Samo za održavanje tekućih računa u Srbiji banke svakog meseca uzmu građanima u proseku oko 11 miliona evra, a pri tom nemaju skoro nikakve troškove

U Srbiji je ovom trenutku otvoreno blizu šest miliona tekućih računa, za čije „održavanje" građani mesečno plaćaju ukupno 11 miliona evra! Odlična zarada, s obzirom na to da banke u ovom poslu nemaju skoro nikakve troškove.
Svaki zaposleni, preduzetnik ili firma u Srbiji moraju da ima barem jedan tekući račun u nekoj banci preko kojeg podižu novac. Iako se radi o obavezi koju propisuje država, skoro sve banke u Srbiji građanima naplaćuju mesečno održavanje ovih računa između 50 i 200 dinara! Znači da banke godišnje „naplate" od svakog ko ima tekući račun od 600 do 2.400 dinara.

Prosta računica

Zvaničan podatak o tome koliko se tačno novca uzima od građana za „održavanje" računa ne postoji, jer banke ne vode takvu evidenciju. Međutim, do računice može lako da se dođe. Prema podacima Kreditnog biroa, u Srbiji ima oko 5.850.000 tekućih računa građana. Ako uzmete da se svakom građaninu uzme u proseku 150 dinara mesečno za održavanje tekućeg računa, ispada da su banke mesečno „dobre" 887,5 miliona dinara. Oko 11 miliona evra!
Analitičar Privredne komore Srbije Goran Nikolić kaže za Press da banke nemaju troškove za održavanje računa.
- Taj trošak je nešto što banka pokušava da klijentu naplati zato što ima određene administrativne troškove. Ali to možete da posmatrate kao marginalni trošak. Jer ako ste, na primer, vi novi pedesethiljaditi klijent banke, koliki je njen trošak da vas ubaci u računar? Nikakav! - kaže Nikolić.
Srpske banke su u prvoj polovini godine zaradile oko 300 miliona evra. Prva četiri mesta po ostvarenoj dobiti zauzimaju Inteza, Rajfajzen, AIK banka i Eurobanka EFG. Jedino AIK banka ne naplaćuje svojim klijentima održavanje tekućih računa, iako im u ovom pogledu pruža sličnu uslugu kao ostale banke.
Direktor sektora za platni promet AIK banke Ivana Ranđelović-Đorđević kaže za Press da se radi o poslovnoj politici banke.
- Smatramo da našem klijentu ne treba da bude skuplje da zaradu prima preko tekućeg računa nego kada bi to činili na blagajni svoje firme u gotovini. Tekući račun ima i dodatne pogodnosti u odnosu na primanje zarade preko blagajne firme - objasnila je ona.

„Besplatne" usluge

Iako smo izričito tražili da nam objasne koliki su troškovi održavanja tekućih računa, ni od jedne banke nismo dobili tu informaciju.
Inače, uz otvaranje tekućeg računa skoro sve banke ponudiće vam i jednu besplatnu debitnu karticu („dina" ili „maestro"), besplatno izdavanje čekova, trajnih naloga, SMS poruke o prispećima na račun, servis elektronskog bankarstva (plaćanje i uvid u stanje putem računara), besplatno podizanje gotovine na bankomatima... Rajfajzen naplaćuje mesečno održavanje 150 dinara i osim ovih usluga nudi i dostavu mesečnih izvoda na kuću i besplatnu članarinu za prvu godinu korišćenja debitne kartice. Banka Inteza održavanje osnovnog tekućeg računa naplaćuje 100 dinara, ali će vam za 198 dinara mesečno ponuditi „Hit tekući račun", gde dobijate i zamenu evra za dinare po boljem kursu, „master" platnu karticu i dopunsko zdravstveno osiguranje. U Eurobanci EFG za 130 dinara mesečno ponudiće vam, pored svih „redovnih" usluga, dozvoljeni minus u visini jedne plate, kao i povoljnije kredite u njihovoj banci. Ipak, nijedna banka nema nameru da se odrekne mesečnog dobitka za „održavanje" računa.

Zarađuju na našim parama!

Skoro nijedna banka ne naplaćuje otvaranje tekućeg računa, ali zato neke debelo naplaćuju njegovo zatvaranje. Tako, na primer, ako imate firmu, može vam se desiti da za gašenje tekućeg računa platite čak 1.000 dinara! Građanima banke za ovu „uslugu" uzimaju od 60 do 250 dinara. Ekonomista Goran Nikolić kaže da banke na taj način pokušavaju da zadrže klijente jer imaju koristi od novca koji stoji na tekućim računima.
- Banke ne žele da im klijent ode i zato naplaćuju zatvaranje računa. Korist banke je zato što imate račun kod nje i često ćete uvek imati nešto novca, koji ne nosi nikakvu kamatu i ništa ne košta banku, a ona može da koristi taj vaš novac za davanje kredita - objašnjava on.

Izvor: Press