Како је то регионализација за Суботиву или Крагујевац? За Звезду јесте, ал за њих није. Себичлук.

Vreme je za Regionalnu ligu

Fudbal na prostorima bivše Jugoslavije polako, ali sigurno izumire. Tuga od prikazane igre oterala je publiku sa stadiona, a utakmice u kojima se unapred zna pobednik dovele su te iste nekada navijače da vikendom kada odgledaju majstorije Volkota, Kerola, Runija i kompanije, radije sednu za kompijuter i na forumima iskomentarišu dešavanja nego da prethodno odu da gledaju uživo čari JSL i HNL.

Crvena Zvezda, Dinamo, Partizan i Hajduk imaju različite poglede na mogućnost ponovnog igranja zajedničke lige. Dok u Zvezdi se priča o nekoj fantaziji zvanoj Južni tok liga, u Dinamu potpredsedik Zdravko Mamić hoće u inat navijačima da je igra, u Partizanu i Hajduku za sada ćute ili tek onako šapatom prozbore da bi možda bila dobra ideja.

Floskula „još nije vreme" apsolutno ne pije vodu. Rane postoje, normalno je, ali ako dve države posle 16 godina od završetka sukoba ne mogu da postave red na fudbalskom stadionu, kako onda misle da ga uspostave u drugim sferama. Pa nećemo dizazi Berlinske zidove valja tamo gde nam odgovara, a rušiti ih na drugim mestima. Država koja ne može da garantuje gostujućim navijačima bezbednost, ne bi trebalo ni da se naziva država, već seoska zadruga, bilo da je to Srbija ili Hrvatska. Pa zašto plaćamo porez, ako svake godine slušamo kako MUP zapošljava dodatni broj ljudi, a brojka od oko 37.000 već zaposlenih nije dovoljan garant sigurnosti, odnosno da ne može iz tog broj ljudi da se izdvoji dovoljno da obezbeđuje jedan fudbalski meč.

Naravno vreme je da se uvede i kultura navijanja. Da se u Zagrebu ne čuje „Srbe na vrbe", a u Beogradu „Ubi ustašu" . U čemu je problem napraviti sistem u kom kada neko kupuje kartu, ostavlja podatke iz lične karte, dobija tačno određeno mesto na stadionu i u slučaju da napravi glupost, lepo dobije ono što zaslužuje, bilo da je to zatvor ili udaljavanje na duži period od tog istog stadiona. Sećam se kada sam bio dosta mlađi, nekoliko košarkaških derbija u kojima je sudija bez problema praznio celu jednu tribinu koja se nedolično ponašala. Zašto je to problem u fudbalu? Zar će grupe od nekoliko desetina onih koje ne zanima utakmica, već incident, da nam uskraćuje pravo, da povedemo mlađeg brata na utakmicu, jer se bojimo da ga nećemo vratiti kući.

Koliko sutra ukoliko bi bilo političke volje liga bi mogla da krene, pa čak i da država pokaže nesposobnost da vodi navijače tj da klubovima garantuje da mogu da dođu sa svojim pristalicama u goste opet bi pokazala ozbiljnost. Ako su Zvezda, Cibona, Partizan i Olimpija uvideli korist u igranju zajedničke lige u košarci, od koje klubovi poslednjih nekoliko godina beleže i više nego dobre rezultate, ili ono što je najvažnije prisutni su na evropskoj mapi. što to ne bi mogli i fudbalski timovi.

Ako se pogleda finansijski aspekt takvih mečeva, ni on nije zanemarljiv. I dok domaći timovi protiv BSK-a ili Čukaričkog ne mogu da PRODAJU ni 2.000 karata (poklone bar pet puta toliko) zamislite meč Zvezda - Hajduk. Dve „Marakane" bi bile male. Tu bi se i videlo koliko koji tim zaista zna. Crno-beli neće skoro zaboraviti petardu koju su poneli sa „Maksimira". Ne postoji navijač tima iz Humske koji ne priželjkuje revanš. Džaba su bile kasnije pobede nad Rijekom i torpedovanje Zrinjskog, kada taj poraz još uvek peče. Isto tako Hajduk Zvezdi nikad neće oprostiti Vladimira Bearu, a Dinamo Partizanu Stjepana Bobeka, kao i mnoge kasnije asove rođene u jednoj republici, a koji su se pronašli u drugoj.

Baš zbog toga bi trebalo da se igra, zbog strasti zbog želje za osvetom NA FUDBALSKOM TERENU zbog fudbalskih stvari, a ne zbog nečeg drugog. Namerno sam uzeo ova četiri kluba kao primer, jer svi ostali verovatno nemaju ni najmanji problem da sutra dođu i igraju u Beogradu, Zagrebu ili Splitu. Potrebno je da samo četiri čoveka sednu i dokažu kolika je zapravo njihova moć u tim timovima, a ostalo je na državama, da li su sposobne i hrabre ili ne...reme je za Regionalnu ligu

Fudbal na prostorima bivše Jugoslavije polako, ali sigurno izumire. Tuga od prikazane igre oterala je publiku sa stadiona, a utakmice u kojima se unapred zna pobednik dovele su te iste nekada navijače da vikendom kada odgledaju majstorije Volkota, Kerola, Runija i kompanije, radije sednu za kompijuter i na forumima iskomentarišu dešavanja nego da prethodno odu da gledaju uživo čari JSL i HNL.

