov sekretar za energiju, trebalo bi da u Obaminoj administraciji preuzme ulogu sekretara za trgovinu. Gregori Krejg, advokat iz Vašingtona i bivši politički savetnik Medlin Olbrajt, državnog sekretara iz Klintonove ere, preuzeće ulogu Obaminog savetnika u Beloj kući. Dženet Napolitano, guverner Arizone koja je iz tabora Klintonove pred početak kampanje prešla kod Obame, trebalo bi da u njegovoj administraciji preuzme brigu o unutrašnjoj bezbednosti.
Lorens Samers, sekretar za finansije iz vremena Bila Klintona, trebalo bi da bude imenovan za ekonomskog savetnika u Beloj kući. Juče je objavljeno i da će Timoti Gajtner, predsednik njujorškog odeljenja Uprave federalnih rezervi, biti novi ministar finansija SAD.
Obamini postizborni potezi izazvali su sarkastičan komentar u uvodniku „Njujork posta” u kojem se upućuju „čestitke Hilari i Bilu Klintonu, koji izgleda da su pobedili na predsedničkim izborima uprkos zvaničnim rezultatima objavljenim 4. novembra”. Džerard Bejker, kolumnista britanskog „Tajmsa”, u tekstu o spoju „bez drame Obame”, kako su novoizabranog predsednika zvali tokom kampanje, i „psihodrame Klintonove” upozorava novog šefa Bele kuće da „bračni par Klinton ima običaj da politiku pretvara u sopstvenu promociju”.



Obamine mere za oporavak privrede
Barak Obama, izabrani predsednik SAD, u subotu je saopštio da radi na dvogodišnjem planu agresivnih mera za podsticanje ekonomije. On se u oktobru zalagao da se u mere uloži 175 miliona dolara. Prema Obaminim rečima, plan bi za cilj imao stvaranje 2,5 miliona novih radnih mesta do januara 2011. Ministarstvo za rad je objavilo da je broj Amerikanaca koji su se našli na spisku nezaposlenih narastao za preko 540.000 i da je najviši u proteklih 16 godina.
CDC/DM

Izvor: Blic

Darth Vader најјачи 

Berluskoni: Zavidim na Obaminom i tenu Naomi Kembel
Autor: Tanjug | Foto:AP | 23.11.2008. - 17:09

Italijanski premijer Silvio Berluskoni izjavio je da zavidi novoizabranom predsedniku SAD Baraku Obami, kao i britanskom supermodelu Naomi Kembel, na njihovom "tenu", uprkos negodovanju koje je pre petnaestak dana izazvao sličnom izjavom.

On je rekao da prvobitna izjava nije bila ništa drugo nego kompliment Baraku Obami i dodao da podjednako zavidi na tenu čuvenoj manekenki Naomi Kembel.
 

"Moj kompliment Baraku Obami je bio pomalo zavidan. Svi bismo voleli da budemo preplanuli kao Naomi Kembel i Obama", rekao je on na konferenciji za štampu u Peskari.

Tokom posete Moskvi pre 15 dana, Berluskoni je rekao za Obamu, prvog Afroamerikanca izabranog za predsednika SAD, da je "mlad, lep i preplanuo".
Braneći se od kritika zbog te izjave, Berluskoni je kazao da je njegov komentar bio "dobronamerna šala" i svoje kritičare nazvao "imbecilima".
Italijanske opozicione partije oštro su napale premijera Berluskonija zbog te "šale", koju su brojni strani mediji takodje ocenili kao njegov novi gaf.

Izvor: Blic

Barace Obama kumim te budi sa nama

Искрено мислим да је Клингонка релативно мање зло од рецимо Холбрука. Из простог разлога што се она бавила много чиме, а овај други углавном нама - што у Босни, што на Косову.
Чак се појавила теорија ("у ноћи избора"), како би Холбрук овде решавао неке "недовршене послове" - рецимо униторизовао БиХ. Клингонка не мора да се жури у том смеру, чак рачунам да јој се више исплати да то заборави - или можда да је неко подсећа како су на њу пуцали у Тузли годину дана по окончању рата
Има она чиме да се бави, што не значи да није одвратна.

Међутим, горе је ако она буде државни секретар него потпредседник. Потпредседник је обично смешан положај. Али не увек, а може да се деси да Бајден (отприлике исто внаго као и Хилари) постане нови Џинсон

Све у свему, једино добро што је тамо је то што су банкротирали


Ај смисли песмицу и за Клингонку, бићеш занимљивији

Барак Обама је вештачки створен лик за замајавање народних маса.
Он ће, нажалост, морати да донесе неке болне одлуке, и биће потрошен и бачен, тим лакше, јер је црн.