A kome Srbi onda da dizu spomenik ? Sekiju, Đinđiću ili Tomi Nikolicu; mozda i Tadicu ako vec ne Dinkicu,

Od Aleksandra naovamo nikome.

I dokle vise ce da bude tako ? 

U bre sta ti mene pitas. Pa ja kad bih to znao ja bih bio reciprocitet Skorpija

Neam pojma, kako mi se cini nece skoro neka promena.

Ne uvlacite politiku ovde

Od 1903. nikome!

Зашто од 1903? Ја мислим да је ПСР најсветлији моменат у српској историји.

Mozda, ali o tome mozemo na drugoj temi!

Сад си нашо да се играш модератора

ustavom iz 1931 godine kraljevina jugoslavija je prestala sa apsolutistizmom i postala ustavna monarhija .

evo odeljak iz ustava koji interesuje postavljaca teme 


Član 84.

Banovine su upravne i samoupravne jedinice.

Naročiti zakon određuje podelu banovina na srezove i opštine.

Organizacija opštinskih uprava i delokrug njihovog rada uređuje se osobenim zakonom po načelu samouprave.

Pojedine gradske opštine mogu biti zakonom i na drugoj osnovi uređene.


Član 86.

Na čelu banovine stoji ban. On je pretstavnik vrhovne vlasti u banovini.

Bana postavlja Kralj na predlog Pretsednika Ministarskog saveta.

Član 87.

Ban postavlja, premešta, penzioniše i otpušta upravne činovnike u banovini u granicama nadležnosti određene zakonom o banskoj upravi.
[uredi]
Samouprava

Član 88.

U svakoj banovini, kao samoupravnom telu, postoji banovinsko veće i banovinski odbor.

Član 89.

Banovinsko veće se bira na četiri godine opštim, jednakim, neposrednim glasanjem, prema odredbama zakona.

Veće bira iz svoje sredine banovinski odbor, koji je samoupravni izvršni organ u banovini.

Ban postavlja i razrešava banovinske činovnike na predlog banovinskog odbora.

Član 90.

Banovinska veća mogu uređivati pojedine grane banovinske uprave i života banovinskim uredbama na osnovu ovlašćenja zakona o uređenju banovina ili drugim zakonima.

Banovinske uredbe imaju u dotičnoj banovini silu zakona. One ne smeju protivurečiti ni Ustavu ni postojećim zakonima, inače se u tom slučaju ne mogu primenjivati.

Član 91.

Banovinski odbor sprema predloge banovinskih uredaba, a o njima rešava banovinsko veće.

Banovinske uredbe proglašuje i obnaroduje ban, koji prethodno traži saglasnost Državnog saveta po njihovoj zakonitosti. U slučaju da Državni savet saglasnost odbije udredba se ne može obnarodovati.

Državni savet je dužan dati ili odbiti saglasnost najdalje u roku od mesec dana. Ako se Državni savet u tome roku ne izjasni smatra se da je saglasnost data.

Član 92.

Državna centralna vlast stara se da samoupravne vlasti vrše svoje zakonske dužnosti u određenim granicama i da ne povrede koji opšti državni interes.

Član 93.

Ban odnosno zakonom određeni državni organ, imaju prava obustaviti sva rešenja banovinskog veća i banovinskog odbora ili opštinskog zbora i odbora, koja su protivna Ustavu, zakonima i uredbama. Protiv rešenja bana ima mesta žalbi Državnom savetu u zakonom roku.

Mogu se takođe obustaviti i ona rešenja i izjave, koje su štetne po opšte državne interese. U tom slučaju žalba se podnosi Ministru unutrašnjih poslova u zakonom roku.

Banovinsko veće može se Kraljevim ukazom raspustiti i pre isteka četvorogodišnjeg perioda na predlog Ministra unutrašnjih poslova i narediti novi izbori za dotičnu banovinu.

Član 94.

Banovinsko veće rešava svake godine u svom prvom sazivu banovinski budžet za narednu godinu po predlogu banovinskih odbora.

Član 95.

Banovinski budžet odobrava Ministar finansija, a Glavna kontrola ispituje njegovo izvršenje putem pregleda završnog računa.

Član 96.

Opštine su samoupravna tela. Njima se osobenim zakonima mogu staviti u dužnost i akta upravne vlasti i one ih vrše pod nadzorom određenih upravnih organa.

Član 97.

Odredbe o organizaciji i nadležnosti banovinskih i opštinskih samoupravnih vlasti propisuje zakon.

Član 98.

Za sporove upravne prirode ustanovljavaju se upravni sudovi. Zakon određuje njihova sedišta, nadležnost i organizaciju.

Član 99.

Državni savet je vrhovni upravni sud.

Posebnim zakonom određuje se način postavljanja članova Državnog saveta kao i sastav, nadležnost i postupak njegov.

Član 100.

Sudovi su nezavisni. U izricanju pravde oni ne stoje ni pod kakvom vlašću no sude po zakonima.

Sudovi i sudske nadležnosti mogu se ustanoviti samo zakonom.

Zakonom se propisuje na koji se način biraju, postavljaju pretsednici sudova i sudije.

U porodičnim i naslednim poslovima muslimana sude državne šerijatske sudije.

Član 101.

Sudije svih sudova su stalni. Sudija ne može biti lišen svoga zvanja niti ma iz koga uzroka uklonjen sa dužnosti, protiv svoje volje bez presude redovnih sudova ili disciplinarne presude Kasacionog suda. Sudija ne može biti tužen za svoj sudski rad bez odobrenja nadležnog suda.

Sudija ne može, ma i privremeno, biti upućen na drugu plaćenu ili neplaćenu javnu službu bez svoga pristanka i odobrenja Kasacionog suda.

Sudija može biti premešten samo po svome pristanku.

Sudija može biti u službi do navršetka sedamdeset godina svoga života. Pre toga roka sudija se može staviti u penziju samo po pismenoj molbi ili kad telesno ili duševno tako oslabi da ne može vršiti svoju dužnost. Odluku o penzionisanju u ovom poslednjem slučaju donosi Kasacioni sud.


vise o drzavnom uredjenu Kraljevine Jugoslavije mozete naci ovde http://sr.wikisource.org/sr-el/Устав_Краљевине_Југославије_(1931)#.D0.9E.D0.94.D0.95.D0.89.D0.90.D0.9A_-.7BVIII.7D-_.D0.A3.D0.BF.D1.80.D0.B0.D0.B2.D0.BD.D0.B0_.D0.B2.D0.BB.D0.B0.D1.81.D1.82

nadam se da sam bila od pomoci