Crvena Zvezda, Dinamo, Partizan i Hajduk imaju različite poglede na mogućnost ponovnog igranja zajedničke lige. Dok u Zvezdi se priča o nekoj fantaziji zvanoj Južni tok liga, u Dinamu potpredsedik Zdravko Mamić hoće u inat navijačima da je igra, u Partizanu i Hajduku za sada ćute ili tek onako šapatom prozbore da bi možda bila dobra ideja.

Floskula „još nije vreme" apsolutno ne pije vodu. Rane postoje, normalno je, ali ako dve države posle 16 godina od završetka sukoba ne mogu da postave red na fudbalskom stadionu, kako onda misle da ga uspostave u drugim sferama. Pa nećemo dizazi Berlinske zidove valja tamo gde nam odgovara, a rušiti ih na drugim mestima. Država koja ne može da garantuje gostujućim navijačima bezbednost, ne bi trebalo ni da se naziva država, već seoska zadruga, bilo da je to Srbija ili Hrvatska. Pa zašto plaćamo porez, ako svake godine slušamo kako MUP zapošljava dodatni broj ljudi, a brojka od oko 37.000 već zaposlenih nije dovoljan garant sigurnosti, odnosno da ne može iz tog broj ljudi da se izdvoji dovoljno da obezbeđuje jedan fudbalski meč.

Naravno vreme je da se uvede i kultura navijanja. Da se u Zagrebu ne čuje „Srbe na vrbe", a u Beogradu „Ubi ustašu" . U čemu je problem napraviti sistem u kom kada neko kupuje kartu, ostavlja podatke iz lične karte, dobija tačno određeno mesto na stadionu i u slučaju da napravi glupost, lepo dobije ono što zaslužuje, bilo da je to zatvor ili udaljavanje na duži period od tog istog stadiona. Sećam se kada sam bio dosta mlađi, nekoliko košarkaških derbija u kojima je sudija bez problema praznio celu jednu tribinu koja se nedolično ponašala. Zašto je to problem u fudbalu? Zar će grupe od nekoliko desetina onih koje ne zanima utakmica, već incident, da nam uskraćuje pravo, da povedemo mlađeg brata na utakmicu, jer se bojimo da ga nećemo vratiti kući.

Koliko sutra ukoliko bi bilo političke volje liga bi mogla da krene, pa čak i da država pokaže nesposobnost da vodi navijače tj da klubovima garantuje da mogu da dođu sa svojim pristalicama u goste opet bi pokazala ozbiljnost. Ako su Zvezda, Cibona, Partizan i Olimpija uvideli korist u igranju zajedničke lige u košarci, od koje klubovi poslednjih nekoliko godina beleže i više nego dobre rezultate, ili ono što je najvažnije prisutni su na evropskoj mapi. što to ne bi mogli i fudbalski timovi.

Ako se pogleda finansijski aspekt takvih mečeva, ni on nije zanemarljiv. I dok domaći timovi protiv BSK-a ili Čukaričkog ne mogu da PRODAJU ni 2.000 karata (poklone bar pet puta toliko) zamislite meč Zvezda - Hajduk. Dve „Marakane" bi bile male. Tu bi se i videlo koliko koji tim zaista zna. Crno-beli neće skoro zaboraviti petardu koju su poneli sa „Maksimira". Ne postoji navijač tima iz Humske koji ne priželjkuje revanš. Džaba su bile kasnije pobede nad Rijekom i torpedovanje Zrinjskog, kada taj poraz još uvek peče. Isto tako Hajduk Zvezdi nikad neće oprostiti Vladimira Bearu, a Dinamo Partizanu Stjepana Bobeka, kao i mnoge kasnije asove rođene u jednoj republici, a koji su se pronašli u drugoj.

Baš zbog toga bi trebalo da se igra, zbog strasti zbog želje za osvetom NA FUDBALSKOM TERENU zbog fudbalskih stvari, a ne zbog nečeg drugog. Namerno sam uzeo ova četiri kluba kao primer, jer svi ostali verovatno nemaju ni najmanji problem da sutra dođu i igraju u Beogradu, Zagrebu ili Splitu. Potrebno je da samo četiri čoveka sednu i dokažu kolika je zapravo njihova moć u tim timovima, a ostalo je na državama, da li su sposobne i hrabre ili ne...

Nisam pristalica tog regionalnog takmicenja, a narocito ne neke lige napravljene na brzaka, ali ovi tvoji argumenti o drugim "centrima" su tesko mlacenje slame, ali one najpraznije.

Kakvi centri? Kakvi su to centri, ako im se njihovo centrisanje svodi na to sto ce videti Zvezdu ili Partizan i jednom napuniti svoj stadion, na kome ce pritom 80% ljudi zapravo navijati za gosta? Po toj logici svako selo i pizda materina ce jednom godisnje postati fudbalski centar.

Istina je da je najvise u interesu Zvezdi i Partizanu/Dinamu i Hajduku da se stvori regionalno takmicenje, ali sta sa druge strane ti imas njima ponuditi zauzvrat? Kad ekonomski interes i takmicarska zelja nadmase ucmalu svakodnevicu, ova prica ce postati neminovnost, nazalost ili na srecu. Na nama je da do tad sredimo prilike u svom dvoristu i organizujemo se tako da jos neko izuzev Zvezde i Partizana, ima korist.

Када је таква атмосфера, здрава средина, када имаш подршку људи око себе, мислим да немаш неку велику потребу да бежиш одатле и идеш у Звезду или Партизан.

Lepo, tako sto bi igrali ligu:

CZ
Par
Voj
Spartak Subotica
Radnicki Kg
Radnicki Nis
Napredak Krusevac
Proleter Zrenjanin(ili ne znam ni ja koji klub, Jagodina, itd)

Nama trebaju jake utakmice