Двери: Обавезна војска, мушкарци не млитавци Председник покрета Двери Бошко Обрадовић жели повратак редовног служења војног рока "за све пунолетне и телесно способне мушкарце”.
Према његовим речима, тај војни рок не би био дужи од шест месеци.
Најмање три месеца била би војна обука, а друга три месеца могу се искористити за војна вежбања и друштвено-корисни рад на испомоћи локалним самоуправама и државним инфраструктурним и другим пројектима, навео јео је Обрадовић у писаној изјави медијима.
Он је додао да су бројне монтиране афере урушиле углед војног позива и да је велики број измишљених оптужби деградирао војничку част српског војника.
"Млади мушкарци више не служе редован војни рок и остају без икакве војне обуке. У најважнијој фази пунолетства и сазревања младићи прескачу једну од најважнијих школа живота - војничку", каже Обрадовић који оценујује и да је геополитичко време изнова турбулентно у читавој Европи и свету, а самим тим и на Балкану.
Како је навео, то су све разлози зашто је потребан повратак редовног служења војног рока.
"Али, има још један и пресудан разлог зашто ово тражимо: да би мушкарци поново постали мушкарци, да мушкарци не би били млитавци, већ мушкарци. Нема дефинитивног одрастања без служења војног рока. Нема здравих стилова живота без редовног телесног вежбања", нагласио је.
Према његовој оцени, нема самоодбрамбене моћи једне државе без војне обуке и респектабилне војне силе.
Иако се слажем делимично са овим идиотом, ипак не мислим да ми који смо служили војску смо постали већи мушкарци, нити да су сви припадници млађе генерације млитваци. На крају крајева оваквим изјавама неће привући најмлађе бирачко тело, него ће их чак отерати.
Повратак војног служења треба да буде постепен, као што је постепено и укинуто, требало би да привуче младе, а не да буде још један терет у већ распалој држави. Што је најважније ових идиотским предлогом, Дверисти ће помоћи исламским мањинама да стекну војно искуство, уместо да служење војног рока буде селективно. Вођени трулим демократским принципима, он јесте у праву да смо сви грађани ове државе, али неки грађани мрзе ову државу. Он би таквима дао пушку.
Da li i u političkoj sferi postoji kolonijalno potčinjavanje? Nekome se može i to pričiniti. Ali, kada Šreder ili Bler savetuju vladu, to nikako nije čin najcrnjeg ponižavanja nacije i ruganje žrtvama iz 1999. To nije ni tragična slika države koja je izgubila svako samopoštovanje. Ne, to je manifestacija mudrosti, dubokog političkog uvida i afirmacija realpolitike kakva nije viđena još od vremena kneza Miloša. Srbija je, nema sumnje, na pravom putu.